fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Сећање на Кику буди нове поделе

Не стишавају се страсти око постављања бисте „космајске хероине“ Божидарке Дамњановић, у Младеновцу. Из Ковачевца стижу оштре оптужбе, биће и протеста. Удружење бораца: Споменик постављамо на Дан победе

Потомци "народних непријатеља" тврде да је Кика ликвидирала њихове најмилије Фото М. Анђела
Потомци „народних непријатеља“ тврде да је Кика ликвидирала њихове најмилије Фото М. Анђела

Вест да ће 9. маја, на Дан победе у Младеновцу, код робне куће у центру бити постављена биста „космајске, партизанске хероине“, Божидарке Кике Дамњановић је хит тема која се сваким даном све више распламсава. Поделила је младеновачку, али и ширу јавност, отворила старе ране, продубила поделе и страсти. И, нема оног ко се, услед животних брига, у поткосмајском крају не бави и питањем: коме је и зашто баш сада потребан тај споменик.

Питање је, кажу, спонтано покренуто из великог младеновачког предграђа – села Ковачевца из кога су потекле прве и најтеже оптужбе на рачун, деценијама слављене и хваљене партизанке и народног хероја Кике, чијем је животном путу, стицајем судбине или намере, придодато и то да је била жена Драгослава Драже Марковића, упамћеног понајвише по јагњећим бригадама, башибозлуцима и теревенкама.

Зашто је баш из Ковачевца потпаљен фитиљ нашег најновијег неслагања? Зато, како је одјекнуло у јавности, што су у овом селу „злоделом Кике затрте читаве породице такозваних народних непријатеља“.

Па ко ће, питамо се, онда о тим злоделима да сведочи?

– Код нас у Шумадији, каже се: кад ти све мушке главе из куће побију, то је затирање породице и имена – одговара Милутин Мика Дамјановић, унук Војислава Дамјановића коме се деда, окићен Карађорђевом звездом, Албанском споменицом, Руским орденом Светог Ђорђа и француским орденом Легије части поверио готово на самрти да би „опрао савест, јер је подржао нову партизанску власт и нову југословенску државу“.

Део Ковачевца је устао против споменика Кики која је, кажу нам, заслужила осуду, а никако споменик јер је „лично одговорна за смрт најмање стотину његових мештана, њихове младости“… Четрдесеторо је уписано у споменик – у центру села. И мало је оних који не верују да је управо Кика одговорна за њихову смрт.

ИСТОРИЧАР ДЕВИЋ: НЕ ЧИНИТЕ ТО

Немања Девић, историчар који се бави Другим светском ратом у Шумадији, упутио је писмо младеновачком руководству. У писму се између осталог каже:
– Осећам професионалну и моралну обавезу да вас молим да тај споменик не поставите, да то не чините… Славећи њу (Кику) славите и злочине над свим њеним жртвама, којих није било мало. Ако имате бар мало поштовања за њих и желите да учините нешто за свој крај, бар их пустите да почивају у миру.

Говори Миодраг Ескић:- Ја сам једини наследник деде и ујака, Николе и Андрије Марића. Они нису били у четничком покрету. Били су угледни и прилично богати… Бака ми је оставила у аманет да о њиховој трагедији сведочим. Андрију је Кика лично ликвидирала. Крио се, овде, у цркви. Она је целу чету дигла и порту опколила да би ујака Андрију убила. Пуцала му је у чело и у рану оставила ружу.

Тако прича Ескић, тако тече потресна прича и о тројици убијених Петровића, чије је убиство „исто тако наредила Кика Дамњановић“.

Првослав Матовић, сестрић несталог Ђорђа Стаменковића, не каже да је за нестанак ујака баш крива „младеновачка хероина“, али се, с нескривеном сумњом да је то њено недело, пита: коме је и зашто овај споменик управо сада потребан.

Одборници младеновачке Скупштине су, већином, изгласали да биста може да буде постављена. Милутин Мика Дамјановић, унук истинског хероја Војислава је у чуду:

– Зар наши одборници немају преча посла у ово црно време? Црно, јер млади људи беспосличе, нико на њих не обраћа пажњу, никог не боли уво што пијемо воду неисправну за пиће… Сад подржали Удружење бораца НОР-а да постави бисту. Не за дело, него за злодело?

Из Ковачевца, тако, најављују петиције и протесте. Кључају сећања потомака, ране прокрвариле. Коме је ово, заиста, потребно.

– Скупштина је донела одлуку. За нас је то завршена прича. Биста ће бити постављена на Дан победе – говоре нам Никола Костадиновић, Радомир Петровић и Ратко Чокић, челници Удружења бораца које негује сећање на НОБ и Кику за коју кажу да је „својим делом задужила поткосмајски крај“.

Биста Божидарке Дамњановић у бронзи, рад Ота Лога
Биста Божидарке Дамњановић у бронзи, рад Ота Лога

Додају да је биста готова, показали су нам је и поносни су, кажу, да су прилоге за израду даровали грађани, а идејно решење давно урадио познати југословенски вајар Ото Лого.

Споменик ће, сасвим је сигуран Костадиновић, бити постављен како је и планирано. До тог дана, тог 9. маја, ко зна шта ће се из свега овога испилити. Засад је, као из приче на оном брвну. Трулом и непотребном.

Аутор: Милена МАРКОВИЋ

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Кика дели „партизане“ и „четнике“ | Јадовно 1941.

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: