Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Симић: Ракијица једва чекао да истуче затвореног Србина

Датум објаве: среда, јануар 31, 2018
Величина слова: A- A+

У наставку суђења десеторици припадника Хрватског вијећа одбране /ХВО/ оптуженим за ратни злочин над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручју Орашја 1992. и 1993. године, свједок Тужилаштва БиХ Аћим Симић потврдио је да је оптужени Мате Живковић звани Ракијица тукао затворене Србе у логору у Доњој Махали.

© Fotolia/ WavebreakMediaMicro
© Fotolia/ WavebreakMediaMicro

„Опасно је изгледао, био је оштар и као чигра. Једва је чекао да некога истуче. Он и још неки војници појединачно би напоље изводили затворенике, а када их врате били би црвени по рукама и леђима“, навео је Симић.

Он је испричао да је у Буковој Греди живио до 9. маја 1992. године када је дошла хрватска војска и наредила мушкарцима да дођу пред читаоницу у селу. Тамо је, каже он, видио војнике чија су лица била офарбана у црно и зелено тако да „ни брата не би препознао“.

„На себи су имали шарене униформе, ниси их смио гледати, а главни је био Пера Винцетић звани Коњ. Видио сам и камион и одмах сам знао да ће нас покупити. Видио сам и да је Митар Гаврић у колицима довезао два сандука муниције“, навео је Симић.

Он је рекао да су одведени у шупу једне куће у Доњој Махали у којој су задржани један дан. Ту су од војника чули да су у њивама убијени Лазо Васиљевић и Зоран и Марко Максимовић.

Симић је испричао да су затворени Срби извођени напоље, тучени и малтретирани, да су Чеди Цвијановићу одсјечена три прста, Стеви Гаврићу пријетили су да ће му одсјећи нос, уши и друге дијелове тијела, а да је Саво Савић подлегао од удараца.

„Видио сам Чеду, нико му није превио руку“, рекао је он и додао да су сутрадан њих 40 пребацили у фискултурну салу Срењошколског центра у Доњој Махали.

„Рекли су нам да смо ту доведени из безбједносних разлога. Ту су доведени и Срби из Орашја и Драгановаца са којима нисмо смјели комуницирати. Тортуре су настављене, људи су тучени, а мене нико није тукао и малтретирао, јер ме штитио Винцетић кога сам одраније познавао. Војници су нам рекли да се Перо Гаврић објесио у купатилу, а не знам шта је било с његовим тијелом“, испричао је свједок.

Према његовом свједочењу, иако је био веома лошег здравственог стања, чувар Никола Трогрлић натјерао га је да иде на копање ровова, гдје су их надгледали хрватски војници. Током радова, рекао је он, Лука Васиљевић рањен је у бедро.

Адвокат Владо Адамовић, који брани првооптуженог Ђуру Матузовића, замолио је Судско вијеће да данас директно испита овог свједока, образлажући то чињеницом да се ради о старијем и болесном човјеку којем би поновни долазак у суд представљао велики проблем.

Након добијене дозволе, Симић је током испитивања рекао да је Матузовић обилазио логор у Орашју и да је затворене Србе, па и њега, питао зашто су ту доведени.

„Рекао сам му да сам ту из безбједносних разлога и нисам се жалио, јер нисам био тучен и малтретиран. Један од војника је на то рекао да ми је ту и мјесто, након чега га је Ђуро, са којим сам ишао у основну школу, отјерао“, рекао је Симић.

Он је навео да су им стражари рекли да не смију говорити да су у логору или у затвору – већ у изолацији из безбједносних разлога.

Други свједок Тужилаштва, Љубица Гаврић рекла је да су њеног супруга Перу објесили, а не да се сам објесио како су рекли чувари.

Она је потврдила да његово тијело до данас није пронашла.

Гаврићева је испричала да је 8. маја 1992. године хрватска војска одузела наоружање од Срба у Буковој Греди, а дан касније убила њеног сина Милана и још осам Срба.

„Милан је са осталим Србима бјежао и скривао се у једној викендици у Буковој Греди. Сазнала сам да је убијен 9. маја. Његове кости пронађене су након двије године, а обдукција је потврдила да је имао прострелну рану на челу. Комшија Алекса Божић рекао ми је да је мој Милан пронађен у каналу између двије њиве“, испричала је Гаврићева.

Она је додала да је убијен и њен дјевер Митар Гаврић, те да је касније сазнала да је Митров син, Андрија Гаврић, у логору угушен у канти воде.

За злочине у Орашју оптужени су генерал ХВО-а Ђуро Матузовић, Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, Стјепо Ђурић и Мирко Јурић.

Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а и полиције у Орашју, те припадници војне полиције.

На терет им је стављен прогон српског становништва – убиствима, затварањем или другим тешким одузимањем слободе, мучењима, силовањима и другим нечовјечним дјелима.

Матузовић, Живковић и Ђурић оптужени су и да су, заједно са њима познатим припадницима војне полиције ХВО-а, у шупи у Доњој Махали и у логору у основној школи у том мјесту, учествовали у убиствима, мучењу и нечовјечном поступању према ратним заробљеницима.

Суђење се наставља 7. фебруара.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Матузовић није ништа учинио да спријечи злочине у Орашју …

Сарић: Оца су ми претукли Перо Винцетић и Иво Живковић …

Потресна исповест: Комшије Хрвати постајале звери преко ноћи …




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top