Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала Вам свима који сте били са нама на Велебиту 01. јула 2017. Догодине на Јадовну!

Рација и сусрет са Рибентропом

Датум објаве: недеља, јануар 7, 2018
Величина слова: A- A+

Да би избегла слање мађарских војника на источни фронт, Будимпешта је убеђивала Немце да Срби спремају устанак ширих размера. Остварен циљ да се убијањем интелектуалаца и других угледних људи обезглави Српство

Хорти није успео да надмудри Хитлера
Хорти није успео да надмудри Хитлера

У злогласној мађарској рацији у Шајкашкој која је трајала од 4. до 19. јануара, свирепо је убијено 2.345 људи. Од тога, 2.203 били су Срби, 259 Јевреји, 64 Роми, а међу жртвама било је и припадника других нација, укључујући и троје Мађара. Око 1.500 жртава били су мушкарци, а бестијално је уморено и 512 жена и 312 деце.

Рација је, да подсетимо, почела после сукоба мађарске жандармерије и војске са Шајкашким партизанским одредом на Пустајићевом салашу код Жабља, 4. јануара 1942. Устанички покрет у Војводини је, месецима пре тога, био у потпуној дефанзиви и то је, практично, била једина још, колико-толико, активна јединица, али са свега четрдесетак бораца. Тог дана су, ипак, пружили јак отпор, убивши десетак и ранивши исто толико жандарма и хонведа. Поткрај дана, одред је потпуно разбијен, уз седам мртвих и три рањена, док се остатак разбежао по околним ритовима.

Физичко ликвидирање осталих чланова одреда настављено је и извршено у току неколико наредних дана. Тако је, још истог дана, овај сукоб, назван у многим непријатељским документима „жабаљским устанком“, са војног гледишта и становишта државне безбедности био завршен. Ту истину ни окупаторске власти у неким својим каснијим документима нису порицале, него, штавише, и саме истицале“, пише у књизи „Рација у Јужној Бачкој“ Звонимир Голубовић, наш најтемељнији истраживач догађања у Бачкој јануара 1942.

Ако је било тако, а очигледно јесте, зашто је онда војни и политички врх у Будимпешти – у октобру 1946. године, на суђењу у Новом Саду, начелник мађарског Генералштаба Ференц Сомбатхељи-Кнаус, који је издао директну наредбу за рацију, потврдио је да је за то имао сагласност регента Миклоша Хортија – одлучио да крене у крвави обрачун који ће однети хиљаде невиних живота?

Став да је, како наводи већина историчара, један од циљева рације било дефинитивно утеривање страха у кости бунтовним Србима и почетак десрбизације традиционално српске области, свакако потврђују и наведени бројеви жртава и, нарочито, језиви страх који је завладао после њихове бестијалне егзекуције.

Уколико је, уз то, циљ био и почетак енергичнијег решавање јеврејског питања, због чега је, уосталом, за команданта рације и постављен осведочени немачки човек, генерал Ференц Фекетехалми-Цајднер, чија мајка Вилхелмина Валингер је, узгред, била Немица, и он је остварен: шајкашки Јевреји су у рацији практично затрти.

Ако је, најзад, циљ био да се, убијањем интелектуалаца и других угледних и имућних људи, обезглави Српство у Шајкашкој, и то је остварено: у рацији су побијени готово сви православни свештеници, лекари, адвокати, професори, учитељи, инжeњери, апотекари, општински бележници, занатлије, трговци, најимућнији земљорадници…

Ипак, нико од историчара не занемарује ни шири историјски оквир више него трагичних догађаја у Шајкашкој, напротив. Баш у време када се рација приближавала кулминацији, а невина српска, јеврејска и друга „неаријевска“ крв текла потоцима, од 6. до 10. јануара 1942. године, у раније планираној посети Будимпешти био је немачки министар иностраних послова Јоаким фон Рибентроп. Дошао је са Хитлеровим захтевом да Мађарска на источни фронт пошаље 150.000 својих војника, што су Мађари хтели да избегну.

