Putovanje u Jadovno

Datum objave: petak, jul 8, 2016
Objavljeno u Kompleks Jadovno
Veličina slova: A- A+

Ruski

Jadovno Dan sjećanja Senica.ru
Jadovno – Dan sjećanja Senica.ru

Izveštaj o putovanju predstavnika redakcije Senica.ru iz Beograda u bivši Koncentracioni logor Jadovno u Hrvatskoj sa članovima srpskog odeljenja udruženja građana „Jadovno 1941“.

Predistorija

Sa rukovodiocem beogradskog odeljenja udruženja građana «Jadovno 1941» Miloradom Miloševićem upoznali smo se za vreme snimanja reportaže o održavanju prve akcije «Besmrtni puk» u Srbiji. U ime rukovodioca njihovog udruženja Milorad nas je pozvao da učestvujemo u godišnjoj poseti koncentracionom logoru Jadovno u Hrvatskoj i da odamo poštu žrtvama tog strašnog mesta.

Procedura dobijanja hrvatskih viza u Beogradu za takav događaj nije bila za nas jednostavna, ali nam je na kraju konzul sa izveštačenim osmehom poželeo «momci, lepo se provedite».

Za one koji ne znaju – odnosi Srba i Hrvata uvek su bili zategnuti, ponekad su se završavali ratom. Tako je bilo i 90-ih godina tokom raspada Jugoslavije, tako je bilo i za vreme Drugog svetskog rata, kada su u tek formiranoj fašističkoj Nezavisnoj državi Hrvatskoj počeli da niču logori smrti za Srbe, Cigane i Jevreje.

Senica.ru
Senica.ru

Istoriju sa Jadovnom dugo su se trudili da prećute. Za vreme Titove Jugoslavije nije se moglo govoriti o ratnim zločinima naroda koji ulaze u sastav Socijalističke Republike. Radi «bratstva i jedinstva» – u to vreme popularne parole – istraživanja i publikacije u vezi sa koncentracionim logorom Jadovno nisu se promovisali, bilo je opasno baviti se time.

Seйčas v sovremennoй Horvatii vlasti priderživaюtsя toй že politiki – vse prestupleniя horvatskogo naroda protiv predstaviteleй drugih narodov, a glavnыm obrazom, konečno, serbov, ne afiširuюtsя, zamalčivaюtsя, a inogda i ne priznaюtsя.

Danas, u savremenoj Hrvatskoj vlasti se pridržavaju te iste politike – svi zločini hrvatskog naroda protiv predstavnika drugih naroda, a najviše, naravno, Srba, ne oglašavaju se, prećutkuju se, i nikada se ne priznaju.

Put od Beograda do Gospića

U Beogradu je za zborno mestu putnika izabran park pored najvećeg Jugoistočnog pravoslavnog hrama u Evropi – Hrama Svetog Save. Nakon izvesnog vremena, stigla su dva autobusa na čijim vratima su bili spiskovi sa imenima turista, da bi svako od njih znao gde i na koje mesto treba da sedne (uostalom, na brojeve niko nije gledao, u Srbiji oko toga ne lupaju glavu). Kada su se svi smestili u svojim autobusima, pročitana je kratka molitva i podeljene su majce sa nazivom udruženja. Krenuli smo u 22,50.

Senica.ru
Senica.ru

Pohvalno je što je jedan od mecena ovog puta izdvojio dva svoja autobusa apsolutno besplatno. Među Srbima smo videli i jednog mladića iz Rusije. Vadim je doputovao u Srbiju iz Sankt Peterburga da bi 28.juna učestvovao na Vidovdanskom maršu na Gazimestanu na Kosovu.

Uopšte, tokom putovanja upoznali smo različite ljude. Zadivljujuće i neočekivano je bilo sresti se sa Filipom Živanovićem, o kome je naš portal već pisao, pored njega je sedela Ljubinka, student Pravnog fakulteta Beogradskog univerziteta, koja nas je služila domaćim kiflama sa sirom. Već pored Gospića, na benzinskoj stanici pored sela Lički Osik, kada su čuli da između sebe govorimo na ruskom, prišli su nam Đorđe, koji je radio u Tjumenju, i Mihajlo.

Na granicu sa Hrvatskom došli smo kasno noću. Sve koji su bili u autobusu zamolili su da izađu i da prođu proceduru pasoške kontrole u posebnoj prostoriji. Na prvoj stanici u Hrvatskoj sve su upozorili da ne nasedaju na moguće provokacije.

Senica.ru
Senica.ru

Treba naglasiti da su putevi u Hrvatskoj mnogo bolji nego u Srbiji. Duž trake za ubrzanje prostire se mrežasta ograda, da životinje ne bi istrčavale na put. Sve je čisto i uredno.

Ujutru, na prilazu Gospiću, Milorad je preuzeo ulogu vodiča i počeo da govori o mestu gde idemo, o istoriji tog kraja, interesantnim činjenicama.

Tako, tokom poslednjeg rata reka Novčica podelila je grad Gospić na srbski i hrvatski deo, a železnička pruga, koja prolazi pored, služila je kao granica Republike Srpska Krajina sa ostalom Hrvatskom. Lokalno stanovništvo, koje se izjašnjavalo kao hrvati-katolici, većinom imaju srpska prezimena, što nedvosmisleno govori o njihovom poreklu. Danas u gradu praktično nije ostalo Srba, svi su pobegli za vreme rata u Srbiju ili Bosnu.

U Gospić smo stigli u pola deset. Do tada su nam se priključila još dva autobusa iz Banja Luke – glavnog grada Republike Srpske u Bosni i Hercegovini.

