Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Прва међународна конференција о комплексу усташких логора Јадовно – Госпић 1941.

Датум објаве: четвртак, септембар 8, 2011
Величина слова: A- A+

Бања Лука, Босна и Херцеговина, 24 – 25. jун 2011.

У организациjи Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Госпић-Јадовно 1941., те суорганизациjи Института за савремену историjу из Београда и Академиjе наука и умjетности Републике Српске, у Виjећници бањалучког Банског двора 24. и 25. jуна 2011. одржана jе Прва међународна конференциjа о комплексу усташких логора Госпић-Јадовно 1941.
У раду конференциjе судjеловало jе педесетак учесника и судионика из Србиjе, Хрватске, Израела, Сjедињених Америчких Држава, Италиjе, Њемачке, Русиjе, Аустриjе, Српске и других земаља.

 

 

Конференциjа Јадовно 2011

Програм конференциjе

Прва међународна конференциjа о комплексу усташких логора Јадовно – Госпић 1941. одржана jе у Бањалуци, 24–25. jуна 2011. у Bиjећници Банског двора.

 

Организатори конференциjе

Jadovno ISI  ANURS
УГ Јадовно 1941. Институт за савремену историjу Академиjа наука и
умjетности Р. Српске

 

Научни одбор конференциjе:

Проф. др Момчило Павловић

Институт за савремену историjу, Београд

 

Проф. др Никола Б. Поповић

Академиjа наука и умjетности Републике Српске, Бања Лука

 

Др Милан Кољанин

Институт за савремену историjу, Београд

 

Протосинђел мр Јован Ћулибрк

Одбор за Јасеновац

Светог архиjереjског сабора Српске православне цркве

 

Мр Горан Латиновић

Универзитет у Бањоj Луци

 

На конференциjи ће своjе радове изложити учесници из Израела, Русиjе, Италиjе, САД, Њемачке, Аустриjе, Хрватске, Србиjе и Српске.

Програм конференциjе - Program konferencije

Кликни за преглед (6 страна)

Програм конференциjе - Program konferencijeПрограм конференциjе - Program konferencijeПрограм конференциjе - Program konferencijeПрограм конференциjе - Program konferencijeПрограм конференциjе - Program konferencije

Програм конференциjе

 

Петак 24. jун 2011. Виjећница Банског двора:

09:00 – поздравна обраћања, отварање конференциjе

09:30 – уводно излагање:

 

Ђуро Затезало: ЈАДОВНО – КОМПЛЕКС ХРВАТСКИХ УСТАШКИХ ЛОГОРА-СТРАТИШТА 1941. 

 

10:00 – Пауза, интервjуи, изjаве, медиjи

10:30 – Прва сесиjа – СЕЋАЊЕ НИЈЕ ДОВОЉНО – Предсjедаваjући Јован Ћулибрк

  1. Александар Нећак: СЕЋАЊЕ НИЈЕ ДОВОЉНО
  2. Иван Черешњеш: СЈЕЋАЊЕ КАО ИДЕОЛОГИЈА У ДРУШТВИМА КОЈА СЕ МИЈЕЊАЈУ -„Никад више“ као парадигма за Сjећање на холокауст-
  3. Љиљана Радонић: РАТ СЈЕЋАЊА НА ПОСТ-ЈУГОСЛАВЕНСКОМ ПРОСТОРУ
  4. Ефраим Зуроф: ЗНАЧАЈ ПРАВДЕ ПОСЛЕ ХОЛОКАУСТА У ИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ НАКОН ПАДА КОМУНИЗМА

12:30 – Пауза

13:00 – Друга сесиjа – ИЗВОРИ, ДОКУМЕНТА И СВЈЕДОЧАНСТВА – Предсjедаваjући Момчило Павловић

  1. Јован Ћулибрк: МЕМОАРИ, АУТОБИОГРАФИЈЕ И БИОГРАФИЈЕ ПРИПАДНИКА САВЕЗНИЧКИХ МИСИЈА У ОКУПИРАНОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ КАО ИЗВОРИ ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ 1941. ГОДИНЕ И ЈАДОВНА
  2. Мила Михаjловић: ИТАЛИЈАНСКИ ИЗВОРИ – ДОКУМЕНТИ О МАСАКРУ СРБА У ДАЛМАЦИЈИ, ЛИЦИ И КНИНСКОЈ КРАЈИНИ (1941- 1943)
  3. Драган Шућур: СТРАДАЊЕ СВЕШТЕНСТВА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У СИСТЕМУ УСТАШКИХ ЛОГОРА ЈАДОВНО-ГОСПИЋ 1941. ГОДИНЕ

