Srpska crkva greši što se fokusira na Stepinca, umesto na 1400 sveštenika katoličke crkve, koji su ubijali Srbe u NDH

Datum objave: nedelja, avgust 17, 2014
Objavljeno u Ratko Dmitrović
Veličina slova: A- A+

Svakako je interesantno ali nije od presudne važnosti da se utvrdi da li je zrenjaninski biskup, Ladislav Nemet, izmislio priču o postignutom dogovoru između vrha Srpske pravoslavne crkve (SPC) i Vatikana, da patrijarh srpski Irinej ode u posetu papi. U Vatikan. Što, inače, nikada do sada bilo nije. Uslove za taj susret, ako je uopšte moguć bez saglasnosti Ruske pravoslavne crkve, iznosili su više puta do sada ljudi iz samog vrha SPC. Historija je u pitanju; misionarska područja, Unija, prevođenje pravoslavaca u katoličanstvo, Drugi svetski rat, Stepinac…

U poslednje vreme Stepinac je centralna tema pošto Vatikan namerava da
nadbiskupa zagrebačkog „crkve u Hrvata“ za vreme postojanja Nezavisne
Države Hrvatske, proglasi svetim. Srpska crkva se oštro protivi ovoj
nameri, patrijarh Irinej je u cilju sprečavanja takvog razvoja događaja
nedavno pisao Svetoj stolici. Ko ovde greši?

Vatikan koji hoće da proizvede još jednog svetog čoveka katoličanstva ili SPC što se protivi.

Greše i jedni i drugi. Vatikan što običnog, ni po čemu posebnog popa
gura u svece, iako se zna da Stepinac nije počinio nijedno čudo, od dva
koja moraju da se zadovolje kao preduslov za kanonizaciju, odnosno, da se
između njegove beatifikacije i čina kanonizacije na njegovom grobu nije
desilo ništa neuobičajeno. Čuda ni od korova.

Gde greši SPC? U tome što sav svoj autoritet ulaže kako bi se sprečilo
prevođenje Stepinca među svete. To je unutrašnja stvar Katoličke crkve;
ako je Stepinac bio dobar, pravdoljubiv, human, kao što tvrde Hrvati i
deo Vatikana, onda je on na ponos i diku Katoličkoj crkvi i neka rade sa
njim šta hoće, neka ga prenesu iz zagrebačke katedrale i sahrane uz bok
Svetom Petru.

Ako nije tako, u pitanju je obična manipulacija, a ako je još gore, ako
je Stepinac bio ono što tvrdi SPC, onda je čin njegovog osvećenja bruka i
sramota Katoličke crkve. Šta s tim ima SPC.

Ali, Stepinac je bio ustaša, ratni zločinac, govore oni koji se groze na
svako pominjanje njegovog imena. Nije bio ni jedno ni drugo, kao što nije
zaslužio ni beatifikaciju ni kanonizaciju. Jedan sasvim prosečan
nadbiskup kakvih je u Katoličkoj crkvi u dvadesetom veku bilo na
stotine.

Dakle, SPC greši u fokusiranju na Stepinca umesto na istinske zločince iz
Katoličke crkve, monstrume u mantijama, ubice, koljače Srba u NDH. Znaju
se njihova imena i „dela“, godine rođenja i smrti, sve se zna. Bilo ih je
oko 1.400, opisani su u „Magnum krimenu“ Viktora Novaka, „Izveštaju
Zemaljske komisije Republike Hrvatske“ iz 1945. godine, „Dokumentu o
protunarodnom radu i zločinima jednog dijela katoličkog klera“ autora
Jože Horvata i Zdenka Štambuka, iz 1946. godine.

To je tema za razgovor, bio on opšteg ili preliminarnog karaktera,
između Vatikana i SPC. Stepinac je zametanje tragova. Neka rade s njim šta
im je volja.

 

Piše: RATKO DMITROVIĆ

Izvor: Intermagazin




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top