Šaranova jama Jadovno

Najpoznatija jama Jadovna, a ukupno ih je otkriveno 32, je Šaranova jama. U pitanju je kraška jama dubine 42,5 metara, na čijem se dnu nalazi skoro 6 metara ljudskih kostiju. Na potezu od Gospića u pravcu sela Trnovac.

Senica.ru
Senica.ru

Prva speleološka ekspedicija spustila se u Šaranovu jamu 1955.godine. Posle toga je bila izvršena još jedna ekspedicija. Izračuni pokazuju, da se samo u toj jami mogu naći ostaci 9-11 hiljada ljudi.

Na inicijativu udruženja građana «Jadovno 1941», koje je osnovano u Banja Luci, do Šaranove jame i ostalih sličnih jama svakodnevno se tokom 7 godina organizuju putovanja potomaka žrtava koncentracionog logora i poštovalaca.

Šaranova, kao i ostale jame, nalazi se na planini Velebit, najdužoj u Hrvatskoj, iza koje odmah počinje obala Jadranskog mora. Planina je pokrivena šumom i ispresecana golim stenama, ponegde se vide naslage ruda. Da nije spomenika žrtvama Jadovno skulptora Ratka Petrića, moglo bi se proći pored jame i da se ne primeti (još se to bolje može osetiti pored druge jame, Katine).

Senica.ru
Senica.ru

Kada smo stigli autobusima do spomenika, svi su izašli i počeli da gledaju oko sebe. Mnogi, kao i mi, prvi put su došli u Jadovno. Posle izvesnog vremena, iz autobusa su izneli drveni krst, koji su snažni mladići doneli do ulaza u Šaranovu jamu. Počeo je pomen.

Senica.ru
Senica.ru

Posle službe, pomenuti krst su preneli na vidnije mesto i tamo ga postavili. Predsednik «Jadovno 1941» Dušan Bastašić istupio je ispred okupljenih sa rečima o važnosti ovog mesta za istoriju, o smislu organizovanja putovanja ovamo, o važnosti očuvanja sećanja o toj tragediji, i nastupio sa inicijativom da se pored jame izgradi mala kapela, čiji bi zidovi bili sagrađeni od kamena porušenih lokalnih srpskih kuća tokom poslednjeg rata.

Senica.ru
Senica.ru

Posle događaja svi hodočasnici su se okupili da bi napravili zajedničku fotografiju.

Senica.ru
Senica.ru

Katina jama Jadovno

Posle Šaranove jame autobusima smo krenuli prema Katinoj jami. Kad smo se približili jednoj od padina u podnožju Velebita, izašli smo i nastavili dalje put pešice. Uspinjanje je bilo lagano po kolskom putu i trajalo je sat i po ili više. Od mesta polaska do odredišta bilo je nešto više od 7 km.

Senica.ru
Senica.ru

Kao i na Šaranovoj jami, ovde smo imali hrvatsku policijsku pratnju.

Katina jama uopšte nije obeležena i ne može se videti s puta. Uzgred, time su se koristile ustaše. Vodeći vezane zarobljenike gore po putu u koloni po dvoje, iznenada bi naređivali da se siđe sa staze i da se popne nešto malo iznad u senku ispod drveća. Zatvorenici su se peli, ništa ne sumnjajući. Prve u koloni su ubijali i gurali u provaliju, a oni su vukli za sobom čitavu preostalu kolonu.

Senica.ru
Senica.ru

Pored Katine jame je takođe bio održan pomen i postavljen krst. Spuštanje sa planine po osećaju je trajalo isto kao i penjanje. Izvora vode usput nema, tako da su organizatori unapred upozorili da treba poneti flašice s vodom.

Senica.ru
Senica.ru

Nakon povratka u podnožje svi smo se ponovo smestili u autobuse da odmorimo noge.

Poslednja tačka našeg putovanja je poseta Smiljanu, rodnom selu Nikole Tesle. Od sela je, u stvari, vrlo malo ostalo – Hrvati su ga potpuno uništili. Danas je od nasleđa Tesle u Smiljanima ostala renovirana crkva u kojoj je služio njegov otac Milutin i kuća u kojoj je živela njihova porodica. Na teritoriji turističkih spomenika nalazi se spomenik Nikoli Tesli. Tu je bio izgrađen memorijalni park. Pored kuće Nikole Tesle nalazi se i spomenik 500 Srba koje su ubile ustaše za vreme Drugog svetskog rata. Do spomenika obezbeđenje i policija nije nikog pustila: «nije predviđeno da idete dalje».

P.S.

Najpotpuniji istraživački rad do danas o koncentracionom logoru Jadovno, uključujući i tranzitni logor u Gospiću, kao i ostrvo Pag, takozvani kompleks koncentracionih logora Gospić-Jadovno-Pag uradio je srpski istoričar prof.dr Đuro Zatezalo «Jadovno: kompleks ustaških logora 1941», Muzej žrtava genocida, Beograd, 2007.). Fotografije koje nisu dospele u materijal možete pogledati ovde.

Foto: Senica.ru

Izvor: Senica.ru

 

Vezane vijesti:

Jadovno 2016: kamen po kamen – krstača

Govore o genocidu u „Srebrenici“ a nema ih na Jadovnu

Zaborav ubija žrtve Jadovna drugi put

Serbы počtili pamяtь žertv konclagerя Яdovno v Horvatii

Banja Luka-based association marks Jadovno Remembrance Day

Jadovno: Dan sjećanja na Jadovno 1941. u organizaciji banjalučkog udruženja

Odata pošta žrtvama Jadovna

Kod Šaranove jame postavljen časni krst

Godišnjica stradanja u Jadovnu

Ivanić: Prisustvom na mjestima stradanja iskazati poštovanje prema žrtvama

Odata pošta žrtvama Jadovna

POSTAVLjEN ČASNI KRST UZ KATINU JAMU NA VELEBITU

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top