Scenario za film „Djeca Kozare” uzdrmao nacionalni konkurs

Datum objave: ponedeljak, maj 21, 2018
Objavljeno u Kozara
Veličina slova: A- A+

Re­ditelj Žarko Dragoje­vić napustio komisiju Film­skog cen­tra Sr­bije jer je pro­cenio da film Lordana Za­fra­novića neće dobiti sredstva. – Ne znam na osnovu čega je to rekao, jer je pro­je­kat ušao u naju­ži izbor, kaže Bo­ban Jevtić, direk­tor FCS-a

Vest da je re­di­telj Žar­ko Dra­go­je­vić pod­neo ostav­ku na me­sto pred­sed­ni­ka kon­kurs­ne ko­mi­si­je Film­skog cen­tra Sr­bi­je (FCS), ko­ja od­lu­ču­je o fil­mo­vi­ma s na­ci­o­nal­nom te­ma­ti­kom – po­di­gla je pro­te­klih da­na pra­ši­nu u jav­no­sti.  Dra­go­je­vić je ovaj gest obra­zlo­žio lič­nom pro­ce­nom da film „Dje­ca Ko­za­re” re­di­te­lja Lor­da­na Za­fra­no­vi­ća ne­ma do­volj­nu po­dr­šku ko­mi­si­je.

S dru­ge stra­ne, Bo­ban Jev­tić, di­rek­tor Film­skog cen­tra Sr­bi­je, ka­že za „Po­li­ti­ku” da je raz­go­va­rao s Dra­go­je­vi­ćem, ali da mu i da­lje ni­su ja­sni mo­ti­vi na­pu­šta­nja ko­mi­si­je bu­du­ći da ni­jed­na od­lu­ka još ni­je do­ne­ta. On do­da­je i to da ne zna na osno­vu če­ga je ovaj re­di­telj pro­ce­nio da „Dje­ca Ko­za­re” ne­će ima­ti po­dr­šku ko­mi­si­je, ka­da je ovaj film ušao u naj­u­ži iz­bor.

– Go­spo­din Dra­go­je­vić o svo­joj od­lu­ci ni­je oba­ve­stio čla­no­ve ko­mi­si­je, a me­ni je elek­tron­skom po­štom po­slao po­ru­ku sa­sta­vlje­nu od jed­ne re­če­ni­ce. Nje­gov čin ni­je ja­san ni osta­lim čla­no­vi­ma ko­mi­si­je jer su do­šli do užeg iz­bo­ra i tek je tre­ba­lo da do­đe do ras­pra­ve ko­je pro­jek­te po­dr­ža­ti. Dra­go­je­vić mi je re­kao da se bo­jao da film ko­ji on po­dr­ža­va, „Dje­ca Ko­za­re” ne­će pro­ći, ali ne znam na osno­vu če­ga jer je taj pro­je­kat ušao u naj­u­ži iz­bor – ka­že Bo­ban Jev­tić.

Na kon­kurs se pri­ja­vi­lo 26 pro­je­ka­ta. Reč je o kon­kur­su za su­fi­nan­si­ra­nje do­ma­ćih du­go­me­tra­žnih fil­mo­va s na­ci­o­nal­nom te­mom, bi­lo da je reč o igra­nom, do­ku­men­tar­nom ili ani­mi­ra­nom fil­mom. Pod na­ci­o­nal­nom te­mom pod­ra­zu­me­va se pro­je­kat ko­ji ob­ra­đu­je do­ga­đaj od na­ci­o­nal­nog isto­rij­skog zna­ča­ja; ko­ji se ba­vi ži­vo­tom ili de­lom oso­ba zna­čaj­nih za na­ci­o­nal­nu isto­ri­ju, ili onaj ko­ji na in­ven­ti­van i kre­a­ti­van na­čin tre­ti­ra te­mu iz na­ci­o­nal­ne ak­tu­el­ne stvar­no­sti s ci­ljem oču­va­nja na­ci­o­nal­nog kul­tur­nog iden­ti­te­ta. „Na­ci­o­nal­nost” fil­ma ra­ču­na se po pro­du­cen­tu, a pro­duk­ci­ju Za­fra­no­vi­će­vog fil­ma pot­pi­su­je Mi­ro­slav Mo­go­ro­vić iz Sr­bi­je.

– Po­dr­ža­li smo i fil­mo­ve o Di­a­ni Bu­di­sa­vlje­vić, o dvo­ru na Uni, o Ni­ko­li Te­sli, o kra­lju Pe­tru, i van pa­me­ti mi je da ob­ja­šnja­vam da ne­ko­me sme­ta film o stra­da­nju de­ce s Ko­za­re. Su­lu­do je po­mi­sli­ti i da ne­ko­me sme­ta go­spo­din Lor­dan Za­fra­no­vić, je­dan od naj­ve­ćih ju­go­slo­ven­skih re­di­te­lja – is­ti­če Jev­tić, i do­da­je:

– Pro­tiv pra­vi­la je da se pri­ča o ak­tu­el­nim pro­jek­ti­ma dok se ne za­vr­ši kon­kurs, pa ću sa­mo u op­štim cr­ta­ma re­ći da su se na ovaj kon­kurs pri­ja­vi­li pro­jek­ti s te­ma­ma iz sred­njeg ve­ka, pre­ko Pr­vog svet­skog ra­ta, do stra­da­nja Sr­ba u Dru­gom svet­skom ra­tu,  kao i bom­bar­do­va­nja i stra­da­nja Sr­ba na Ko­so­vu.

