„Sahranili ga“, a on od danas gazi devedesetu

Pojedini srpski mediji su, iz samo njima znanih razloga, sahranili čuvenog Đorđa Mihajlovića, čuvara srpskog groblja na Zejtinliku. Čika Đorđe je živ i zdrav i poziva sve da svrate kad krenu u Grčku na more, da, kako kaže, s njim popiju šljivovicu za pokoj duše slavnih predaka. Ne brinem se, dobio sam odličnog naslednika, kaže Mihajlović za Sputnjik.

Čika Đorđe, iako danas ulazi u devedesetu, svakoga dana u prepodnevnim časovima dočekuje i ispraća brojne grupe turista iz svih delova sveta. Sa istim žarom poslednjih 57 godina govori stihove. Iako otežano hoda, spreman je da pešači da bi pronašao pretke onih koji traže pradedu „solunca“ koji se nije vratio. „Radujem se, uskoro ćemo imati poseban dan“, kaže nam Mihajlović.

„Sad 9. maja imamo praznik. Celo groblje je iz Prvog rata, samo mi Srbi imamo sahranjene i iz Drugog svetskog rata. Bilo je oko dve hiljade interniraca u nemačkom logoru u Solunu, njih 129 je streljano. Među njima je i otac Miše Janketića, znate sigurno ko je Miša Janketić, glumac“, kaže Mihajlović.

Kada je pre tri godine bio ozbiljno bolestan, Čika Đorđe je dobio dostojnu zamenu. On je inače treća generacija Mihajlovića koja čuva seni predaka. Iza njegovog naslednika, Kraljevčanina Predrag Nedeljkovića, stoji karijera radijskog i televizijskog novinara. Njegov radoznali novinarski duh dao je priči o srpskim ratnicima i stradalnicima novu dimenziju. „Da li ste znali da je Zejtilnik posetio Jurij Gagarin, to sam nedavno otkrio, to sam nedavno otkrio, čika Đorđe je usput pomenuo, činilo se da to nikog neće mnogo zanimati, ja svima pričam, kaže nam Nedeljković“, kaže nam Nedeljković.

„Taj čovek je to zaslužio, jer ipak je uradio ono što nije uradio niko pre njega. A došao je na mesto koje je toponim srpskog stradanja, ali i ruskog. Zbog Oktobarske revolucije Rusi su zaboravili na neke stvari koje su ljudi koji ovde leže uradili. Na samom Solunskom frontu u borbama je učestvovalo više od 18 hiljada ruskih vojnika i oficira“, objašnjava Predrag Nedeljković.

Večni mir uz sedam i po hiljada naših našlo je i 396 ruskih vojnika, među kojima su i dva generala. Ovde je sahranjeno i deset Rusa poginulih u Drugom svetskom ratu. Iako nije u obavezi, Nedeljković održava i njihove humke. Nekoliko ih je čak sahranjeno u srpskoj spomen-kosturnici. Novi čuvar groblja odmah ih pronalazi, što nije lako, mnogo je imena u kosturnici.

„Postoji ta neka spona između Srba i Rusa koju ljudi zaboravljaju i nipodaštavaju u poslednje vreme. Zaboravljamo, ali ne smemo da zaboravimo da car Nikolaj Drugi Romanov nije uputio ultimatum da će potpisati separatni mir sa Austrougarima i Nemcima, ne bi se dogodilo ono što se dogodilo sa Srbima, stradalo bi i ih još više, a samo kroz golgotu Albanije stradalo je više od dvesta hiljada Srba. I to zaboravljamo“, kaže naš mlađi domaćin.

Groblje izgleda savršeno, svaki kamičak je na svom mestu, trava podšišana, a staze između humki krasi cveće prelepih boja, više od pola veka negovano rukom Čika Đorđa. Glavna „snaga“ na Zejtilniku danas je Predrag. Urbani mladić iz Srbije koji je zavoleo Grkinju i ostao u njenoj zemlji.

Kaže da ovo što radi nije posao, već poziv, način života. Posvećenje. Ipak ga pitamo da li je razmišljao o tome da mu možda jednog dana može dosaditi život na Zejtilniku.

„Ne. Zato što je moj pradeda bio ’solunac‘. Uostalom, ovde, u samom centru grada imate oazu mira. Živimo sa papagajima, kornjačama i ježevima. Mnogi me pitaju, tokom noći kad ostanem ovde, zar ne postoji neki strah. Danas je bila grupa iz Crne Gore, jedna gospođa me je pitala kako ste se odlučili za ovako morbidan posao. Odgovorio sam joj, niti je posao, niti je morbidan. Ljudi treba da se čuvaju živih, a ne mrtvih“, ističe Nedeljković.

Očigledno je da se naš sagovornik dobro snalazi u svom posvećenju. Zahvaljujući njemu, Čika Đorđe se po podne odmara. I kad su velike vrućine. Pitamo ga koliko je on zadovoljan naslednikom.

„Ja nemam sina, a on je najbolji za ove poslove, da priča. Predrag je bio novinar, priča mnogo dobro. Ja sam rođen ovde, majka mi je Grkinja, slabo govorim srpski, kao stranac. On zna francuski, nemački, engleski, ruski, ja ne znam ništa od toga, samo grčki i srpski“, skroman je stari čuvar humki srpskih ratnika, nosilac ordena Svetog Save prvog stepena i Ordena srpske zastave.

Na kraju razgovora za Sputnjik, čovek koji je decenijama simbol Zejtinlika, simbol ljubavi i poštovanja prema slavnoj prošlosti naše zemlje, otkriva nam još jedan detalj. Zejtilnik je posetio i Aleksej Leonov, prvi čovek koji je boravio u otvorenom svemiru.

U Beograd se, kao i svi koji posete ovo groblje, vraćamo vlažnih očiju i punih srca.

Imamo još jednu vest. Ove godine počeće velika obnova, kompletno renoviranje vlagom i vremenom nagrizene spomen-kosturnice na Zejtilniku.

Autor: Senka Miloš

Izvor: SPUTNjIK

Vezane vijesti:

Zejtinlik: Poslednja veza sa usnulim pukovima | Jadovno 1941.

Zejtinlik: Legende o junaštvu srpskih ratnika nastavljaju da …