SEĆANjE UNUKE FRANŠEA D’ EPEREA: Srbija mu je bila u srcu do poslednjeg daha

Grofica Klod de Sen Pjer, o sećanjima na dedu, francuskog maršala i srpskog vojvodu. Verovao srpskoj vojsci kojoj je poverio najvažniju ulogu u proboju Solunskog fronta.

O tome je svedočio slavni vojskovođa D`Epere, u svom Ratnom dnevniku koji je, pre dva dana predstavljen u Beogradu, na zahvalnost njegovoj unuci, grofici Klod de Sen Pjer. Ona je ovaj dnevnik, koji je promovisan u rezidenciji francuskog ambasadora, darovala Srbima.

Sa reporterima „Novosti“ podelila je živo sećanje na svog slavnog dedu i prelistala memoare o Solunskom frontu, Srbiji i Balkanu.

– Evo šta je on zabeležio – kaže nam. – Ko su ti junaci koji mogu da se podiče da su zaslužili jedno od najvećih vojničkih odlikovanja u svetu? To su Srbi, tvrdi na muci. Trezveni. Skromni.

Nesalomivi. To su ljudi slobodni. Gordi na svoju rasu i gospodari svojih njiva… Ali, došao je rat i, evo, kako su se namah okupljeni oko svoga kralja i svoje zastave za slobodu zemlje, bez napora, pretvorili u vojnike najhrabrije. Najistrajnije. Najbolje od svih. To su, te, sjajne trupe, stvorene od izdržljivosti i poleta, zbog kojih sam ja gord što sam ih vodio, rame uz rame, sa vojnicima Francuske, u pobedonosnu slobodu njihove otadžbine.

Oglasila su se zvona sa Sabornog hrama, u predvečerje dok smo preksinoć prelistavali sa groficom ovaj dnevnik. Zvona su bila uporna, ali sasvim u saglasju sa ovom pričom. Grofica nam je došla u susret sa ćerkom Florijan, lepom vitkom Francuskinjom koja nije ni pokušala da sakrije emocije.

– Pamtim dedu, a to živo sećanje prenosim i na moju ćerku, kao čoveka koji se ponosio junaštvom srpske vojske u Velikom ratu, posebno u proboju Solunskog fronta – priča nam grofica. – U mom pamćenju on je upisan kao čovek kome je Srbija bila u srcu do poslednjeg daha. Pamtim da mu je, u izuzetnim prilikama, na grudima uz državna odlikovanja Francuske bio i Orden belog orla iz Srbije. Pamtim i to da se ponosio uniformom srpskog vojvode koju mu je darovao regent Aleksandar. Govorio je: srpska vojska u Velikoj vojni bila je junačka, po svemu uzorna. Takve vojske nije bilo.

Priča nam potom, da ju je sve što je njen deda ostavio u zavet potomcima, opredelilo da njegov ratni dnevnik ustupi Srbima. Izdavačka kuća „Prometej“ objavila ga je i promovisala, pre dva dana u rezidenciji ambasadora Francuske u Beogradu, a grofica je, tim povodom, i doputovala u prestonicu Srbije.

– Nisam se ni trunke dvoumila, darovala sam dugo čuvan dedin ratni dnevnik, samo vama Srbima, jer samo vi to i zaslužujete – kazala nam je. – Poštovanje prema slavnim ratnicima mora da bude obostrano. To je dug prema našim precima. I ne samo dug, već i poruka za buduće generacije. Ja sam svoju misiju ispunila, prenela sam na ćerku obavezu da neguje uspomene. Verujem da ćete i vi, potomci slavnih predaka, kojima je moj deda posvetio najuzvišenije sećanje, slediti isto.

Zvonila su zvona sa Saborne crkve u Beogradu. Činilo nam se da, na trenutak, promiču siluete starih ratnika koji pobedonosno marširaju u slobodu Srbije.

Grofica Klod de Sen Pjer kaže:

– Moj deda, da je živ, i danas bi govorio isto: srpski narod je junački narod koji voli slobodu i živi za svoju otadžbinu.

U BEOGRADU POLOŽENI VENCI NA SPOMENIK MARŠALU

NA spomenik francuskom maršalu Franšeu d’Epereu u Beogradu juče su položeni venci, a ambasador Francuske u Srbiji Frederiko Mondolini izjavio je da je time obeleženo sećanje na vrhovnog komandanta savezničkih trupa na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu, francuskom maršalu i srpskom vojvodi. Mondolini je naveo da je maršal Franše d’Epere radio na francusko-srpskom prijateljstvu, kao što to sada rade vlade dveju zemalja i predsednici Emanuel Makron i Aleksandar Vučić.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić je podsetio da su ove godine Srbija i Francuska zajedno obnovile Spomenik zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu, kao i da će prvi put ove godine zajedno biti obeležene stogodišnjica oslobođenja Beograda 1. novembra i 20. oktobra kada je Beograd 1944. oslobođen u Drugom svetskom ratu.

– U tih deset dana biće i posebni dan Francuske, a zajedno će se zvati Dani slobode – rekao je Vesić i posebno zahvalio porodici francuskog maršala koja je ovom prilikom došla u Beograd.

RATNI dnevnik Franšea d’Eperea, prvi put se objavljuje u Beogradu. Zasluga za ovaj, može se reći podvig, pripada Balkanološkom institutu SANU.

– Meni se javio profesor Vojislav Pavlović, direktor ovog instituta – govori unuka slavnog vojskovođe. – Pitao je, da li bih ustupila dedine ratne dnevnike. Naravno, pristala sam, jer ih srpski narod, kome se on divio, zaslužuje.

VOJVODA

MOJ deda je posebno bio ponosan na to što ga je regent Aleksandar udostojio zvanja srpskog vojvode. Uz njegovu maršalsku titulu, ovo mu je priznanje bilo posebno drago – govori nam unuka Franšea d’Eperea.

– O tom danu, kada je primio zvanje srpskog vojvode, govorio nam je i beležio u svom dnevniku. Bio je to dan visokog svetlog plavog neba nad Beogradom, prolamalo se gromko „Živeo“. Svirala je vojna muzika Marseljezu i bio je postavljen eskadron kraljeve garde.

Autor: Milena Marković

Izvor: Večernje novosti

Vezane vijesti:

Odata počast francuskom maršalu Franše d `Epereu

Kako je probijen Solunski front: Ovo je moja zemlja, upamti to!