Sećanje na ustaški zločin u Glini

Datum objave: petak, jul 29, 2016
Objavljeno u Glina
Veličina slova: A- A+

Kla­nje više od 1.200 ne­du­žnih Sr­ba u hra­mu Ro­đe­nja Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce tra­ja­lo je šest da­na i šest no­ći, a me­sto stra­vič­nog zlo­či­na ni­je obe­le­že­no 75 go­di­na

Hrvatski dom na mestu nekadašnje pravoslavne crkve (Foto Đuro Đukić)
Hrvatski dom na mestu nekadašnje
pravoslavne crkve (Foto Đuro Đukić)

rošlo je 75 godina od zloglasnog pogubljenja u glinskoj crkvi. Događaj za koji mnogi kažu da mu po svireposti nema ravna još uvek ne bledi u svesti srpskog naroda, mada se mnogo radilo na tome da se zaboravi.

Odmah po izvršenju do tada nezabeleženog zločina, radilo se više na tome da se on zaboravi nego da se gaji sećanje na nešto što ne bi smelo više nikada da se bilo kome dogodi. Da, jednostavno, podsećanje na njega bude strašna opomena ljudskom rodu.

Na 75. godišnjicu ustaškog zločina u Crkvi rođenja Presvete Bogorodice u Glini, Srpsko narodno vijeće u Zagrebu je saopštilo da će ubijenim Srbima biti posvećen komemorativni skup u 17.30 sati, na mestu gde je bio hram, a ispred „Spomen doma koji je 1995. preimenovan u Hrvatski dom”.

Navodi se još i da se SNV na godišnjicu svirepog zločina pridružuje dugogodišnjim apelima i inicijativi da se objektu, koji se sada nalazi na nekadašnjem mestu pravoslavne crkve odnosno mestu zločina, vrati naziv Spomen-dom te da on „bude vraćen svojoj prvobitnoj namjeni komemoriranja i sjećanja na jedan od najtežih trenutaka u recentnoj glinskoj povijesti, te u hrvatskoj povijesti općenito”.

Valjda je svako u SFRJ znao da se na tom mestu u Glini dogodio ustaški pokolj Srba sa Korduna i Banije i da je iz te bogomolje bukvalno tekla ljudska krv. Preživeo je samo Ljuban Jednak, a njegovo svedočenje potvrdili su u svojim iskazima i neki dželati.

Hram rođenja Presvete Bogorodice srušen je još u toku rata, da se uništi pravoslavni verski objekat, a pre svega da se unište tragovi preteškog zločina. Većina onog što se kasnije gradilo na tom mestu više je služilo za zaborav nego za sećanje. Kad je nakon oslobođenja došla „narodna vlast” na mestu nekadašnje sakralne građevine dugo su stajali ostaci cigala i obrisi hrama.

Šezdeset i neke odlučeno je da se prostor očisti i da se na njemu podigne spomen-dom, a ispred njega spomenik majke s detetom u naručju. U prostorijama doma postoji bioskopska, odnosno pozorišna sala, a na spratu je bila stalna muzejska postavka posvećena radničkom pokretu i KPJ. Sva ta obeležja ničim nisu podsećala na tragičan događaj, pa su, naročito Srbi, stalno prigovarali i zahtevali da se mesto dodatno obeleži.

Uoči rata devedesetih prostor je preuređen i na osnovu umetničke kreacije tu su podignuti porta i obeležja koja podsećaju na „narikače”, odnosno žene koje plaču. Na njima su ispisana i imena 1.564 stradala srpska muškarca do kojih je došla specijalna komisija koja je na tome radila nekoliko godina. Problem u sakupljanju imena je bio u tome što su u hram, s obećanjem da će biti prekršteni, dovođeni Srbi sa Korduna. Ovde ih nije bio dosta pošto su mnogi pobijeni ranije.

U maju iste godine vatrenim oružjem su pobijeni svi glinski Srbi od 16 do 66 godina. Majka s detetom je uklonjena uz objašnjenje da ona predstavlja blagostanje i sreću, a na tom mestu se dogodilo nešto što nema veze s tim pojmovima. Kad je propala Krajina sa spomen-obeležja su odnete „narikače” sa imenima stradalih. Majka sa detetom je vraćena.

Na spomen-dom je najpre stavljen veliki natpis „Hrvatski dom”, onda je zbog pritiska javnosti stavljena tabla s znatno manjim, ali istim tekstom – Hrvatski dom. Koliko takav spomenik podseća da su na tom mestu šest dana i šest noći klani nedužni Srbi – ne treba ni komentarisati.

Sudbina katoličkog hrama u Glini je nešto drugačija. Njega su bespotrebno eksplozivom srušile lokalne srpske „vojskovođe” 1991. i tako dale doprinos tragičnoj sudbini svog naroda na Baniji i Kordunu. Kod rušenja katoličkog hrama nije bio žrtava, a na tom mestu su konzervisani temelji crkve da, kako piše na prigodnoj tabli, trajno svedoče o nedelima „srbo-četnika”.

Onom ko zna za ova događanja ne treba ni da se objašnjava zašto su se Srbi usprotivili novoj hrvatskoj državi koja ima ista obeležja kao i NDH, a nastala je krajem prošlog veka. Oružani sukobi u Glini 1991, pedeset godina nakon pokolja u glinskoj crkvi, započeli su sporadičnim pucanjem hrvatskih dragovoljaca na obeležja na mestu pokolja i tako uspešno izazvali komšije Srbe.

U kolonama proteranih Srba 1995. bio je i Ljuban Jednak, jedini preživeli u masakrima iz 1941. Umro je u izbeglištvu kao što se to događa mnogim njegovim zemljacima.

Autor: Đuro Đukić

Izvor: Politika

 

Vezane vijesti:

ZLOČINI HRVATSKIH USTAŠA: Ubijanje srpskog naroda u …

Stradanje 400 najuglednijih Srba Gline | Jadovno 1941.

Glina | Jadovno 1941.

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top