Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Dan sećanja na Jadovno 1941-2019. biće obeležen u subotu 15. juna ove godine na Velebitu, Smiljanu i u Medku. Uskoro sledi više informacija.

Srpska priča

Datum objave: ponedeljak, oktobar 8, 2018
Veličina slova: A- A+

Poslednja knjiga na kojoj sam radio ujedno je i nešto najbolje na čemu sam do sada kao istoričar radio. 

Srpska priča
Reč je o memoarima majora Aleksandra Miloševića, koje sam priredio za štampu, napisao im predgovor i, nakon istraživanja, biografiju autora – ukupno na više od 200 stranica, pa je zato osećam i svojom.
Major Aleksandar Milošević je bio izvanredna, ali gotovo anonimna ličnost srpske istorije: rođen je na Vidovdan 1910. u selu Saranovo u Šumadiji, u porodici ratnika i težaka; bio je jedan od najbolje rangiranih pitomaca Vojne akademije u Beogradu u svojoj klasi 1930-ih godina, nakon čega je, baš u predvečerje svetskog rata, 1939. dobio službu u Prizrenu; junački se borio u Aprilskom ratu i, potom, bio komandant u redovima Jugoslovenske vojske u otadžbini (Lepeničkog odreda, pa brigade, pa 2. šumadijskog korpusa i Zapadno-moravske grupe korpusa); bio je, između ostalog, nadležan i za evakuaciju savezničkih pilota iz Pranjana avgusta 1944; jedini je visoko rangirani komandant iz redova pokreta generala Mihailovića koji od komunista nije optužen za ratne zločine niti za kolaboraciju.
Uz svog komandanta prolazi celu Bosansku golgotu, o čemu vodi i dnevnik.
I kada je vojska generala Mihailovića doživela poraz i vojni slom, Aleksandar Milošević je nastavio borbu: do juna 1946. ilegalno je delovao u Šumadiji, a onda emigrirao – najpre u Grčku, pa u Italiju, Nemačku i, konačno, 1949. u Kanadu. U Vindzoru, gde se nastanio, počinje novo, jednako bogato poglavlje njegovog života. Bio je aktivan u srpskoj zajednici i u crkvi, gde je 1960-ih kao predstavnik Kanade biran i za člana eparhijskog saveta eparhije Američko-kanadske.
Kada su 1990-ih započeli novi sukobi u Jugoslaviji, Aleksandar Milošević se angažovao u širenju istine o srpskom narodu i njegovoj borbi. U rodno selo došao je prvi put 2002, posle skoro šest decenija.
Njegovi preživeli vojnici, tada starci u devetoj deceniji života, dočekivali su ga uz vojnički pozdrav i raport. Preminuo je 2009. u stotoj godini života i po svojoj želji sahranjen je u rodnom Saranovu, slučajem istog dana kada je u Beogradu na večni počinak ispraćen blaženopočivši patrijarh Pavle.
Njegove memoare i prepisku dobio sam u Kanadi 2013. Tada sam, u društvu njegovog sina Gorana, u jednoj drvenoj kućici kraj smrznutog jezera Hjuron, danima i noćima iščitavao skoro 10.000 pisama, prepisku sa nizom značajnih ličnosti srpske političke emigracije i sve memoarske zapise. Tada sam otprilike napravio i strukturu buduće knjige, koju sam lagano i posvećeno dopunjavao narednih godina.
Ponovo sam, kad god se ukazalo slobodno vreme u predahu rada na doktoratu i drugim poslovima, pretresao požutele dokumente sačuvane u arhivima i muzejima, otkrivao fotografije skrivene u porodičnim škrinjama, oživeo uspomene iz mladosti šumadijskih staraca.
Dovršio sam je tokom 2016, posle još jednog dužeg istraživanja u Kanadi, ali tada nije odšampana zbog nagomilanih ibaveza – i mojih i izdavača…
Na kraju, uz recenzije dr Koste Nikolića, dr Bojana Dimitrijevića i dr Miloša Timotijevića i razumevanje i dobrotu ljudi iz Službenog glasnika, pre svega Borisava Čelikovića, knjiga je ugledala svetlo dana u Srbiji. Ovo je i nastavak moje saradnje sa “Službenim glasnikom“ posle objavljivanja moje prve knjige, pre ravno 10 godina.
Mnogo me je obradovalo njeno objavljivanje. Prvo, jer je Aleksandar Milošević jako važan izvor za proučavanje Drugog svetskog rata za istoričare. Drugo, jer je pisan pomirljivo, iz srpskog stanovišta, ali i “bez mržnje i pristrasnosti“ prema neprijatelju u građanskom ratu ili pak prema svojima.
Treće, jer će “Srpska priča“, prema svim najavama, proći i srpskim zemljama.
I konačno, što je štivo koje je pred čitaocem čitljivo, poučno i autentično svedočanstvo jednog burnog doba, koje nam svima može biti korisno i danas. Opisi patrijarhalnih odnosa u šumadijskom selu, slike Prizrena iz 1941 i opisi momenata kapitulacije, ratne slike i svedočanstva, zapisi iz čemernog emigrantskog života, sećanje na vršaj u rodnom selu, koje je autoru iskrslo pred očima 40 godina kasnije, kao da su zapravo pripovetke srpskog realizma, koje je major Milošević još u detinjstvu toliko voleo…
Zato, sa zadovoljstvom najavljujem promocije knjige koju sam priredio. Sutra ću dodati više detalja, ali za sada stvar stoji ovako: 10. oktobar – Smederevska Palanka, 11. oktobar – Beograd, 12. oktobar – Rača. Sa nama će se, specijalno za tu priliku, naći i sin majora Miloševića, danas ugledni kanadski arhitekta, koji će prvi put u Srbiji govoriti (i slušati) o životu svog oca.
Pa… da se u “Srpskoj priči“ i uz “srpsku priču“ nađemo zajedno.
Autor:Nemanja Dević

Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Jedan komentar za Srpska priča

  1. Miroslav je napisao:

    SLušao sam sinoć 25 2 2019 u Kragujevcu Istoričara Nemanju Devića o knjizi SRPSKA PRIČA bilo je izvanredno nešto novo sam saznao jer je i moj deda bio u četnicima Momčilo Obradović komandant 4 kosmajske brigade . posle ove večeri puno mi je srce.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top