SLAVKA DRAŠKOVIĆ: STANjE U HRVATSKOJ JE ALARMANTNO

Datum objave: sreda, novembar 27, 2013
Veličina slova: A- A+

Poslednju ste godinu često u Hrvatskoj, gde kontaktirate s predstavnicima države, ali i Srba: kakvi su vam utisci i šta mislite o položaju srpske zajednice?

Stekla sam utisak da se stanje pogoršava. Kada sam pre godinu dana došla na ovu poziciju, bila sam iznenađena koliko je težak položaj Srba u regionu, posebno u Hrvatskoj, kao i time da postoji niz pitanja koja se ne rešavaju. Imala sam više razgovora sa hrvatskim zvaničnicima, održano je i više sastanaka hrvatskih i srpskih vlasti na najvišem nivou no, nažalost, nismo bliže rešavanju niti jednog nerešenog pitanja. Naprotiv, desila se eskalacija problema oko dvojezičnosti, odnosno srpskog jezika i pisma. Ispada da sa nekim pravima za koja su Srbi u Hrvatskoj verovali da su ih izborili i da su garantovana, to nije slučaj, tako da je moj osnovni utisak da nije lako biti Srbin u Hrvatskoj – izjavila je dr Slavka Drašković, direktorka Kancelarije Vlade Srbije za dijasporu i Srbe u regionu u intervjuu za nedeljnik Novosti, koji izdaje Srpsko narodno veće Hrvatske.

http://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/slavka-draskovic.jpg

Važnost ekonomske održivosti

U kojoj mjeri i na koji način Srbija kao matica može pomoći Srbima u Hrvatskoj?

Kako ja vodim resor Vlade koji se bavi dijasporom i Srbima u regionu, nastojimo da pomognemo na različite načine. Vlada pomaže tako da pitanja i probleme Srba u Hrvatskoj stavlja na dnevni red u razgovorima sa hrvatskim zvaničnicima u bilateralnim komisijama, ali i na najvišem nivou. Kako znamo da je ekonomska održivost veoma važna, pomažemo projekte koji se tiču ekonomije na povratničkim područjima. Tako smo u prošlom konkursu Kancelarije za finansiranje projekata pomogli sadnju badema na nekim zemljištima u vlasništvu Srba u Hrvatskoj, a i dalje nameravamo da učestvujemo u takvim projektima, pa ćemo na sledećem konkursu više da promovišemo ekonomske projekte. Takođe, pripremamo informaciju za Srbe u Hrvatskoj i u drugim zemljama regiona o mogućnostima prekogranične saradnje te kako da se uključe i vuku sredstva iz EU-fondova. I sama Kancelarija će uzeti učešća u tim projektima kako bi pomogla prekograničnu saradnju i organizacije u pograničnom delu Srbije i Hrvatske. Naravno da u kulturnoj i prosvetnoj saradnji radimo šta možemo, od slanja udžbenika i podrške štampanju knjiga do održavanja kulturnog nasleđa. Nastojimo da podržimo svaki projekat i aktivnost koji će pomoći da se Srbi u Hrvatskoj okupljaju i održe.

Hoće li i pitanje izbeglih Srba, njihov povratak i integracija, ali i ostvarivanje prava, od obnove i stambenog zbrinjavanja do penzija i konvalidacije staža, biti jedan od prioriteta politike Srbije u odnosima s Hrvatskom?

To je jedno od nastojanja u mom mandatu na čelu Kancelarije. Od Vlade i predsednika Tomislava Nikolića (koji predseda Savetom za Srbe u regionu, u kome su i članovi Vlade, uključujući premijera i resorne ministre) imam podršku da pitanja Srba u regionu, odnosno u svakoj pojedinoj zemlji, budu prioriteti u rešavanju odnosa i sukcesije. Nećemo da dozvolimo da se ta pitanja ispuste i moj rad se sastoji od toga da se na dnevnom nivou prati situacija u regionu, u šta su – formiranjem tela za monitoring i reagovanje, čije će sedište da bude u Kancelariji – uključeni predstavnici ministarstava, predsednika države i Narodne skupštine. To smo inicijalno napravili zbog stanja u Hrvatskoj, koje je alarmantno, ali je neophodno i stalno pratiti ceo region. U Kancelariji na tome radi nekoliko ljudi, a dobili smo predstavnike Generalnog sekretarijata predsednika, Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva pravde.