Jev­tić na­gla­ša­va da će da­nas bi­ti odr­žan sa­sta­nak uprav­nog od­bo­ra i do­ne­ta od­lu­ka šta da­lje, od­no­sno ko će bi­ti na če­lu ko­mi­si­je.

– U za­pi­sni­ku sa sed­ni­ca vi­deo sam da ni­je bi­lo pro­ble­ma u ra­du ko­mi­si­je. Ovo je za­i­sta bez pre­se­da­na, do­ne­ti ta­kvu od­lu­ku 20 da­na pre kra­ja kon­kur­sa, bez ras­pra­ve, bez oba­ve­šte­nja, van oba­ve­za ko­je je go­spo­din Dra­go­je­vić pot­pi­sao ugo­vo­rom – na­vo­di Jev­tić.

Dra­go­je­vić je ra­ni­je iz­ja­vio da je reč o van­se­rij­skom sce­na­ri­ju, „od ko­jeg vam, dok ga či­ta­te, za­sta­je dah”, re­kav­ši da se iz ko­mi­si­je po­vla­či iz lič­nih i mo­ral­nih raz­lo­ga, uz do­da­tak da to či­ni sa ža­lje­njem. Ka­ko je re­kao, u pre­li­mi­nar­nom iz­ja­šnja­va­nju ko­mi­si­je on je vi­deo da film o stra­da­nju srp­ske de­ce (1942. go­di­ne u NDH) ne­ma ve­ći­nu pe­to­čla­ne ko­mi­si­je, u ko­joj su i re­di­telj Mi­li­vo­je Mi­ško Mi­lo­je­vić, sni­ma­telj Pre­drag Bam­bić, sce­na­rist­ki­nja Bi­lja­na Mak­sić i pi­sac De­jan Sto­jilj­ko­vić.

Me­đu­tim, od­lu­ka ko­ji fil­mo­vi će do­bi­ti fi­nan­sij­sku po­dr­šku tre­ba­lo bi da bu­de sa­op­šte­na tek še­stog ju­na.

Žar­ko Dra­go­je­vić ju­če ni­je od­go­va­rao na te­le­fon­ske po­zi­ve, a na te­le­fon Lor­da­na Za­fra­no­vi­ća ja­vio se nje­gov asi­stent Du­šan Sa­vić, ko­ji ka­že da je re­di­telj na sni­ma­nju i da ni­je u pri­li­ci da da­je iz­ja­ve.

Ka­da je na­ja­vlji­vao ovaj film, Za­fra­no­vić je go­vo­rio da se za nje­ga pri­pre­mao 30 go­di­na, da je u pi­ta­nju iz­u­ze­tan sce­na­rio, naj­bo­lji ko­ji je imao u ru­ka­ma. Is­ta­kao je neo­p­hod­nost da se kri­kom obra­ti ovoj sre­di­ni i čo­ve­čan­stvu ko­je je za­bo­ra­vi­lo šta je do­neo Dru­gi svet­ski rat, na ka­kvu mr­žnju je po­bu­dio i ka­kve zlo­či­ne je po­či­nio. Ka­ko je re­kao, u fil­mu je reč o či­šće­nju Ko­za­re i iz­be­glič­kim ko­lo­na­ma ko­je su za­vr­ša­va­le u Ja­se­nov­cu, u deč­jim lo­go­ri­ma.

– Ar­sen Di­klić je na­pi­sao kla­si­čan sce­na­rio ko­ji bi mo­gao da se po­ka­zu­je stu­den­ti­ma kao pri­mer ka­ko se pi­še sce­na­rio za igra­ni film. Da­kle, isto­rij­ski, „Dje­ca Ko­za­re” su pri­ča o stra­da­nju bez pre­se­da­na. Zlo­či­ni u Dru­gom svet­skom ra­tu su te­ma ko­ju stal­no pro­vla­čim kroz svo­je fil­mo­ve. Ta­ko će bi­ti i ovo­ga pu­ta. To je tra­gič­na pri­ča či­ta­vog ko­za­rač­kog na­ro­da i ovo je je­dan od mo­jih fil­mo­va ko­jim bih že­leo da po­no­vo upo­zo­rim na to zlo, i to pre­ko de­ce – iz­ja­vio je svo­je­vre­me­no po­zna­ti re­di­telj.

Autor: Mirjana Sretenović

Izvor: POLITIKA

Vezane vijesti:

Kome su to zasmetala „Djeca Kozare“

Slavni hrvatski reditelj: Snimiću film o stradanju srpske …

Lordan Zafranović: Pravio sam filmove za hrvatski narod i …

Rimokatolička crkva se još nije ogradila od zločina | Jadovno …

Zafranović: Film „Testament“ o NDH koga se Hrvatska plaši …

Veče u Studenici – Krv i pepeo Jasenovca (video) | Jadovno 1941.




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top