14:30 – Ручак

16:30 – Трећа сесиjа – КОНТЕКСТ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА – Предсjедаваjући Никола Поповић

  1. Кирил Феферман: НАЦИСТИЧКИ „ДИВИДЕ ЕТ ИМПЕРА“: ПОРЕЂЕЊЕ СОВЈЕТСКОГ И ЈУГОСЛОВЕНСКОГ СЛУЧАЈА 1941. ГОДИНЕ
  2. Филипо Петрући: ИТАЛИЈАНСКА ОКУПАЦИЈА ТУНИСА И ЈУГОСЛАВИЈЕ: РАЗЛИКЕ И СЛИЧНОСТИ У ОДНОСУ ПРЕМА ЈЕВРЕЈИМА
  3. Рафаел Исраели: ИСЛАМ НА БАЛКАНУ ПОД ЊЕМАЧКОМ ОКУПАЦИЈОМ

18:00 – Пауза

18:30 – Четврта сесиjа – ЈАДОВНО У ПОЛИТИЦИ И ИДЕОЛОГИЈИ НДХ – Предсjедаваjући  Иван Черешњеш

  1. Милан Кољанин: ЛОГОР ГОСПИЋ У ХРВАТСКОЈ НАЦИОНАЛНО-РАСНОЈ ПОЛИТИЦИ 1941. ГОДИНЕ
  2. Младенка Иванковић: ЈАДОВНО – „АРИЈАНИЗАЦИЈА КУЛТУРНОГ ОЗРАЧЈА“ НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ –  Јевреjски интелектуалци и студентска омладина међу првим жртвама масовних егзекуциjа

19:30 – Завршетак првог радног дана конференциjе

20:15 – Заjедничка вечера

 

Субота 25. jун 2011. Виjећница Банског двора:

09:00 – Пета сесиjа – КАЛЕИДОСКОП УВИДА – Предсjедаваjући Филипо Петрући

  1. Никола Жутић: ЛИЧКО КРВАВО ЉЕТО 1941: РИМОКАТОЛИЧКИ ИНСПИРАТОРИ И ИЗВРШИОЦИ ГЕНОЦИДА
  2. Мелита Швоб: ЖИДОВИ СТРАДАЛИ У ЈАДОВНОМ
  3. Дани Новак: ПРЕЖИВЈЕЛО ДИЈЕТЕ ЛОГОРАШ – ЛИЧНО СЈЕЋАЊЕ И ПРЕНЕСЕНО ИСКУСТВО
  4. Владимир Умељић: СОЦИЈАЛНО-ПСИХОЛОШКИ АСПЕКТИ ФЕНОМЕНА ГЕНОЦИДА У СВЕТЛУ „ТЕОРИЈЕ ДЕФИНИЦИОНИЗМА“
  5. Јован Мирковић: ЖРТВЕ РАТА 1941-1945. РОЂЕНЕ НА ПОДРУЧЈУ БОСАНСКЕ КРАЈИНЕ ПРЕМА ДО САДА ИЗВРШЕНОЈ РЕВИЗИЈИ ПОПИСА ИЗ 1964. ГОДИНЕ С ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА СТРАДАЊЕ СТАРИЈИХ ЛИЦА И СТРАДАЊЕ У ЛОГОРУ ЈАДОВНО

11:00 – затварање конференциjе, захвала организатора, наjава промоциjе књига и сутрашњег обиљежавања „Дана сjећања на Јадовно 1941.“

 

Добротвори конференциjе

Организациjу Прве међународне конференциjе о комплексу усташких логора Јадовно – Госпић 1941., финансиjски су помогле сљедеће институциjе и поjединци:

 

Vlada Republike Srpske Vlada Republike Srbije ANURS Banja Luka
Влада Р. Српске, Министарство науке и технологиjе Влада Р. Србиjе, Министарство вера и диjаспоре Академиjа наука и умjетности Републике Српске Град Бања Лука, Административна служба града

