Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала вама који сте били са нама код Шаранове јаме, на Јадовну, у Теслином Смиљану и Медку 30. јуна 2018. Свједочили смо да нисмо заборавили.

Сценарио за филм „Дјеца Козаре” уздрмао национални конкурс

Датум објаве: понедељак, мај 21, 2018
Објављено у Козара
Величина слова: A- A+

Ре­дитељ Жарко Драгоје­вић напустио комисију Филм­ског цен­тра Ср­бије јер је про­ценио да филм Лордана За­фра­новића неће добити средства. – Не знам на основу чега је то рекао, јер је про­је­кат ушао у нају­жи избор, каже Бо­бан Јевтић, дирек­тор ФЦС-а

Вест да је ре­ди­тељ Жар­ко Дра­го­је­вић под­нео остав­ку на ме­сто пред­сед­ни­ка кон­курс­не ко­ми­си­је Филм­ског цен­тра Ср­би­је (ФЦС), ко­ја од­лу­чу­је о фил­мо­ви­ма с на­ци­о­нал­ном те­ма­ти­ком – по­ди­гла је про­те­клих да­на пра­ши­ну у јав­но­сти.  Дра­го­је­вић је овај гест обра­зло­жио лич­ном про­це­ном да филм „Дје­ца Ко­за­ре” ре­ди­те­ља Лор­да­на За­фра­но­ви­ћа не­ма до­вољ­ну по­др­шку ко­ми­си­је.

С дру­ге стра­не, Бо­бан Јев­тић, ди­рек­тор Филм­ског цен­тра Ср­би­је, ка­же за „По­ли­ти­ку” да је раз­го­ва­рао с Дра­го­је­ви­ћем, али да му и да­ље ни­су ја­сни мо­ти­ви на­пу­шта­ња ко­ми­си­је бу­ду­ћи да ни­јед­на од­лу­ка још ни­је до­не­та. Он до­да­је и то да не зна на осно­ву че­га је овај ре­ди­тељ про­це­нио да „Дје­ца Ко­за­ре” не­ће има­ти по­др­шку ко­ми­си­је, ка­да је овај филм ушао у нај­у­жи из­бор.

– Го­спо­дин Дра­го­је­вић о сво­јој од­лу­ци ни­је оба­ве­стио чла­но­ве ко­ми­си­је, а ме­ни је елек­трон­ском по­штом по­слао по­ру­ку са­ста­вље­ну од јед­не ре­че­ни­це. Ње­гов чин ни­је ја­сан ни оста­лим чла­но­ви­ма ко­ми­си­је јер су до­шли до ужег из­бо­ра и тек је тре­ба­ло да до­ђе до рас­пра­ве ко­је про­јек­те по­др­жа­ти. Дра­го­је­вић ми је ре­као да се бо­јао да филм ко­ји он по­др­жа­ва, „Дје­ца Ко­за­ре” не­ће про­ћи, али не знам на осно­ву че­га јер је тај про­је­кат ушао у нај­у­жи из­бор – ка­же Бо­бан Јев­тић.

На кон­курс се при­ја­ви­ло 26 про­је­ка­та. Реч је о кон­кур­су за су­фи­нан­си­ра­ње до­ма­ћих ду­го­ме­тра­жних фил­мо­ва с на­ци­о­нал­ном те­мом, би­ло да је реч о игра­ном, до­ку­мен­тар­ном или ани­ми­ра­ном фил­мом. Под на­ци­о­нал­ном те­мом под­ра­зу­ме­ва се про­је­кат ко­ји об­ра­ђу­је до­га­ђај од на­ци­о­нал­ног исто­риј­ског зна­ча­ја; ко­ји се ба­ви жи­во­том или де­лом осо­ба зна­чај­них за на­ци­о­нал­ну исто­ри­ју, или онај ко­ји на ин­вен­ти­ван и кре­а­ти­ван на­чин тре­ти­ра те­му из на­ци­о­нал­не ак­ту­ел­не ствар­но­сти с ци­љем очу­ва­ња на­ци­о­нал­ног кул­тур­ног иден­ти­те­та. „На­ци­о­нал­ност” фил­ма ра­чу­на се по про­ду­цен­ту, а про­дук­ци­ју За­фра­но­ви­ће­вог фил­ма пот­пи­су­је Ми­ро­слав Мо­го­ро­вић из Ср­би­је.

– По­др­жа­ли смо и фил­мо­ве о Ди­а­ни Бу­ди­са­вље­вић, о дво­ру на Уни, о Ни­ко­ли Те­сли, о кра­љу Пе­тру, и ван па­ме­ти ми је да об­ја­шња­вам да не­ко­ме сме­та филм о стра­да­њу де­це с Ко­за­ре. Су­лу­до је по­ми­сли­ти и да не­ко­ме сме­та го­спо­дин Лор­дан За­фра­но­вић, је­дан од нај­ве­ћих ју­го­сло­вен­ских ре­ди­те­ља – ис­ти­че Јев­тић, и до­да­је:

– Про­тив пра­ви­ла је да се при­ча о ак­ту­ел­ним про­јек­ти­ма док се не за­вр­ши кон­курс, па ћу са­мо у оп­штим цр­та­ма ре­ћи да су се на овај кон­курс при­ја­ви­ли про­јек­ти с те­ма­ма из сред­њег ве­ка, пре­ко Пр­вог свет­ског ра­та, до стра­да­ња Ср­ба у Дру­гом свет­ском ра­ту,  као и бом­бар­до­ва­ња и стра­да­ња Ср­ба на Ко­со­ву.

