Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Пођимо на Јадовно 01. јула 2017. и покажимо да нисмо заборавили!

Са Пацифика на Дрину

Датум објаве: субота, мај 6, 2017
Величина слова: A- A+

Извештавајући о чувеној бици између српске и аустроугарске војске на Мачковом камену, на планини Јагодња поред Дрине, „Политика” је у броју од 21. августа 1914. (по старом календару) на првој страни објавила вест: „ЧЕДА ПАВИЋ – Још једна жртва”.

Заборављени књижевник и јунак Чедомир Павић (Фотодокументација "Политике")
Заборављени књижевник и јунак Чедомир Павић
(Фотодокументација „Политике“)

Ко је био тај, данас углавном заборављен, човек чију је погибију тадашња редакција овог листа издвојила као посебну, међу око 800 припадника Прве српске армије који су, у сукобу са Шестом аустроугарском армијом, тамо оставили своје животе?

Реч је о необичној и по много чему изузетној личности, књижевнику и новинару, који је био већ успешно започео свој живот у Америци, у коју се као политички емигрант склонио 1904, не би ли се спасао оптужби да једним стихом („Под поетском кринком један деспот груби!) вређа црногорског кнеза Николу.

Рођен је 1882. у Шавнику, у имућној трговачкој породици. Гимназију је учио у Првој мушкој у Београду, а потом је уписао књижевност на београдском Филозофском факултету, где је у књижевној дружини „Зора” читао своје песме. Већ 1903. године у Београду објављује своју прву збирку под насловом „Прва књига пјесама”.

Побегавши у Америку, из Њујорка, где је прво приспео, прелази у Питсбург где ради као сарадник у редакцији листа „Американски Србобран”, коме 1907. постаје и уредник. Затим 1909. одлази у Сан Франциско. Ту уређује главни српски лист „Српски гласник” и уписује један од најбољих америчких универзитета Беркли у Окланду.

Тај мирни живот у Окланду и Сан Франциску није дуго трајао. Већ 1912, по избијању Првог балканског рата, Павић се са групом од 120 добровољаца, Црногораца и Срба из САД, одазива позиву домовине. Долази  у Црну Гору и као борац учествује у биткама код Скадра и Тарабоша током 1912–1913. За разлику од добровољаца Грка којима је држава платила путне трошкове и униформе, српски добровољци из Америке допутовали су у Црну Гору о свом трошку.

Поред бројних новинских извештаја о балканским ратовима за листове у САД, Павић је, у Сан Франциску 1913. на 179 страна, објавио и књигу „С Пацифика на скадарско блато”, ретко сведочанство једног добровољца из САД у овим ратовима.

Кад су борбе окончане, 1913. долази у Београд, где наставља студије на Филозофском факултету. Када је избио Први светски рат, Павић се пријављује Добровољачком одреду војводе Војислава Воје Танкосића, са којим је био друг још у гимназији у Београду.

Погинуо је на Мачковом камену 16. августа 1914. Његово име урезано је у спомен-плочу погинулих студената и професора Филозофског факултета у Београду (Капетан-Мишино здање), а налази се и на плочи заједничке гробнице српских војника погинулих на Церу.

Његово књижевно дело праве оцене добило је тек постхумно. Познати професор и историчар књижевност др Миодраг Поповић (познат иначе по својој анализи косовског мита „Видовдан и часни крст”) оценио је да се Павић у поезији „на свој начин први у нас кретао путем модернизма… Као поетска претходница експресионизма, Павић ће се код нас јавити пре Растка Петровића, Станислава Винавера и Милоша Црњанског”. („Политика”, 5. април 2003).

Несумњиво најбољи познавалац књижевног опуса Чедомира Павића је проф. др Кринка Видаковић Петров, која је у својој другој књизи о Србима у Америци: „Од Балкана до Тихог океана – култура и књижевност српских исељеника у САД”, обрадила његову друштвену и књижевну делатност као и његов животопис.

Књигу „С Пацифика на скадарско блато”, прошле године је објавила Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори. Приређивачи су др Кринка Видаковић Петров, Томаш Ћоровић и аутор овог текста, што је само скромни допринос да се књижевник и херој Чедомир Павић отргне од неоправданог заборава дугог сто година.

Аутор: Проф. др Ђорђе Н. Лопичић

Извор: ПОЛИТИКА

Везане вијести:

Фудбал на Васкрс на Солунском фронту

Витезови српског неба

Tоплица – век после




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top