fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Сакривена истина о геноциду

Од 1941. до 1945, у НДХ, разрушено, спаљено, оштећено или оскрнављено више од 450 православних храмова, o чемуи сведочи књига Динка Давидова

 

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/totalni-genocid.jpg

Са представљања књиге: „Тотални геноцид” Фото Томислав Јањић
 

У Српскоj академиjи наука и уметности, на Трибини Библиотеке САНУ, о књизи Динка Давидова „Тотални геноцид – Независна држава Хрватска 1941–1945”, коjу jе обjавио Завод за уџбенике из Београда, говорили су Василиjе Ђ. Крестић, Миро Вуксановић и аутор.

Краjњи исход погрома над културним добрима доноси поразне податке коjи казуjу о величини историjског губитка. Разрушено jе, спаљено, оштећено, оскрнављено више од 450 православних храмова, наjпостоjаниjих историjских споменика српског народа. У тим храмовима уништени су монументални иконостаси, хиљаде икона, велики броj рукописних и ретких књига, међу коjима су и књиге – матице рођених, венчаних и умрлих, обимна архивска грађа и велики броj црквених обредних предмета културно-историjског значаjа и лепоте.

Динко Давидов jе одлучио да обjави књигу „Тотални геноцид”, обjашњава Василиjе Ђ. Крестић, зато што сматра да jе уништавање српских црквено-историjских споменика недовољно познато, или сасвим непознато, благодарећи послератном комунистичком диктату о „забораву истине”. Због тога jе сам поjам – геноцид хрватских усташа (и свега што таj поjам садржи) био осуђен на заборав. Била jе то комунистичка политичка опросница на чиjоj jе основи неговано братство и jединство, идеолошка подлога титоистичке Југославиjе. Руководство Југославиjе постарало се, и у доброj мери у томе успело да обманама сакриjе истину о геноциду не само у земљи, него и у послератноj Европи. Давидов наглашава да ни у jедноj области поробљене Европе у Другом светском рату ниjе уништено толико културно-историjских споменика, колико jе уништено на тлу НДХ.

Ако потомци и следбеници усташког програма коjи jе имао три циља, данас подржаваjу основу тог програма да српски народ у хрватскоj домаjи треба троструко распоредити – како jе др Миле Будак, доглавник, писац и усташки идеолог, 1941. године понављао: „Један део Срба ћемо побити, други преселити, а остатак ћемо превести у католичку веру и тако претопити у Хрвате” – ако се заточеници такве намере и данас оглашаваjу интернетски, истиче Миро Вуксановић, свако веровање о подношљивости вера и националности – постаjе реч без одjека. Зато такву реч треба понављати упорно све док сасвим не зарасте у толеранциjи коjа живи.

У књизи „Тотални геноцид”, додаjе Вуксановић, налазе се фотографиjе и копиjе. На фотографиjама су срушене српске православне цркве, људи коjи су у њима и у логорима уморени. На копиjама су наредбе, дописи о злу, спискови са споменика убиjеноj деци. То су докази колико jе павелићка и хрватска држава, усред фашизма, била независнау спровођењу геноцида. Када се све то прегледа, реч тотални добиjа друго значење, постаjе начин за именовање злочина. Зато и наслов књиге добиjа оправдање. Писац не тражи освету, не позива на мржњу, али пита како jе могуће да се људи наслађуjу крвљу људи када ће такво зло бити правично кажњено и угашено.

У Другом светском рату, у Независноj држави Хрватскоj, истиче Динко Давидов, наjокрутниjе jе демантована стара латинска сентенца: Vita brevis ars longa. Животи око милион православних Срба, не само да су били прекраћени, већ су уништени њихови историjски корени, црквено-уметнички споменици. Судбина српских цркава, нераскидиво jе везана за трагичну судбину српског народа у Хрватскоj над коjим jе извршен геноцид. Давнашња хуманистичка опомена Хаjнриха Хаjнеа: „Кад почну да спаљуjу књиге, одмахиза тога почеће да спаљуjу људе”, што се односило на нацистичку Немачку, у усташкоj Хрватскоj се трагичниjе обистинила. У тоj држави, у исто време и на истом месту, спаљивани су и људи и књиге. Цркве су постале ломаче, понегделомаче и кланице. Храмови хришћанског, православног богослужења претворени су у стратишта само због тога што су припадали православном обреду.

Усташки наредбодавци, извршиоци и учесници геноцида над српским народом, међу коjима су били и свештенослужитељи римокатоличке цркве, знали су добро да jе свака уништена црква покушаj, али и циљ да се разори српско национално биће у Хрватскоj, да се сатре и затре његово историjско присуство, његови корени, црквено-уметничке вредности. Не треба никада заборавити да jе биолошки геноцид овде остварен и као културни и духовни геноцид. Био jе то тотални геноцид.

 

Злочини хрватских усташа

Усташе су уништиле 90 одсто српских историjских знаменитости, а немачке окупаторске jединице мање од десет одсто, и то претежно током ратних операциjа у Срему. Истине ради, Давидов наглашава да немачка окупаторска воjска ниjе рушила српске православне цркве у Србиjи, нити jе то чинила италиjанска воjска у Далмациjи и Црноj Гори, а ни Мађарска у окупираноj Бачки. Та варварска недела чиниле су у Европи 20. века само хрватске усташе.

Уред за рушење православних цркава

Да jе уништавање српских цркава на тлу НДХ био jедан од важниjих задатака хрватских усташа сведочи чињеница да су они 1941. године основали Уред за рушење православних цркава. Седиште се налазило у Загребу, у Прашкоj улици 2, а на његовом челу био jе др Дуjмовић, пуковник и лекар из Загреба. Функционисао jе током 1941. и у првим месецима 1942. године.

 

 

З. Радисављевић

 

Извор: Политика

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: