Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Dan sećanja na Jadovno 1941-2019. biće obeležen u subotu 15. juna ove godine na Velebitu, Smiljanu i u Medku. Uskoro sledi više informacija.

Srbi iz masovne grobnice nestali bez ijednog traga

Datum objave: ponedeljak, april 22, 2019
Veličina slova: A- A+

Donji grad beogradske tvrđave krije strašnu tajnu o našim stradanjima u logoru Jasenovac. Umoreni u NDH i pokopani kod Kule Nebojše „izmešteni“ bez pisanih tragova

Kod Kule Nebojše na Kalemegdanu nalazila se masovna grobnica
Kod Kule Nebojše na Kalemegdanu nalazila se masovna grobnica

Žrtve zloglasne Nezavisne Države Hrvatske iz Drugog svetskog rata plutale su Savom iz pravca mnogih stratišta u NDH do samog završetka reke i njenog ušća u Dunav. Kada se sa rečne površine otopio zimski led 1942. godine, pred očima Beograđana isplivali su deformisani i izobličeni leševi onih koji su na ovaj, jeziv način stigli do grada.

Nedavno je na ovaj potresni događaj podsetio akademik Srboljub Živanović, u intervjuu za „Novosti“, kada je pomenuo da su tela nekih od žrtava bila pokopana u masovne grobnice koje su se nalazile u neposrednoj okolini Kule Nebojša u Donjem gradu Beogradske tvrđave.

O tome smo razgovarali sa dr Markom Popovićem, višim naučnim savetnikom Arheološkog instituta u Beogradu.

– Tu informaciju sam ja preneo gospodinu Živanoviću 1968. godine – objašnjava dr Popović. – Tada sam sprovodio iskopavanja u Donjem gradu. Dok su radovi bili u toku, pojavio se jedan stariji gospodin koji mi je ispričao potresnu priču o ovim grobnicama. Prema njegovim rečima, jedna je bila kod Bastiona Svetog Jakova, druga kod zdanja Vojničke kuhinje, u kojoj se danas nalazi Arheološki institut, a treća se nalazila, navodno, između ova dva mesta.

Prema saznanjima našeg sagovornika, te grobnice su najverovatnije bile preseljene u godinama neposredno posle Drugog svetskog rata. Skeleti pokojnika verovatno su prebačeni na Novo groblje i druga adekvatna mesta.

Pisanog traga o prebacivanju posmrtnih ostataka Srba umorenih u NDH, međutim, nema. Pitanje je zašto. Da li zbog haotičnog posleratnog vremena ili zbog namere da se „ne talasa“ sa ustaškim zločinima nad Srbima? U svakom slučaju, ni danas se ne zna kada su pomenute masovne grobnice iskopane i gde su leševi potom sahranjeni. A svakako se nije radilo o malom i beznačajnom zadatku (poslu).

– Ono što je sigurno, jeste to da su tela žrtava koja su bila u okolini Kule Nebojša doplivala na ovo mesto Savom – dodaje dr Popović. – To nepobitno dokazuje da su do Beograda došla sa nekog stratišta koje se nalazilo na teritoriji NDH.

Dr Marko Popović / Foto Z. Jovanović
Dr Marko Popović / Foto Z. Jovanović

Kako nas je podsetio ugledni istoričar dr Milan Koljanin, o ovim događajima svedočio je i Jovan Rajs, Jevrejin i potonji profesor sudske medicine, u svojoj knjizi „Opunomoćenik ućutkanih“.

Svedočanstvo Upečatljiva sećanja dr Jovana Rajsa završavaju se opisima Beograda i njegovog priobalja 1942. godine: – Leto je bilo sve toplije i čitav Beograd smrdeo je na prljavštinu. Nismo više mogli da idemo na obale Save i Dunava, koje su sada bile potpuno prekrivene blatnjavim leševima… Povrh toga, počele su da kruže glasine da Nemci traže sakrivenu jevrejsku decu.

Rajs je rođen 1933. godine u današnjem Zrenjaninu, a tadašnjem Velikom Bečkereku, pa potom Petrovgradu. Početkom Drugog svetskog rata mališan je bio sakriven u stanu jedne porodice u Beogradu. Mnogi njegovi rođaci su stradali u logoru na Starom sajmištu, a on je pamtio, a potom i beležio, kako se kao dete nalazio na Dorćolu od decembra 1941. do oktobra 1942. godine.

