Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Сандра Благић: Како мислимо да нас неко поштује, када ми не поштујемо своје мртве?

Датум објаве: недеља, јануар 6, 2019
Објављено у Бихаћ, Гаравице
Величина слова: A- A+

Гаравице су спомен подручје које се простире на 15 хектара површине. Налази се са обе стране магистралног пута Бихаћ – Загреб.

У склопу спомен-парка налази се Хумачка главица, узвишење, у чијем су подножју три гробнице: Гаравице, Делибарице и Уљевите баре.

Пише: Сандра Благић

На Гаравицама су се до маја 1941. године налазили природни канали ријечице Клокот, који су за неколико мјесеци yсташе напунили лешевима Срба, Јевреја, Рома.
Тачан број настрадалих никад није утврђен.
Према британским изворима за само три мјесеца убијено је 14.500 цивила. Убијани су сваког дана, на сваком мјесту. Живи су спаљивани у црквама, кућама, шталама.Живи закопавани у усправном положају и посипани кречом.

У Бихаћкој кули, коју нисам могла да прођем а да не свратим, људи су пребијани, мучени и полуживи одвожени на стратишта. Муслимани и Xрвати, из околних кућа, слушали су свакодневно јауке из Куле.

Највећи број је убијен на Гаравицама гдје се од 28. јула до 04. августа десио масовни покољ, када је убијено око 10.000 цивила.
Недалеко од Куле налази се и католичка црква која је у рушевном стању, а иза саме католичке цркве налази се зграда општине.

Усташке власти су 1941. године издале и спровеле наредбу да се до темеља поруши бихаћка православна црква. Црква Свете Тројице срушена је до темеља, а њен камен искориштен за доградњу римокатоличке цркве и звоника. Земљиште на којем се налазио предратни православни храм, општинска власт је одузела и ту је саграђена зграда општине!

Спомен подручје је запуштено, израсло у коров и шибље. Камени стубови ишарани графитима. Оштећени гелерима током протеклог рата.

А данас су власти Бихаћа направиле, од српскoг стратишта, спортско рекреативну зону на којој се одржавају мотоциклистичке трке.

Како мислимо да нас неко поштује, када ми не поштујемо своје мртве?

Преко ријечице Клокот, на само 100 метара са десне стране магистралног пута Бихаћ- Загреб, налази се масовна гробница. Једва сам препознала два камена стуба. Од шибља, купине која је израсла, једва се назирао вијенац, постављен прије пар мјесеци.

Ово је наша срамота!
Зашто други народи да се брину за наше мученике? Па њихови дједови су урадили шта је требало.

Наше је да памтимо и да не дозволимо да нам соле памет и прекопавају кости. Да умањују жртве и говоре „Било па прошло“.

Један град су поклали од 14.500 хиљада људи. Само јер су Срби, Јевреји, Роми.

Њихов гријех!

A наша срамота због заборава!

Праштајте нам мученици наши!

Аутор: Сандра Благић

 

Од истог аутора:

Сандра Благић: Не дозволимо да нас опет кољу, протјерују, да нам ломе кичму!

Сандра Благић: Напокон знам гдје почивате

Сандра Благић: Дан када се Велебит тресао

Сандра Благић: Дјеца су била само број без имена и презимена

Сандра Благић: Зашто заборављамо када знамо да је заборав …

Сандра Благић: Тамо гдје ме језа не обузме од страха, већ од …

Сандра Благић: Истина нам на крају једино и остаје, зар не …

Сандра Благић: Зашто Крајишници неће организовано у …

Пребиловчани су људи са највећим срцем | Јадовно 1941.

Везане вијести: СТРАТИШТА НДХ – ГАРАВИЦЕ КОД БИХАЋА


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top