Србијански или српски

Пише: Градимир Аничић

Колико jе мени познато, спор око употребе придева „србиjански“ или „српски“ потиче из 1882. године, када jе Кнежевина Србиjа постала краљевина, а краљ Милан Обреновић крунисан за краља. Убрзо након крунисања, краљ jе из Беча добио захтев у коме Аустроугарска истиче да краљ „не може бити српски, већ србиjански“, односно да своj краљевски придев заснуjе на териториjалноj, а не етничкоj одредници, будући да Краљевина Србиjа нема jурисдикциjу над Србима ван Србиjе. Хабзбуршка монархиjа jе себе сматрала домовином Срба пречана, па jе израз „српски“ доживљавала као одраз претензиjа Србиjе на све Србе.

Не заборавимо да тада ни Воjводина ни Косово и Метохиjа нису били Србиjа. Отуда су вероватно пре свих Аустроугари увек инсистирали на придеву „србиjански“ jер им jе свака Србиjа била велика и идеjа о уjедињењу свих Срба у jедну државу „великосрбиjанска“, што jе код Срба у Србиjи изазивало доживљаj да смо „мала“ Србиjа. То jе званична политика Аустроугарске – да се остали Срби, расути по другим државама, одвоjе од Срба из Србиjе, да се, недаj боже, Србиjа не прошири териториjално тамо где живе и остали Срби. У тоj функциjи jе и наметање латинице као jединог писма за све Словене (да се покаже да се ти Срби разликуjу од браће у Србиjи) у Аустроугарскоj царевини.

Термин „србиjански” први пут се поjављуjе у издању „Српског рjечника“ Вука Караџића из 1852. у значењу нем. Еинер вон Сербиен, односно „неко из Србиjе“ и са напоменом у воjв., то jест у воjводству.

Србиjанац може имати више значења. У Хрватскоj, Босни и Херцеговини и Црноj Гори њиме се означаваjу људи коjи живе у Србиjи, без обзира на етничку и религиjску припадност, док у Воjводини означава житеље уже Србиjе.

Сетимо се дивних стихова Бранка Радичевића из песме Ђачки растанак: Србиjанче огњу живи / ко се теби jош не диви…

Оваj израз jе предмет многоброjних полемика, како лингвистичких, тако и политичких. Често се оспорава као стран српском jезику, а у централноj Србиjи, на коjу се наjчешће односи, многи га сматраjу увредљивим. Зашто jе то тако, ниjе jедноставно одговорити. Социолингвистичка и психолингвистичка истраживања о томе никада нису рађена.

На исти начин неки Албанци доживљаваjу словенизован израз Шиптар као увреду. Увођењем имена „Шиптари” хтело се истаћи jединство албанског народа Југославиjе и Албаниjе. У пракси jе супротно првобитним намерама израз послужио управо за разликовање припадника албанске народности у Југославиjи од Албанаца у Албаниjи и осталих по свету. С временом оваj назив сгиче негативну конотациjу. Отуда од 1968. долази до престанка употребе назива Шиптари и увођења jединственог националног имена Албанци.

Слично реагуjу и Немци када их називамо Швабама.

У филологиjи нема забуне, ту jе став према термину „србиjански“ jедногласан. О томе су за „Политику“ своjевремено писали Иван Клаjн и Егон Фекете. Сада смо замолили професора др Милорада Дешића да нам и он као правописац нешто каже о томе.

Новица коцић

Реч Србиjанац може бити увредљива

Милорад Дешић

Српски народ jе вековима живео, а и данас живи, у различитим државама. Поред општег назива Србин, с временом су настаjали и посебни називи, међу њима и Србиjанац, а у новиjе време и прекодрински Срби. То jе код поjединаца изазивало љутњу. Питали су се: зар неко мисли да ми нисмо Срби или да смо Срби другог реда? Зашто би се неко љутио ако му се каже да jе Србиjанац или Србиjанка? Потпун одговор захтевао би озбиљну студиjу, а овом приликом могу се изнети само неке претпоставке. Ево шта о овим поjмовима каже jеднотомни Речник српскога jезика у издању Матице српске (2007): Србин – припадник народа из групе Јужних Словена, чиjа већина живи у Србиjи; Србиjанац – Србин из Србиjе;

Србиjанка – Српкиња из Србиjе; србиjански – коjи се односи на Србиjанце, Србиjанке и Србиjу: србиjанска ношња; српски – коjи се односи на Србе; коjи се односи на Србиjу, србиjански

– српски jезик; српска влада. Суседне државе често су неприjатељски биле расположене према Србиjи и Србима у њоj и код своjих поданика развиjале су таква осећања, па jе Србиjанац значило само нешто мање вредно. Такво (не)расположење према речи Србиjанац остало jе до данас, али само онда кад се Србин из Србиjе стави у негативан контекст. Уосталом, познато jе да jе у Србиjи дуго радило предузеће „Србиjанка”, а ниjе ретко ни женско име Србиjанка. Ти називи и имена били су прихватљиви и пожељни, нису били увредљиви пре, нити су сада.

Професор филолошког факултета Универзитета у Београду (у пензиjи)

 Извор: Политика, петак 25. септембар 2015., стр. 6

Везане виjести:

СРПСКИ ЈЕЗИК НАПАДНУТ СА СВИХ СТРАНА – Jadovno 1941.

Срби убиjаjу српски jезик – Jadovno 1941.

ПОВРАТАК СРБИСТИЦИ ЖИВОТНО ПИТАЊЕ – Jadovno 1941.

Слободан Реметић: Ћирилица поделила судбину народа …

У потрази за изгубљеном ћирилицом – Jadovno 1941.