Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Ризиковала сопствени живот: Ова храбра Аустријанка успела да спаси 7.500 српске деце из пакла Јасеновца

Датум објаве: среда, мај 16, 2018
Објављено у Јасеновац
Величина слова: A- A+
ФОТО: РАС СРБИЈА
ФОТО: РАС СРБИЈА

Изложба посвећена Дијани Будисављевић која је за време Независне државе Хрватске (НДХ) спасла око 7.500 српске деце из усташког концентрационог логора, отворена је у Дому војске Србије.

Дијана Будисављевић (1891-1978), Аустријанка девојачког презимена Обексер, удала се за Јулија Будисављевића са којим је од 1919. живела у Загребу. После операције немачких и снага НДХ у Босанској Крајини и на Козари лета 1942. отпочела је акције спасавања око 10.000 српских малишана из усташких логора.

Некад је најтеже бити човек

– Прича о Дијани Будисављевић је уједно прича о људима који су најтежим временима успели да буду људи, који су били оно што је некада најтеже, бити човек – каже за Тањуг Слађана Зарић, ауторка изложбе додајући да је овим пројектом хтела да персонализује причу о страдалима у Јасеновцу и њиховим судбинама, а да се више не говори само о броју.

Изложба доноси и приче о појединачним судбинама деце која су остала у животу захваљујући акцији Дијане Будисављевић и њених сарадника.

Међутим, није познато колико деце је враћено породици, ко је накнадно открио свој идентитет, колико њих је остало да живи не знајући да су козарачка, односно јасеновачка деца.

– На почетку су деца добијала картончиће који су им канапом везивани око врата, на којима је писало име, презиме, име родитеља, село из којег дете потиче и логор из којег је преузето – објашњава Слађана Зарић, а преносе Новости.

Деце кидала, често и јела картончиће

Она наводи да су поред картона, Дијана и њени сарадници правили и транспортне листе деце преузете из Јасеновца.

– Био је то почетак спасавања, али и очувања идентитета јасеновачке деце. Велики део идентификационих картона које су деца имала око врата уништен је током транспорта. Деца су те картоне кидала, а неретко и јела. Тако је настао проблем са идентитетом веома мале деце. Кад су дошла у Загреб, постојале су транспортне листе и пописи имена, али без картона није било могуће установити идентитет детета – прича ауторка изложбе.

FOTO: WIKIPEDIA
Деца у Јасеновцу Фото: WIKIPEDIA

Најтужнији тренутак у спасавању деце из логора био је њихово одвајање од мајки. То је био једини начин да деца остану жива – дечаци и девојчице које мајке нису дале или су их тада сакриле убијени су у Јасеновцу.

„Стево се грчевито обесио мајци око врата“

Босиљка Судар Лончар одвојена је од мајке заједно са браћом Стеваном и Миланом. Део њеног сведочанства приказан је и на изложби:

„Чинило ми се да дуго стојимо испред капије, а време је ипак брзо пролазило. Дошао је и час нашег растанка, Милан први изађе кроз капију, затим је дошао ред на Стеву. Стево се грчевито обесио мајци око врата, вришти и не да се, плачемо, мајка моли да пође, лагано га гура од себе, али Стево ништа не чује… Био је то један од страшних и тешких дана у мом животу и не само мом, тај ужас су доживеле стотине мајки и деце. Многима је то био последњи растанак“.

Ово је само једна од многих болних прича о којима говори ова изложба.

Такође, на једном од паноа је записано:

„У Горњој Ријеци усташе су сместиле најздравије дечаке из Јасеновца од којих су планирали да направе ‘мале јаничаре’. Српски дечаци били су обучени у усташке униформе и често су носили дрвене пушке. У логору је завладала епидемија тифуса која је усмртила све мале логораше. Дијана је организовала транспорт и ове деце, али од 400 дечака који су били смештени у Горњој Ријеци, преживело их је врло мало“, пишу Новости.

Преживела тифус и три нервна слома

Иначе, да би помогла српској деци Диана Будисављевић је и сама је пуно ризиковала. Обилазећи логоре заразила се болестима које су харале и убијале малишане, прележала је тифус и доживела три нервна слома.

Крајем маја 1945. агенти ОЗНЕ одузели су јој албуме са фотографијама деце. По налогу Министарства социјалне политике Хрватске 28. маја 1945. од Дијане Будисављевић је узета и целокупна картотека деце, иако није била завршена идентификација и репатријација.

После Другог светског рата вратила се у Инсбрук где је живела повучена и потпуно заборављена. Више није говорила о свом раду за време рата.

Изложба о Дијани Будисављевић ће бити отворена до 14. јуна, а у оквиру целог пројекта биће емитован документарни филм 23. маја, на Првом програму РТС-а од 21 час.

Аутор: Н. Џ. Новости

Извор: БЛИЦ

Везане вијести:

Отворена изложба „Дијанина деца“ у Дому Војске

Диана Будисављевић: Пред носом режиму, за хиљаде живота …

Матаушић: Истина о спашавању српске дјеце крила се у …

Потресан апел логорашице из „Јасеновца“: Све су ми побили, бар ми брата нађите




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top