Ljudi ne treba da se plaše

Mnogi se Srbi plaše da će njihovi problemi biti stavljeni pod tepih u ime poboljšanja odnosa dveju zemalja?

Ljudi ne treba da se plaše, naprotiv. Mojim dolaskom počelo je javno i glasno, i u Srbiji i u međunarodnoj zajednici i u zemljama u koje dolazimo, da se iznosi da je pitanje Srba u regionu, a posebno u Hrvatskoj, veoma teško, pa i kritično, i da tu mora nešto da se uradi. To pitanje stavljam u prvi plan, no moram da kažem da to nije lako, s obzirom na to da rešavamo i pitanje Kosova, i evropskih integracija, i ekonomsku situaciju u Srbiji.

Smatrate li da bi za Srbe u Hrvatskoj bilo pozitivno da se krene u procesuiranje zločina počinjenih u “Oluji” i nakon nje?

Naravno da treba osuditi sve koji su počinili zločine, na bilo kojoj strani. Treba da se radi više na procesuiranju zločina u “Oluji”, ali ne vidim da se tu nešto pomera.

Kako ocenjujete nedavno održanu konferenciju novinara i medija dijaspore u organizaciji Udruženja novinara Srbije i Vladine Kancelarije za dijasporu?

Sa više smo strana dobili ocene da je konferencija bila jako dobra. Važno je da je usvojen novi način komunikaciji sa novinarskom zajednicom i dijasporom; prvi smo put, osim razgovora, imali i obuku i usmeravanje u delu koji se odnosi na onlajn novinarstvo i savremene trendove. Danas na jednoga korisnika pisanih medija dolazi deset korisnika elektronskih medija, što je trend koji smo prepoznali. Imali smo dva tematska dela koja su povezana sa medijima i vrlo važna za Srbiju, dijasporu i Srbe u regionu, a to su imidž Srbije i Srba i kako mediji mogu da učestvuju u njegovom stvaranju. Delom se govorilo i o obeležavanju predstojeće stogodišnjice Prvog svetskog rata i vremena kada je Srbija bila jedna od najcenjenijih zemalja. Sada se suočava sa potrebom da svoj imidž rekonstruiše, da ga osvetli i istakne sa svojim ratnim partnerima, te tako odoli onima koji pokušavaju da izvrše reviziju i prikažu Gavrila Principa kao teroristu, a Srbiju kao izazivača rata.

Očekivala sam odlučniju reakciju hrvatskih vlasti

Kako ocenjujete događaje oko ćiriličnih ploča u Vukovaru i koliko oni mogu negativno uticati ne samo na položaj ovdašnjih Srba, nego i na odnose Hrvatske i Srbije?

Ti događaji zasigurno negativno utiču na položaj Srba u Hrvatskoj i ne šalju dobru poruku ni Srbiji ni međunarodnoj zajednici, pogotovo zato što su to osnovna prava koja moraju da se poštuju. Očekivala sam, posebno nakon razgovora koji se stalno vode između dve zemlje, da će Hrvatska reagovati odlučnije. Imamo izjave predsednika Ive Josipovića i vrha vlasti da Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina treba da se poštuje, ali te izjave ne sprečavaju daljnja dešavanja. Trend se ne smiruje i pored uveravanja da ne mogu prosto da se otimaju prava jednoj zajednici. Vidimo da postoje i ideje da se ide na referendum o ćirilici. Izgleda da se situacija ne smiruje, nego eskalira.

Izvor: DIJASPORA.GOV.RS

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top