Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Пођимо на Јадовно 01. јула 2017. и покажимо да нисмо заборавили!

Рад Соколског друштва Београд V

Датум објаве: понедељак, јун 19, 2017
Величина слова: A- A+
Соколско друштво Београд V
Соколско друштво
Београд V

Соколско друштво Београд основано је на територији Сењака, Дедиња и Јатаган мале 1930. Михајло Рељић у мају 1930. окупио је у згради Дома културе 42 виђена грађанина, међу којима генерала Александра Димитријевића, др. Милорада Ђорђевића, адвоката Ацу Павловића, начелника одељења министарства финансија Милана Војиновића, начелника министарства саобраћаја Гојка Мудринића и др. Глигорија Јововића. (1) Друштво је радило у Дому културе на Сењаку. У друштву је 1931. било 161 члан, 92 нараштајца и 504 мушке и женске деце. (2) Старешина  друштва био је др. Васа Петровић, заменик Александар Дурман, секретар Бранислав  М. Петровић, просветар Душан Поповић, начелник  Милош Стергар, I заменик Миле Данчуо, II заменик Славко Марјановић, начелница Аница  Хуибнер и заменик Душан Комненовић. (3) После др. Васе Петровића за старешину је изабран Гојко Мудринић. (4)   Соколско друштво Београд V  прославило је соколски празник  Дан Уједињења (Први децембар) 1936. одржавши свечано посело са гимнастичким вежбањем, више музичких тачака, предавањем и рецитацијама. Као гост учествовала је чланица Народног позоришта и соколског друштва Бошковићева. После програма била је игранка.  (5) У друштву је 31. 12.1936. било 292 члана, 85 нараштајаца и 105 мушке и женске деце. Свега 482. (6)

Божидар Абаџија истакао се као младић у редовима Соколског друштва Земун. Био је међу најбољим вежбачима тог друштва. По оснивању Соколског друштва Београд V на Сењаку уписао се у друштво. Као занатлија и скроман и озбиљан стекао је поштовање у друштву и био биран у чланство Предњачког збора и Управе друштва. Више пута је биран за заменика начелника. На такмичењу најбољих вежбача приликом утакмица у Загребу 8. априла 1939. пао је са вратила. Преминуо је у болници. (7) Из Дома  Соколског друштва Београд V – на Сењаку изнесен је ковчег Божидара Абаџије. Свештеник је истакао у свом говору : „Соколска организација са својим циљевима је одлична помоћница Христовој цркви. Сваки, ко служи добру ближњег  – Христу служи.  …Човек без физичке и душевне снаге, то је роб многих невоља у животу, а држава без снаге, то је држава без слободе. За те идеје вреди живот дати!  Пред нама, драги моји Соколи, лежи човек, који је свој живот дао за те идеје. Поворка је ишла улицама кнеза Милоша, Краља Фердинанда, Александровом и Гробљанском. После крста и кољива које су носили соколи и радници ДТО, ношени су венци Сокола V и радника електричне централе. За њима су ишле нараштајке са букетима цвећа, затим музика Соколског друштва Београд VIII, затим заставе, 5 чланских и једна нараштајска. Изасланици Савеза Сокола и Рускиг сокола. У цркви и на гробљу певало је радничко певачко друштво „Тесла”.(8)

Дечју заставу Сокола V даровао је Аврам Филиповић, београдски трговац и Привредников питомац. Застава је освећена 4 јуна 1939. (9) Приликом освећења дечје заставе био је скуп чланова у свечаним одорама свих београдских и земунских соколских друштава и чланова жупског коњичког одсека у летњим просторијама Савеза Сокола Теразије бр. 34. Одатле су у свечаној поворци кренули кроз град за Сењак. Освећење је извршено на летњем вежбалишту Соко V на Сењаку у улици Миодрага Давидовића бр. 2. На крају свечаности освећења Степан Мих. Рељић рецитовао је „Са заставом соколском”. Одржан је јавни час на коме су учествовале све категорије Соколског друштва Београд V и чланови друштава Београд I и Београд IV. На јавном часу је чланство друштва приказало резултат свог дотадашњег рада у соколани. Чланови одбора за прославу били су Миле Данчуо, месар Никола Кокановић, адвокат Боривоје Марковић, саветник министарства иностраних послова др. Милосав Матић, чиновник Тихомир Матић, учитељ Велизар Милосављевић, управник основне школе Светолик Милошевић, Милутин Михаиловић, поднаредник пешадијског пука Краљеве Гарде Чедомир Павловић, виши чиновник Народне банке Михаило Рељић и дактилографкиња Јованка Филиповић.   (10)

Старешина  Соколско друштво Београд V Гојко Мудринић рођен је 29. септембра 1885. у Карловцу. Правни факултет завршио је у Загребу. Као председник Удружења Личана и Бановаца у Београду радио је на помагању и одевању сиромашне деце својих крајева. (11)

