Саво Штрбац: Масакр (српског) маслињака

Велика је иронија што је власницима „масакрираног” маслиника и њиховим сународницима управо преко дрвета које је вековни симбол мира послана порука мржње и нетолеранције

Недавно су непознати починиоци српским повратницима у Биљанима Доњим код Бенковца посекли 112 стабала маслина, старих десетак година. Десило се то у време комеморација жртвама Вуковара и Шкабрње.

Ретки мештани Биљана Доњих, до рата деведесетих етнички чистог српског села, с обзиром на време и начин (не)дела, сумњају да су могући починиоци из суседне Шкабрње. Наиме, сеча толиког обима морала је бити унапред испланирана, у којој је учествовало више особа, који су морали бити од мржње бесни и обесни. Вест о овом догађају телефоном сам добио другог дана по откривеној сечи и проследио је медијима. У току истог дана стигле су и фотографије „масакрираних” маслина, које су објавили неки београдски електронски медији, што су преузели и хрватски. Тачност информације потврдио је портпарол задарске полиције објашњавајући да о догађају јавност није „извијештена” јер се ради о оштећењу туђе ствари, која ни иначе нису предмет полицијских извештаја, уз уобичајену флоскулу да је истрага у току и да још не располажу са подацима о починиоцима и могућим мотивима.

Навикли смо да хрватска полиција ретко када открије нападаче на Србе и њихову имовину, па ме не изненађује да не располажу са подацима о починиоцима и могућим мотивима. Али ми интелигенцију вређа тврдња да се ради о оштећењу туђе ствари која нису предмет полицијских извештаја. Вређа ме због тога што је у питању маслина и то не једна већ 112 стабала. А маслина није обична ствар. Она је много више од тога.

Маслина је врло стара биљна врста чије су плодове, од којих се добија уље, сакупљали људи још у млађе камено доба, о чему сведоче археолошки налази стари више од 9.000 година. Прва стабла су култивисана и посађена прије 5 до 6 хиљада година на подручју Месопотамије, Сирије и Палестине, одакле се проширила и Медитераном.

У старој Грчкој маслине су биле врло важне што сведочи и Солонов законик, по којем је било забрањено посећи више од два стабла годишње у маслинику, а ко би прекршио овај закон био је кажњен одузимањем имовине, протеривањем или смрћу. Херкулес је имао тољагу од маслинова дрвета, Одисеј је маслиновим коцем ослепио Киклопа… Маслина се спомиње и у Библији. Мојсије је маслинаре ослободио обавезе ратовања, а на многим сликама анђела који наговешћује Христово рођење, анђео у руци држи маслинову гранчицу. Голубица која се након потопа вратила на Нојеву арку у кљуну је носила маслинову гранчицу. Христос је своје задње сате живота провео у маслинику на Маслинској гори.

И у Далмацији се маслине узгајају врло дуго. Већ неколико векова прије Христа римски писци спомињу и хвале далматинско маслиново уље. Из рукописа који потичу из 11. века и касније, уочљиво је да су власници далматинских земаља наметали земљорадницима дужност да по „старинском обичају” посаде одређени број маслина. Ови старински обичаји у 13. веку постају озакоњени у свим статутима приморских градова. У неким се крајевима момку није допуштала женидба док није посадио прописани број маслина. У време када је Млетачка Република загосподарила делом јадранског приморја, млетачки сенат је 1565. издао наредбу да се они, који би насаде оштећивали, имају казнити глобом или изгоном у трајању од 10 година.

Маслина је и дуговечно дрво, о чему сведочи „Света маслина” у Јерусалиму, која је везана за Христов гроб и Маслинску гору, као и она још старија у Атини, под којом је седео и размишљао Платон. Једна од најстаријих маслина на Средоземљу налази се на магистралном путу Бар – Улцињ, стара више од 2.000 година. Народна предања говоре и о проклетству које би задесило сваког ко је покушао да уништи или посече Стару маслину. Ту су, према легендама, болесни налазили лека, а сироти утеху. Млади су се венчавали, а сватови коло играли око Старе маслине ради здравог порода. И краљ Никола Петровић је увео правило да се ниједан Црногорац не може оженити док не засади одређени број маслина.

Дакле, маслина заиста није обична ствар, како то тврди портпарол задарске полиције. У свим претходним режимима, и прије и послије Христа, оскрнавитељи маслина били би жестоко кажњени, изгнанством а можда и смрћу. А данас, две хиљаде осамнаест година по Христовом рођењу, у хрватској држави, чланици Европске уније, сеча 112 маслина се сматра штетом на обичној ствари. Не би ме зачудило да се починиоци и не траже, јер ако се не пронађу остаће непознат и мотив.

Велика је иронија што је власницима „масакрираног” маслиника и њиховим сународницима управо преко дрвета, које је вековни симбол мира, љубави и пријатељства, послана порука мржње и нетолеранције.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Veritas, 27. 11. 2018)