Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Са митрополитом Јованом у Рашеници и Гудовцу

Датум објаве: петак, јун 4, 2010
Величина слова: A- A+

Парох Маринко Јуретић и професор Станиша Лалић рекли су ми да је митрополит изразио жељу да посјети цркву Велике Госпојине у Рашеници, да види тамошњи иконостас. Тако смо се нашли у Рашеници, а затим смо отишли у ЗРЦ у Великим Зденцима, гдје је митрополиту домаћин био предсједник опћине Чедо Бубуљ.

Послије угодног дружења, митрополит Јован кренуо је још за дана у Загреб. У току боравка у Грубишном, од митрополита сам сазнао да сутра, 28. априла, има исту обавезу у Гудовцу. Обећао сам му да ћу свакако доћи.

Crkva Uspenija presvete Bogorodice u selu Donja Rašenica, izgrađena 1709, uništena 1991. godine

Црква Успенија пресвете Богородице у селу Доња Рашеница, изграђена 1709, уништена 1991. године

Ујутро сам пошао да обиђем мјесто јучерашњих догађања и успут навратио у фотографску радњу. Наручио сам по једну видеокасету за сваког активног учесника и једну за архиву Опћинског одбора СУБНОР-а. Простор испред камена-темељца је био чист, материјал од бине био је одвезен. Продужио сам за Гудовац гдје је парастос био у току. По завршетку сам се јавио митрополиту и рекао му да ће добити видеокасету. Остао је са домаћинима, а ја сам кренуо за Грубишно.

Размишљам о свим догађањима и вијестима, али намеће ми се закључак да су догађања и атмосфера у Бјеловару дјеловали обесхрабрујуће на потребу Срба да обиљеже педесетгодишњицу групног стријељања готово двије стотине Срба на сајмишту у Гудовцу. Ваљда се Бјеловар не спрема за репризу славља из 1941. године (послије кога је овај злочин направљен). Кажем сам себи: „Ваљда не“, а постајем убијеђен у „да“! Дојам ми употпуњују и заставе са шаховницама. Дакле, нема службених застава. Као да и они обиљежавају тај крвави 28. април 1941. године. Дакако, на свој начин. Навратио сам код родбине на каву, покупио неке дојмове и кренуо кући. У шуми Кукавици, преко пута гробља, на прилазном путу видим зенговце. Раније сам чуо да је ту нека база новоформиране полиције. Значи, истина је.

Кад сам послије свега стигао кући није ми се ручало. Извинио сам се мојој драгој пријатељици Милени и легао да одморим. Кад сам устао, уз каву ми је испричала каквих сам све позива имао. Било је међу њима и бољих од оних синоћ. Наредних дана комплетирао сам фасциклу за архиву НОР-а којој сам додао видеокасету и примјерак прочитаног Некролога. Каја ми је рекла да су сви трошкови око смјештаја и боравка глумаца на вријеме сређени. Другова руководилаца није било па ћу навратити који други дан да уз пиће и каву мало изнивелирамо односе.

Тих дана у Грубишнопољском листу, поводом одржаног комеморативног скупа, објављен је уз фотографију сљедећи прилог:

Комеморација поводом 50. годишњице обиљежавања усташких жртава од 26/27. априла 1941.

Мртвима за сјећање, живима за опомену

У Грубишном Пољу је у суботу 27. априла, послије годину дана припрема, одржан комеморативни скуп, обиљежавање 50. годишњице од трагичних догађаја од 26/27. априла 1941. године, када је из опћине Грубишно Поље одведено 504 Србина од 14 до 60 година старости, од којих се 487 нису никада вратили. Послије голготе у логору „Даница“ у Копривници, усмрћени су од усташке руке у Јадовну, Госпићу и на отоку Пагу.

За страдање је послије 50 година одржана литургија и парастос који је водио митрополит загребачко-љубљански Јован. Послије тога, око 12 сати, у Спомен-парку је започео комеморативни збор коме је присуствовало око 800 људи. Збор је водио Владимир Шеловић. Послије поздравних ријечи предсједника Скупштине опћине Грубишно Поље Чедомира Бубуља, присутнима се обратио др Милан Басташић, предсједник Одбора за обиљежавање априлских жртава. У свом исцрпном излагању, др Басташић је изнио и своја сјећања из тих дана, које је као дјечак доживио, али и низ сјећања преживјелих, повијесне околности овог и других усташких злочина, по свом опсегу и стравичним детаљима незабиљежених у досадашњој повијести. За ту повијест сачувана су имена жртава и имена крвника – „мртвима на сјећање, а живима за опомену“, како је рекао др Басташић. Под тим мотом је комеморација и одржана.

У наставку, чланови Српског културног друштва „Просвјета“ из Загреба одржали су рецитал поезије и прозних текстова посвећен жртвама, а затим је један од преживјелих, Милан Ђурић, открио камен-темељац будућег споменика. Посвећивање камена-темељца обавио је митрополит загребачко-љубљански Јован са православним свећеницима грубишпољске опћине.

Тако се ова иницијатива СУБНОР, Одбора за обиљежавање априлских жртава, достојанствено и на миран начин испунила. Касно је питати зашто је за то требало 50 година.

 

< Парастос и комеморација                           Садржај                                  Опћа политичка сцена све гора и опаснија >

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top