Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала Вам свима који сте били са нама на Велебиту 01. јула 2017. Догодине на Јадовну!

Путовање у Јадовно

Датум објаве: петак, јул 8, 2016
Објављено у Комплекс Јадовно
Величина слова: A- A+

Руски

Јадовно Дан сјећања Senica.ru
Јадовно – Дан сјећања Senica.ru

Извештај о путовању представника редакције Senica.ru из Београда у бивши Концентрациони логор Јадовно у Хрватској са члановима српског одељења удружења грађана „Јадовно 1941“.

Предисторија

Са руководиоцем београдског одељења удружења грађана «Јадовно 1941» Милорадом Милошевићем упознали смо се за време снимања репортаже о одржавању прве акције «Бесмртни пук» у Србији. У име руководиоца њиховог удружења Милорад нас је позвао да учествујемо у годишњој посети концентрационом логору Јадовно у Хрватској и да одамо пошту жртвама тог страшног места.

Процедура добијања хрватских виза у Београду за такав догађај није била за нас једноставна, али нам је на крају конзул са извештаченим осмехом пожелео «момци, лепо се проведите».

За оне који не знају – односи Срба и Хрвата увек су били затегнути, понекад су се завршавали ратом. Тако је било и 90-их година током распада Југославије, тако је било и за време Другог светског рата, када су у тек формираној фашистичкој Независној држави Хрватској почели да ничу логори смрти за Србе, Цигане и Јевреје.

Senica.ru
Senica.ru

Историју са Јадовном дуго су се трудили да прећуте. За време Титове Југославије није се могло говорити о ратним злочинима народа који улазе у састав Социјалистичке Републике. Ради «братства и јединства» – у то време популарне пароле – истраживања и публикације у вези са концентрационим логором Јадовно нису се промовисали, било је опасно бавити се тиме.

Сейчас в современной Хорватии власти придерживаются той же политики – все преступления хорватского народа против представителей других народов, а главным образом, конечно, сербов, не афишируются, замалчиваются, а иногда и не признаются.

Данас, у савременој Хрватској власти се придржавају те исте политике – сви злочини хрватског народа против представника других народа, а највише, наравно, Срба, не оглашавају се, прећуткују се, и никада се не признају.

Пут од Београда до Госпића

У Београду је за зборно месту путника изабран парк поред највећег Југоисточног православног храма у Европи – Храма Светог Саве. Након извесног времена, стигла су два аутобуса на чијим вратима су били спискови са именима туриста, да би свако од њих знао где и на које место треба да седне (уосталом, на бројеве нико није гледао, у Србији око тога не лупају главу). Када су се сви сместили у својим аутобусима, прочитана је кратка молитва и подељене су мајце са називом удружења. Кренули смо у 22,50.

Senica.ru
Senica.ru

Похвално је што је један од мецена овог пута издвојио два своја аутобуса апсолутно бесплатно. Међу Србима смо видели и једног младића из Русије. Вадим је допутовао у Србију из Санкт Петербурга да би 28.јуна учествовао на Видовданском маршу на Газиместану на Косову.

Уопште, током путовања упознали смо различите људе. Задивљујуће и неочекивано је било срести се са Филипом Живановићем, о коме је наш портал већ писао, поред њега је седела Љубинка, студент Правног факултета Београдског универзитета, која нас је служила домаћим кифлама са сиром. Већ поред Госпића, на бензинској станици поред села Лички Осик, када су чули да између себе говоримо на руском, пришли су нам Ђорђе, који је радио у Тјумењу, и Михајло.

На границу са Хрватском дошли смо касно ноћу. Све који су били у аутобусу замолили су да изађу и да прођу процедуру пасошке контроле у посебној просторији. На првој станици у Хрватској све су упозорили да не наседају на могуће провокације.

Senica.ru
Senica.ru

Треба нагласити да су путеви у Хрватској много бољи него у Србији. Дуж траке за убрзање простире се мрежаста ограда, да животиње не би истрчавале на пут. Све је чисто и уредно.

Ујутру, на прилазу Госпићу, Милорад је преузео улогу водича и почео да говори о месту где идемо, о историји тог краја, интересантним чињеницама.

Тако, током последњег рата река Новчица поделила је град Госпић на србски и хрватски део, а железничка пруга, која пролази поред, служила је као граница Републике Српска Крајина са осталом Хрватском. Локално становништво, које се изјашњавало као хрвати-католици, већином имају српска презимена, што недвосмислено говори о њиховом пореклу. Данас у граду практично није остало Срба, сви су побегли за време рата у Србију или Босну.

У Госпић смо стигли у пола десет. До тада су нам се прикључила још два аутобуса из Бања Луке – главног града Републике Српске у Босни и Херцеговини.

Шаранова јама Јадовно

Најпознатија јама Јадовна, а укупно их је откривено 32, је Шаранова јама. У питању је крашка јама дубине 42,5 метара, на чијем се дну налази скоро 6 метара људских костију. На потезу од Госпића у правцу села Трновац.