Кајмакчалан
Кајмакчалан

Соколско друштво Београд V посетило је Кајмакчалан 1939. Старешина друштва Мих. Ст. Рељић који је на врху  Кајмакчалана избегао смрт, дуже времена је размишљао да своје соколе поведе у те крајеве. Кренули су на пут 3 августа 1939. Идућег дана стигли су у Прилеп, срдачно дочекани од стране грађана. Са заставама на челу, пошли су у поворци градским улицама, поздрављани на сваком кораку. У Соколани примили су их прилепски соколи. Одржали су соколску академију у дворани соколског дома. Михајло Рељић је говорио о значају соколства. Преко Битоља су отпутовали 5 августа 1939. и стигли у Охрид. Исто вече у башти хотела “Белви” приредили су академију. Напустили су 6 августа 1939. Охрид и кренули за Битољ. Дон Анте Дујмушић их је поздравио. У поворци кроз град стигли су до соколане. Сместили су се у Богословији. У официрском дому одржали су академију. Поздравио их је командант места ђенерал Коста Адамовић и начелник соколског друштва Битољ Урош Црниловић. На врх Кајмакчалана попели су се 7 августа 1939. Пут је трајао око 9 часова. Вратили су се 8 августа 1939. у Београд. Приређен им је дочек у Битољу. Говорио је Дон Анте Дујмушић. (12)  Соколско друштво Београд V на Сењаку приредило је 14. априла 1940. у кафани “Бабуна” Соколско вече са изабраним програмом. Учествовао је „Хавајски радио квартет”. Сав приход био је намењен за помоћ страдалим од поплаве.(13)

Приликом  приређивања Стања соколске приправности соколска друштва одржала су у својим домовима и летњим вежбалиштима смотре. У Соколском друштву Београд V одржали су предавања жупски начелник Максимовић и Милосављевић и Рељић. (13) Соколско друштво Београд V приредило је свечану академију у Ваљеву. Ваљевске соколе поздравио је старешина  Соколског друштва Београд V  Михајло Рељић, одговорио му је старешина домаћина Марко Бабић.(15) После Априлског рата 1941. рад соколског друштва био је забрањен.

Пише: Саша Недељковић члан Научног друштва за историју здравствене културе  Србије

                                                                              

Напомене:

  1. Мих. Ст. Рељић, Соколско друштво Београд V”, „Како се развијало соколство Београдске соколске жупе“, „Око соколово“, 1937, бр.7, стр. 148;
  2. Душан Цветковић, „Соколи и соколски слетови”, Београд, 2007, стр. 78;
  3. Уредио Анте Брозовић, „Соколски Зборник Година I”, Београд 1934, стр. IX;
  4. Душан Цветковић, „Соколи и соколски слетови”, Београд, 2007, стр. 78;
  5. М.Ј, „Прослава „Првог децембра” у Београду”, „Око соколово“, Београд, 1 јануара 1937, бр. 2, стр. 41;
  6. „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XVII редовну годишњу скупштину 18 априла 1937 год.”, стр. 27, „Око соколово”, Београд, 10 априла 1937, бр. 5;
  7. „Изненадна смрт брата Божидара Абаџије”, Вести, „Око соколово”, Београд, 1 мај 1939, бр. 5;
  8. Иван Седлачек, „Како Соколи живе, раде и умиру”, „Око Соколово”,  Београд, 1 мај 1939, бр. 5, стр. 54-56;
  9. Вести, „Око Соколово”,  Београд, 6 јуни 1939, бр. 6;
  10. „Соколско друштвоБеоград V, Београд-Сењак, бр. 173, Београд, 4 маја 1939 год.”
  11. „Сахрана брата Гојка Мудринића”,  „Око Соколово”,  Београд, 9 октобар 1939, бр. 7 и 8, стр. 96;
  12. Милош Стергар, „Ходочашће Соколског друштва „Београд V– Сењак” на Кајмакчалан”, Дон Анте Дујмушић, „Поздав соколима из Београда”, „На Кајмакчалану 1939 г.”, „Око Соколово”,  Београд, 9 октобар 1939, бр. 7 и 8, стр. 87,88, 89,99;
  13. „Соколско вече за поплављене”, „Соколски гласник“, Београд, 12 април 1940, бр. 15, стр. 4;
  14. И. Седлачек, „Смотра у Београду и Земуну”, „Соколски гласник“, Београд, 17 мај 1940, бр. 20,  стр. 2;
  15. Вести, „Око Соколово”,  Београд, 6 септембар 1940, бр. 7, стр. 117;

 

Везане вијести:

Изложба “Краљевска породица и Соколи” у Београду | Јадовно …

Српски Соколи од оснивања у Сремским Карловцима до …

Српски соколи и Побратимски покрет у борби за уједињење …

Руско Соколство у Краљевини Југославији | Јадовно 1941.

Повест Соколског друштва Београд I | Јадовно 1941.

Напад на Соколска друштва у Бановини Хрватској | Јадовно 1941.




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top