Sećanje: Darko Milošević

Darko Milošević je rođen 28. oktobra 1978. godine u Ljigu. Za vreme NATO agresije na SRJ nalazio se u stroju 125. motorizovane brigade, poginuo je u borbi sa ŠTS 5. maja 1999. u rejonu Košare.

Darko je bio oličenje poštenog i časnog momka! Od prvog dana su svi bili na istoj talasnoj dužini. Do tog 5. maja su delili sve, ta klasa mart ’98 kada su došli u Peć na odsluženje vojnog roka. Takođe sa juncima i septembarcima… Umeo je u nekoj prilici da uz šeretski osmeh izusti njegovu prepoznatljivu uzrečicu „uh sunce ti jebem žarko!” Veseo, dobar i nasmejan…

05.05.1999. Rasa Košares

To jutro smo bili raspoređeni na levom krilu te lokacije. Imali smo dva dana odmora na drugoj liniji, pa smo ubrzo vraćeni na to levo krilo prve linije. Moram se osvrnuti i na dolazak na Rasa Košares 10 dana pre tog događaja. Moj vod je stiga u kasni večernjim satima. Rečeno nam je da ćemo držati desno krilo. Čekali smo u zemunici jednog dobrovoljca koji je treba da nas odvede do naših zaklona. Sećam se, dok smo ležali u istoj, moj klasić Pera je zapevao pesmu od Osvajača „Možda nebo zna”! Taj isti Pera je već deset dana sa još par boraca držao tu liniu!

Svi tiho pevamo…

Dobrovoljac dolazi, a iza njega i bolničari koji vuku 5 naših mrtvih momaka – kažu, našli nas minobacačima kod stene… E tu istu stenu smo i mi držali, ali na sreću bez gubitaka! Uporno su nas šiptari držali pod vatrom, ali šta je tu je. Znali smo, tu negde ispred je i njihov izviđač… Ako čuje da je neko ranjen, javiće im i tu će još jače početi da nas tuku. Znali smo to!

Da se osvrnemo na 05. maj.

Uveliko se priča o kopnenom napadu… Kao i uvek – kada god dođemo na novu lokaciju, trudili smo se da zamaskiramo rovove malo bolje. Darko, Raška i ja izabrali smo rov koji je bio isturen petnaestak metara od ostalih. Levo od rova bila je mala uvala, Raška je sišao da dovuče granu i vraća se uz reči:„brate, dole je neka formacija – ne bih rekao da su naši!” – Rečeno nam je da je 63. padobranska naše levo krilo, ali komanda nam je ubrzo javila suprotno. Prišunjali smo se i videli jedno dvadesetak mudžahedina… Vratili smo se do naših da vidimo šta ćemo. To naše „gledanje” trajalo je 20 sekundi. Nas deset je napravilo lepu potkovicu – Krenulo je!

Naneli smo im velike gubitke, čak i teško ranjeni počinju da pevaju neke njihove ratničke pesme! Dugo mi to nije bilo jasno… Ali shvatio sam da je to način da dižu sebi moral, i pokrivaju kuknjavu ranjenih. U toj akciji i ja sam dobio u levu nogu. Tada im dolazi pojačanje i trpimo žestoku vatru. Prebacujemo se do naših rovova, ulećemo u najbliži koji nam je bio i uzvraćamo istom merom… Zatekao sam se u rovu koji je bio na tih petnaestak metara od našeg, vidim da je Darko stigao do našeg. Šiptari i dalje jako napadaju, mi još jače vraćamo! Čujem dve detonacije u Darkovom rovu, prišunjao mu se terorista… Na momenat sam ga video, sivi borbeni prsluk nestaje u nekoj uvali, prati ga 7.62… Darko nekako dolazi sebi, pokušava da nas dozove… Vidim mu ruku iz rova… Zaboravljam na pucnjavu i na moju nogu i koliko god sam mogao brzo, došao sam do Darka. Stiže i Avram. Živ je… Ali dosta loše… Uniforma sva u rupama, kao i desna strana lica… „Drži se brate, samo izdrži!” – izvlačimo ga…

Tu noć sam čuo da je u bolnici umro.. Neka mu je večna slava. Dare, počivaj u miru!

(ČOJSTVO)

Izvor: Srbi na okup

Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 17. oktobra 2017. godine.

Vezane vijesti:

„Sram vas bilo, svi ste vi izdali! Idite, ja ostajem!“

Pucaj ako si junak: Herojska priča o Tiboru i „Spartancima“ s Košara

Bitka za Košare među najsvjetlijim trenucima srpske istorije

Braniću Srbiju i kad budem mrtva: Čelični stihovi srpskoj heroini koja je 1999. dala život otadžbini

Budite kao jedan, čuvajte jedan drugog – Ratni dnevnik 1999. godine