Senica.ru
Senica.ru

Прва спелеолошка експедиција спустила се у Шаранову јаму 1955.године. После тога је била извршена још једна експедиција. Израчуни показују, да се само у тој јами могу наћи остаци 9-11 хиљада људи.

На иницијативу удружења грађана «Јадовно 1941», које је основано у Бања Луци, до Шаранове јаме и осталих сличних јама свакодневно се током 7 година организују путовања потомака жртава концентрационог логора и поштовалаца.

Шаранова, као и остале јаме, налази се на планини Велебит, најдужој у Хрватској, иза које одмах почиње обала Јадранског мора. Планина је покривена шумом и испресецана голим стенама, понегде се виде наслаге руда. Да није споменика жртвама Јадовно скулптора Ратка Петрића, могло би се проћи поред јаме и да се не примети (још се то боље може осетити поред друге јаме, Катине).

Senica.ru
Senica.ru

Када смо стигли аутобусима до споменика, сви су изашли и почели да гледају око себе. Многи, као и ми, први пут су дошли у Јадовно. После извесног времена, из аутобуса су изнели дрвени крст, који су снажни младићи донели до улаза у Шаранову јаму. Почео је помен.

Senica.ru
Senica.ru

После службе, поменути крст су пренели на видније место и тамо га поставили. Председник «Јадовно 1941» Душан Басташић иступио је испред окупљених са речима о важности овог места за историју, о смислу организовања путовања овамо, о важности очувања сећања о тој трагедији, и наступио са иницијативом да се поред јаме изгради мала капела, чији би зидови били саграђени од камена порушених локалних српских кућа током последњег рата.

Senica.ru
Senica.ru

После догађаја сви ходочасници су се окупили да би направили заједничку фотографију.

Senica.ru
Senica.ru

Катина јама Јадовно

После Шаранове јаме аутобусима смо кренули према Катиној јами. Кад смо се приближили једној од падина у подножју Велебита, изашли смо и наставили даље пут пешице. Успињање је било лагано по колском путу и трајало је сат и по или више. Од места поласка до одредишта било је нешто више од 7 км.

Senica.ru
Senica.ru

Као и на Шарановој јами, овде смо имали хрватску полицијску пратњу.

Катина јама уопште није обележена и не може се видети с пута. Узгред, тиме су се користиле усташе. Водећи везане заробљенике горе по путу у колони по двоје, изненада би наређивали да се сиђе са стазе и да се попне нешто мало изнад у сенку испод дрвећа. Затвореници су се пели, ништа не сумњајући. Прве у колони су убијали и гурали у провалију, а они су вукли за собом читаву преосталу колону.

Senica.ru
Senica.ru

Поред Катине јаме је такође био одржан помен и постављен крст. Спуштање са планине по осећају је трајало исто као и пењање. Извора воде успут нема, тако да су организатори унапред упозорили да треба понети флашице с водом.

Senica.ru
Senica.ru

Након повратка у подножје сви смо се поново сместили у аутобусе да одморимо ноге.

Последња тачка нашег путовања је посета Смиљану, родном селу Николе Тесле. Од села је, у ствари, врло мало остало – Хрвати су га потпуно уништили. Данас је од наслеђа Тесле у Смиљанима остала реновирана црква у којој је служио његов отац Милутин и кућа у којој је живела њихова породица. На територији туристичких споменика налази се споменик Николи Тесли. Ту је био изграђен меморијални парк. Поред куће Николе Тесле налази се и споменик 500 Срба које су убиле усташе за време Другог светског рата. До споменика обезбеђење и полиција није никог пустила: «није предвиђено да идете даље».

P.S.

Најпотпунији истраживачки рад до данас о концентрационом логору Јадовно, укључујући и транзитни логор у Госпићу, као и острво Паг, такозвани комплекс концентрационих логора Госпић-Јадовно-Паг урадио је српски историчар проф.др Ђуро Затезало «Јадовно: комплекс усташких логора 1941», Музеј жртава геноцида, Београд, 2007.). Фотографије које нису доспеле у материјал можете погледати овде.

Фото: Senica.ru

Извор: Senica.ru

 

Везане вијести:

Јадовно 2016: камен по камен – крстача

Говоре о геноциду у „Сребреници“ а нема их на Јадовну

Заборав убија жртве Јадовна други пут

Сербы почтили память жертв концлагеря Ядовно в Хорватии

Banja Luka-based association marks Jadovno Remembrance Day

Јадовно: Дан сјећања на Јадовно 1941. у организацији бањалучког удружења

Одата пошта жртвама Јадовна

Код Шаранове јаме постављен часни крст

Годишњица страдања у Јадовну

Иванић: Присуством на мјестима страдања исказати поштовање према жртвама

Одата пошта жртвама Јадовна

ПОСТАВЉЕН ЧАСНИ КРСТ УЗ КАТИНУ ЈАМУ НА ВЕЛЕБИТУ

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top