Iako nije smeo da se pojavljuje van skloništa, dečak je sa drugom Mirkom silazio do obala Save i Dunava.

– Prostrane površine u priobalju, od železničke pruge do reke, plavile bi se tokom proleća – beležio je Rajs. – Kada bi se voda povukla, ubrzo bi tu porasla prava džungla grmova vrba. Tu se sakupljalo mnoštvo leševa koji su, plutajući, stizali čak iz Bačke Krajine u Hrvatskoj. Bili su naduveni, blatnjavi i neprepoznatljivi, ali su ipak ličili na ljude. Naučili smo da se ljudi mogu identifikovati na osnovu čarapa. Srbi su bili obučeni u narodne nošnje, a svako selo ima svoje, karakteristične, rukom štrikane čarape.

U vreme tih, prvih ratnih godina, mnogobrojne žrtve bi doplutale u Beograd i na drugi način, tako što ih je i Dunav doneo sa sobom.

– Ovde su stizale i žrtve iz Novog Sada – podseća dr Koljanin. – Tela ovih stradalnika bi doplovila na desnu dunavsku obalu, ispod Dorćola.

Tako su obe velike beogradske reke donosile žrtve u Beograd.

Srbi ubijeni u NDH
Srbi ubijeni u NDH

DORĆOLSKI SKELETI

Obale Save i Dunava „pamte“ mnogobrojne bitke oko našeg grada, a stručnjaci kažu da se oko Beograda vodilo najviše sukoba u istoriji Evrope. Pored nesrećnika koje su pobili hrvatski poklonici Hitlera i Pavelića, protekli vek pamti i druge, teške srpske žrtve u ovom delu grada.

Tako su na Beogradskoj tvrđavi, prilikom izgradnje današnje kapele Svete Petke, 1937. godine, graditelji naleteli na skelete naših branilaca koji su poginuli štiteći grad u Prvom svetskom ratu, a tri godine ranije, radnici francuske firme „Batinjol“ naleteli su na više od 40 skeleta naših vojnika kada su pravili podvožnjak koji i danas postoji i vodi ka dunavskoj obali.

BROJNA STRATIŠTA IZ DRUGOG SVETSKOG RATA I DANAS BEZ OZNAKA I PUTOKAZA

Veliki broj Srba, mahom Kozarčana, zarobljenih u NDH tokom Četvrte neprijateljske ofanzive, završio je u nekoliko masovnih grobnica u Beogradu, odnosno Zemunu i Sremu. Oni su od proleća 1942. dopremani u logor na Sajmište. Bili su to Srbi iz Like, Korduna, Banije, Bosne i nešto manje iz Srbije.

Posmrtni ostaci ubijenih nađeni su na Jevrejskom groblju na Gardošu – 6.500 ostataka. Tokom 1942. dovedene su žrtve i iz Srema, a od 1943. iz cele Jugoslavije, Grci i Albanci. Od proleća 1943. ubijeni su sahranjivani u masovne grobnice u Belanovića rupi, na Bežaniji, gde je nađeno 3.600 posmrtnih ostataka. Ostali su streljani i vešani duž pruga i puteva po Sremu.

Masovna grobnica na Gardošu danas je zaboravljena. Na čistini, među jevrejskim spomenicima, nalazi se samo beli spomenik, koji je davnih dana podigao SUBNOR, s natpisom „Žrtvama fašističkog terora 1941-1945“. Nijedan podatak ne ukazuje na to da tu počiva čak 6.500 nedužnih civila.

Tek nešto bolja slika je na Bežaniji, gde postoji spomenik, do kog stižu samo oni koji unapred znaju za ovu lokaciju, jer se mesto stradanja nekadašnjih logoraša ne pominje ni na jednoj mapi, niti postoji neki putokaz do njega. Redakcija „Novosti“ pokrenula je akciju da ove masovne grobnice budu dostojno obeležene i dobila obećanja nadležnih da će tako i biti. V. C. S.

Autor: ZORAN NIKOLIĆ

Izvor: VEČERNjE NOVOSTI

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top