 

Banski dvor Menadzer kompanija Elnos
Бански двор: културни центар,Бања Лука Менаџер компаниjа д.о.о.Бања Лука Елнос д.о.о.Бања Лука

 

Ланако д.о.о. Бања Лука

Алф-Ом д.о.о. Бања Лука

МГ Минд д.о.о. Мркоњић Град

БЛ дентал, Бања Лука

Орба д.о.о. Бања Лука

Асоциjациjа избjегличких и других удружења Срба из Хрватске, Београд

Општина Брод

Општина Крупа на Уни 

Град Источно Сараjево

Општина Модричa

Општина Шамац

Општина Калиновик

– Ауди центар, Бања Лука

Minaqua

Савез антифашистичких бораца и антифашиста Р. Хрватске

– Господин Арие Ливне

– Господин Дани Новак, САД

– Господа Богдан и Весна Граховац, Шведска

– Госпођа Драгица Шево, Бања Лука

– Господин др Владислав Турнић, Дубровник

– Госпођа Јерина Малешевић, Загреб

– Пензионерска странка Републике Српске

 

Предсjедник организационог одбора
Др Душан Басташић

 

Уводна обраћања на конференциjи

 

Душан Басташић, Oрганизациони одбор конференциjе

Душан Басташић, Јадовно конференциjа 2011

Душан Басташић

Господине изасланиче предсjедника Републике Српске, господине потпредсjедниче Републике Српске, господине изасланиче предсjедника Републике Србиjе, господине предсjедниче Академиjе наука и умjетности Републике Српске, Ваше екселенциjе, даме и господо, добар вам дан!

Високодостоjни архимандрите Јоване, изабрани епископе липљански, изасланиче Светог Синода СПЦ, часни оци, потомци и поштоваоци jадовничких жртава, браћо и сестре, помаже Бог!

Данас jе заиста добар дан и ваистину помаже Бог, jер након седамдесет година свjедоци смо Првог научног скупа о комплексу усташких логора Госпић – Јадовно 1941.

Поздрављам вас у име Удружења грађана Јадовно 1941. , удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Госпић 1941., инициjатора данашње конференциjе.

Прву међународну конференциjу о комплексу усташких логора Госпић – Јадовно 1941., организовали су Удружење грађана Јадовно 1941., Институт за савремену историjу из Београда и Академиjа наука и умjетности Р. Српске.

Ону прву, значаjну материjалну подршку организациjи конференциjе пружило jе Министарство вjера и диjаспоре Владе Републике Србиjе. Министру, господину Срђану Срећковићу, изражавамо дубоку захвалност.

Пресудну материjалну подршку организациjи конференциjе пружила jе Влада Републике Српске.

Посебну захвалност за лични ангажман у помоћи око организовања конференциjе дугуjемо сенатору Републике Српске, господину Ариjу Ливнеу, савjетнику предсjедника Републике Српске и господину Винку Богдану, помоћнику министра наука у Министарству науке и технологиjе Владе Републике Српске.

Организациjу конференциjе помогли су и Административна служба града Бања Лука, Културни центар Бански двор, као и неколико општина у Р. Српскоj. Хвала им!

Велики броj потомака и поштовалаца jадовничких жртава jе своjим скромним прилозима помогао ову конференциjу. Изражаваjући им захвалност, молим их да ми опросте што их поименично нисам поменуо.

Своjу несебичну помоћ организациjи конференциjе пружили су радници Менаџер компаниjе, предузећа коjе jе све своjе људске, техничке и просторне капацитете ставило на располагање Удружењу Јадовно 1941. Хвала вам!

У припреми научног и стручног диjела конференциjе, пресудну помоћ jе пружио архимандрит, магистар Јован Ћулибрк, изабрани епископ липљански, члан Научног

одбора конференциjе. Немjерљив jе допринос архимандтрита Јована у интернационализациjи истине о jадовничким стратиштима.

Посебну захвалност дугуjемо проф. др Момчилу Павловићу, директору Института за савремену историjу из Београда, магистру Горану Латиновићу са Универзитета у Бањалуци и госпођи Радмили Михаjловић из Рима, коjа нам jе не само отворила врата италиjанских архива, него и помогла да се истина о Јадовну чуjе у италиjанском и Европском парламенту.