Јев­тић на­гла­ша­ва да ће да­нас би­ти одр­жан са­ста­нак управ­ног од­бо­ра и до­не­та од­лу­ка шта да­ље, од­но­сно ко ће би­ти на че­лу ко­ми­си­је.

– У за­пи­сни­ку са сед­ни­ца ви­део сам да ни­је би­ло про­бле­ма у ра­ду ко­ми­си­је. Ово је за­и­ста без пре­се­да­на, до­не­ти та­кву од­лу­ку 20 да­на пре кра­ја кон­кур­са, без рас­пра­ве, без оба­ве­ште­ња, ван оба­ве­за ко­је је го­спо­дин Дра­го­је­вић пот­пи­сао уго­во­ром – на­во­ди Јев­тић.

Дра­го­је­вић је ра­ни­је из­ја­вио да је реч о ван­се­риј­ском сце­на­ри­ју, „од ко­јег вам, док га чи­та­те, за­ста­је дах”, ре­кав­ши да се из ко­ми­си­је по­вла­чи из лич­них и мо­рал­них раз­ло­га, уз до­да­так да то чи­ни са жа­ље­њем. Ка­ко је ре­као, у пре­ли­ми­нар­ном из­ја­шња­ва­њу ко­ми­си­је он је ви­део да филм о стра­да­њу срп­ске де­це (1942. го­ди­не у НДХ) не­ма ве­ћи­ну пе­то­чла­не ко­ми­си­је, у ко­јој су и ре­ди­тељ Ми­ли­во­је Ми­шко Ми­ло­је­вић, сни­ма­тељ Пре­драг Бам­бић, сце­на­рист­ки­ња Би­ља­на Мак­сић и пи­сац Де­јан Сто­јиљ­ко­вић.

Ме­ђу­тим, од­лу­ка ко­ји фил­мо­ви ће до­би­ти фи­нан­сиј­ску по­др­шку тре­ба­ло би да бу­де са­оп­ште­на тек ше­стог ју­на.

Жар­ко Дра­го­је­вић ју­че ни­је од­го­ва­рао на те­ле­фон­ске по­зи­ве, а на те­ле­фон Лор­да­на За­фра­но­ви­ћа ја­вио се ње­гов аси­стент Ду­шан Са­вић, ко­ји ка­же да је ре­ди­тељ на сни­ма­њу и да ни­је у при­ли­ци да да­је из­ја­ве.

Ка­да је на­ја­вљи­вао овај филм, За­фра­но­вић је го­во­рио да се за ње­га при­пре­мао 30 го­ди­на, да је у пи­та­њу из­у­зе­тан сце­на­рио, нај­бо­љи ко­ји је имао у ру­ка­ма. Ис­та­као је нео­п­ход­ност да се кри­ком обра­ти овој сре­ди­ни и чо­ве­чан­ству ко­је је за­бо­ра­ви­ло шта је до­нео Дру­ги свет­ски рат, на ка­кву мр­жњу је по­бу­дио и ка­кве зло­чи­не је по­чи­нио. Ка­ко је ре­као, у фил­му је реч о чи­шће­њу Ко­за­ре и из­бе­глич­ким ко­ло­на­ма ко­је су за­вр­ша­ва­ле у Ја­се­нов­цу, у деч­јим ло­го­ри­ма.

– Ар­сен Ди­клић је на­пи­сао кла­си­чан сце­на­рио ко­ји би мо­гао да се по­ка­зу­је сту­ден­ти­ма као при­мер ка­ко се пи­ше сце­на­рио за игра­ни филм. Да­кле, исто­риј­ски, „Дје­ца Ко­за­ре” су при­ча о стра­да­њу без пре­се­да­на. Зло­чи­ни у Дру­гом свет­ском ра­ту су те­ма ко­ју стал­но про­вла­чим кроз сво­је фил­мо­ве. Та­ко ће би­ти и ово­га пу­та. То је тра­гич­на при­ча чи­та­вог ко­за­рач­ког на­ро­да и ово је је­дан од мо­јих фил­мо­ва ко­јим бих же­лео да по­но­во упо­зо­рим на то зло, и то пре­ко де­це – из­ја­вио је сво­је­вре­ме­но по­зна­ти ре­ди­тељ.

Аутор: Мирјана Сретеновић

Извор: ПОЛИТИКА

Везане вијести:

Коме су то засметала „Дјеца Козаре“

Славни хрватски редитељ: Снимићу филм о страдању српске …

Лордан Зафрановић: Правио сам филмове за хрватски народ и …

Римокатоличка црква се још није оградила од злочина | Јадовно …

Зафрановић: Филм „Тестамент“ о НДХ кога се Хрватска плаши …

Вече у Студеници – Крв и пепео Јасеновца (видео) | Јадовно 1941.




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top