„Мађарска је покушавала да увери Рајх како пацификација Јужних крајева захтева значајније ангажовање њених војних снага с обзиром на активности непоћудних Срба и Јевреја склоних бољшевичко-јудејско-масонској завери. Хорти је уверавао немачку страну да Срби спремају устанак ширих размера и да су му због тога потребне значајније војне снаге, чиме је дао рацији шири историјски контекст и повод. Мада је унапред била испланирана као антисрпска и антикомунистичка, рацијом се желео оправдати скромнији мађарски ангажман на Источном фронту и тиме ублажити немачко незадовољство и негативне реакције“, констатује у књизи „Мађари у Војводини 1941-1946“ новосадски историчар, др Александар Касаш.

С друге стране, у студији „Скица за портрет једног ратног злочинца – случај Ференца Сомбатхељија“ Голубовић подсећа да је Хитлер, као награду за учешће у нападу на Југославију у априлу 1941, Мађарској дао Бачку, Барању, Међумурје и Прекомурје, али да јој је обећао и Банат. Њега су, међутим, запосели Немци. Мађари обећање, ипак, нису заборавили и тврдњама да су тобожњи устанак у Шајкашкој заправо подигле партизанске снаге из Баната, покушавали су да покажу како Немци нису способни да ствари тамо држе под контролом. И да, следствено томе, Банат треба препустити Мађарској, која ће умети да га умири.

„Војни и политички врх Мађарске дуго је стајао иза измишљене тврдње да је рацијом спречен устанак широких размера, јер је из Баната у Бачку прешло 800 наоружаних партизана, који су уз помоћ такође наоружаних припадника НОБ-а у Бачкој, имали за циљ да побију све Мађаре и Немце!“, наводи Голубовић у студији о Сомбатхељију.

Колико, и како наоружаних, устаника је 4. јануара 1942. било на Пустајићевом салашу код Жабља, читаоци овог фељтона су већ видели, а ова не баш нарочито надахнута, али за житеље Шајкашке погубна мађарска игра, Рибентропа није ни мало импресионирала. Практично без услова, мађарска страна је пристала да потпише споразум о слању на Источни фронт тражених 150.000 хонведа. Банат је, разуме се, остао под немачком управом.

Десет дана после Рибентропа, у Будимпешту је, иначе, стигао и начелник немачког Генералштаба, фелдмаршал Вилхелм Кајтел, да прецизира детаље тог споразума. Број хонведа који су у пролеће 1942. отишли да се, на страни Вермахта, боре на источном фронту повећан је на 200.000. Они су чинили мађарску Другу армију која се, узгред, после совјетске офанзиве у јануару 1943. распала, оставивши у залеђеним степама око 70.000 мртвих.

Вратимо се, међутим, рацији у Јужној Бачкој. Јер, ужас у Шајкашкој, описан у претходним наставцима, био је само њен први крвави чин. Још док је он трајао, онај други, не мање страшан, који ће се, такође у јануару 1942. године, одиграти у Новом Саду је, тајно, како се злочин уосталом увек и припрема, осмишљаван у Будимпешти.

НАСЕЉАВАЈТЕ ШАЈКАШКУ

Рибентропова посета дала је крила Странци стреластих крстова, мађарској копији Национал-социјалистичке партије Немачке. Под паролом „Чија је земља, тог је и домовина“, њен председник Ференц Салаши је у јесен 1942. обишао Шајкашку, подстичући мађарске беземљаше да населе имања Срба побијених у рацији. По уласку немачких трупа у Мађарску, у априлу 1944, он је дошао на чело владе у којој је, узгред, место заменика министра одбране заузео генерал Фекетехалми-Цајднер. Та влада је, заједно с Немцима, депортовала 437.000 од близу милион Јевреја који су живели у Мађарској. Међу њима било је и око 12.000 Јевреја из Бачке, од којих се већина никада није вратила.

Извор: НОВОСТИ

 

Везане вијести:

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (1)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (2)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (3)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (5)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (6)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (7)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (8)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (9)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (10)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (11)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (12)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (13)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (14)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (15)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (16)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (17)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (18)


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top