Удружење грађана Јадовно 1941., не би било основано, а ове конференциjе данас не би било, да историчар др Ђуро Затезало већи дио свог радног виjека ниjе посветио истраживању jадовничких и госпићких стратишта. У издању Музеjа жртава геноцида из Крагуjевца,  др Затезало jе 2007. године публиковао своjе капитално двотомно дjело „Јадовно, комплекс усташких логора 1941.“ и „Јадовно, зборник докумената“. Докторе Затезало, велико хвала за ваш дугогодишњи рад и труд!

Осим сазнања усвоjених породичним предањем и искуства одрастања, пред уплаканим очима маjки и бака замотаних у црне мараме, стравична истина ишчитана из Затезалових књига била jе пресудна за одлуку да формирамо Удружење Јадовно 1941.

Намjера нам jе била, и jесте, да своjа сазнања о стратиштима Госпића, Јадовна и острва Пага низом активности ставимо у функциjу мемориjализациjе нашег породичног страдања и његовог усваjања у наше траjно памћење.

На наш рад гледамо као на одговоран однос према нашим прецима и наш допринос борби за биолошки опстанак наших потомака.

Господо излагачи, дугуjемо вам захвалност за вриjеме и труд коjе сте одвоjили да би се истина о jадовничком страдању верификовала на начин примjерен историjскоj науци.

Ова конференциjа и ваше учешће на њоj представља допринос на путу ка истини, ка затварању jедног болног и мрачног поглавља наше историjе и учвршћивање у нади да садашњи, али и jош нерођени потомци jадовничких жртава неће доживjети њихову судбину.

Даме и господо, браћо и сестре, дозволите ми да у име Организационог одбора конференциjе, у име потомака и поштовалаца жртава Јадовна, али и у име самих жртава, jер оне гласа немаjу, прогласим конференциjу отвореном риjечима:

„Учимо о Јадовну да се оно никада никоме не би поновило“!

Хвала!

 

Момчило Павловић, Институт за савремену историjу, Београд, Р. Србиjа

Момчило Павловић, Јадовно конференциjа 2011Момчило Павловић

Поштовани учесници конференциjе, часни оци, уважени гости, даме и господо, не само што jе Институту за савремену историjу учињена част, него jе то  и наша дужност, да подржавамо, одржавамо у свести овакве скупове, а посебно Прву међународну конференциjу о комплексу усташких логора Јадовно-Госпић 1941. Зашто смо ми као Институт, подржали ову конференциjу и зашто jе она уопште важна? Само свест, дакле, о злочину, гарантуjе да се он неће поновити. Зато што сматрамо да само прецизном реконструкциjом историjских догађаjа, укрштањем извора првог и другог реда, злочини, а посебно злочин геноцида над Србима у НДХ се може научно верификовати, зато што ова тема и уопште тема геноцида над Србима у НДХ ниjе темељно истражена, што jе другим догађаjима релативизована, што jе контраверзним подацима направљена конфузиjа, и што jе у делу не само научном шире jавности, посебно међународне jавности, научне jавности, недовољно озбиљно схваћена по нашем мишљењу. Зато што je на краjу XX века, у несрећним околностима, српски народ, коjи jе доживео геноцид и коjи jе наjвише страдао у току II светског  рата,оптужен за геноцид, односно да jе геноцидан народ. Зато што Срба у Хрватскоj, некада носиоца, државне jугословенске политике, па делом и комунистичке идеологиjе и праксе, у ширим просторима Хрватске jедноставно нема, дакле на просторима где jе вековима живео, а на другим просторима jе сведен на безначаjни проценат становништва Хрватске. Хрватска политика, европска политика jе у реду, али Срба на тим просторима више нема. Зато што свест о злочинима и размери мржње и бестиjалности, треба да буде очувана и развиjeна код свих грађана коjи живе на овим просторима. Зато што jе комплекс ових логора, дакле, Госпић-Јадовно, био први логор за елиминациjу Срба, Јевреjа и других, основан jош у првоj недељи када jе Хитлер напао Југославиjу, а пре него што jе она капитулирала. Зато што jе за 132 дана постоjања, уморено на свиреп начин, према истраживањима доктора Затезала, преко 40.000 лица, од тога 38.000 Срба, око 2000 Јевреjа, 78 Хрвата и 25 осталих. Разуме се, та броjка ниjе коначна. Зато што jе поименице пописано око 11.000 страдалих, од тога 71 свештеник српске православне цркве, међу коjима и двоjица владика. На краjу, да време, то историjско решето, како jе неко рекао, не прекриjе заборавом и жртве и Србе на тим просторима. На краjу, сасвим, што jе време, кад ми осећамо потребу за стварање jедне снажне, модерне, научне институциjе у Републици Српскоj пре свега, коjа би се бавила специфичним питањима историjе, историjског наслеђа на овим просторима. Дозволите ми да кажем своjе лично мишљење да се свест нити ствара, нити мења посматрањем и катанским наглабањима, него темељним и озбиљним изучавањем. У том смислу, наша подршка овоj конференциjи jе и почетак подршке Института за савремену историjу,  институциjама и људима на овом простору да што пре оснуjемо jедну научну институциjу, ма како се она звала, како год хоћете, вођена озбиљном и чврстом руком, по унапред утврђеном плану, да би се све историjске контраверзе и сви догађаjи темељно истражили и оставили будућим поколењима. Толико сам имао да вам кажем. Поздрављам учеснике конференциjе. Mожете рачунати на подршку Института за савремену историjу.

 

Раjко Кузмановић, Академиjа наука и умjетности Републике Српске, Бања Лука

Раjко Кузмановић, Јадовно конференциjа 2011Раjко Кузмановић

Поштовани учесници овог изузетног скупа, даме и господо, велико ми jе задовољство да могу премиjерно обратити се вама, учесницима Прве међународне конференциjе о комплексу усташких логора Јадовно-Госпић 1941. године. Све вас срдачно поздрављам и желим вам успjешан рад. Већ дужи период наше мисли су усмjерене на вриjеме великих страдања невиних људи с почетка 40-их година XX виjека, а посебно ка страдалим у Градини, Јадовну, Јасеновцу и другим мjестима. Та мисао подстицала нас jе на одређене активности, па ево окупила нас jе и овдjе, на овом скупу. Данас су моjе мисли и риjечи с великом пажњом усмjерене према вама, ученим и часним људима, посебно моралним и родољубивим, коjи су ово мутно, трговинско, утилитаристичко вриjеме, везали своjе снаге, своj ум, енергиjу за историjску истину и судбине стотине хиљада људи. Ви не очекуjете за своj труд било какву материjалну корист, али очекуjете, као и сви ми, правду и истину. Зато сам вам захвалан, а биће вам захвални сви родољуби, породице и потомци настрадалих, те сав антифашистички и демократски свиjет. Ево, након скоро 70 година, враћамо се времену у коме jе смућени, сулуди разум, повампирене фашистичке и усташке идеологиjе, устао против многих народа, приjе свега и приjе свих Срба, Јевреjа, па чак и Јермена и Рома. У томе ђавољем плану и покрету, на тлу Европе, десили су се геноциди, злочини, гасне коморе, Аушвиц, Матхаузен, Јасеновац, Градишка, Крагуjевац, Јаjинци и посебно Јадовно. А Јадовно, тада jадом завиjено, само за три, четири мjесеца, прогутало jе више десетина хиљада мртвих и живих у гротлу Велебитских jама. Страдали су ту, углавном, Срби и Јевреjи, као и jедан броj хрватских антифашиста. Усташка монструозност  убиjања, надмашила jе италиjанске фашисте, коjи су заузели подручjе Јадовна, наравно у то вриjеме, и онемогућили  даље убиjање невиних Срба и других патриота. И данас се многи питаjу зашто се баш у овом диjелу Балкана морао десити тако сулуд покрет, коjи jе тежио ликвидациjи циjелих народа и зашто се питање злочина у бившоj НДХ, а посебно у Госпићу и Јадовну, тако дуго и систематски заташкавао. Надам се да ће и ова конференциjа, барем дjелимично дати одговоре, на ова и многа друга питања. Заиста jе тешко на овим просторима пронаћи логичну константу дjеловања и развоjа и тако одговорити на многа отворења питања, jер Балкан jе одувиjек био простор несигурности и нестабилности. Земље и народи Балкана никада нису успjели, осим кратких периода, да успоставе такве позициjе и распоред снага и интереса, коjи би омогућили дужи мирни период развоjа. Узроци томе су многоброjни, а нарочито вjерске, етничке, националне, политичке, идеолошке и културне разлике, али поред тога и стални интереси и туторство држава изван овог простора. Стране државе и идеологиjе завађале су ионако сукобљене и супротстављене народе. Фашистичке и нацистичке идеологиjе драстично су утицале на стварање усташке идеологиjе и квислиншке, такозване НДХ, чиjа jе монструозна ликвидациjа Срба, Јевреjа и других слободољубивих народа била равна нацистичком геноциду, а у много чему и грозоморниjа. По поразу фашизма и његових слугу квислинга, очекивалo се да ће усташки злочини бити кажњени за нечувена злодjела. Међутим, данашња власт jе у интересу помирења, умањивала злочине, па се тако десило да су злочини у Госпићу, Јадовну, али и многим другим мjестима занемарени. Зато jе данас краjње вриjеме да се утврди истина о Јадовну. Пут утврђивања истине jе, између осталог, и одржавање научно-истраживачких скупова, конференциjа и округлих столова, као што jе и ова конференциjа. Ми се данас овдjе и на другим сличним мjестима, не окупљамо да бисмо тражили освету и да би распиривали мржњу. Окупљамо се да бисмо утврдили истину о томе шта се дешавало у Госпићу и Јадовну и многим другим мjестима у тзв. НДХ, са жељом да се то никада не заборави и не понови. Тражимо стварну, обjективну истину, jер су многе догађаjе, па и Јадовно, прекрили фалсификати, прекраjаjући датуме и мjеста злочина, умањуjући страхоте и ширину злочина. Не смиjемо дозволити да се на фалсификатима пише историjа. Вjеруjем и треба вjеровати да не постоjи злочиначки народ. Постоjе злочинци, носиоци сулуде идеологиjе, коjи имаjу своjе име и презиме. Треба jасно рећи да злочин никад не застарjева и да они коjи су га починили, мораjу бити кажњени. Наравно, то ниjе утjеха за жртве, али jе поука и порука за будућност, за изградњу мира, за свеопшти напредак. Покушаjи преправљања историjе, чиjи смо свjедоци, опомињу на неопходност интензивирања истраживања свих аспеката комплекса логора, од Јадовна до Јасеновца. Та истраживања су по своjоj природи интердисциплинарна, историографска, антрополошка, демографска, форензичка, и обухватаjу многоброjна питања у вези са циљевима, карактерима и функционисањем логора смрти. Свjесни смо чињенице да jе то тежак и траjан посао и напор, коjи се не смиjе сматрати у овом часу завршеним. Наши напори да се истраже злочини и да се таj проблем интернационализуjе, не значи да желимо било какве сукобе. Ми само желимо истину о прошлости, а искрено се окрећемо будућности, посвећени миру, толеранциjи и са жељом да идемо у корак са европским државама и народима. На краjу, дубоко сам увjерен, да ће и ова конференциjа, у чиjем раду учествуjете и ви, умни, добронамjерни и хумани људи, истраживачи, бацити више свjетла на истину о злочину у Јадовну, Госпићу и другим стратиштима, на овим немирним балканским просторима. Желим вам пуно успjеха у раду. Хвала.

 

Јован Ћулибрк, Одбор за Јасеновац  Светог архиjереjског сабора Српске православне цркве

Јован Ћулибрк, Јадовно конференциjа 2011Јован Ћулибрк

Господине предсjедниче, поштована господо, часни оци, браћо и сестре, Свети архиjереjски Синод Српске православне цркве, на своjоj сjедници, од 16. jуна 2011. године, са особитом пажњом jе саслушао извjештаj, коjи jе Одбор за Јасеновац поднио том тиjелу, као и примио на знање позив господина Душана Басташића, организатора Прве међународне конференциjе о комплексу усташких логора Јадовно 1941. године и одлучио да конференциjу поздрави, да ме упути на њу, као изасланика Светог архиjереjског Синода и да ми наложи да конференциjу поздравим од Његове светости патриjарха српског господина Иринеjа, свих чланова Светог Синода, са благословима и жељама да конференциjа допринесе и донесе нове, непознате, скриване истине о самом почетку српског новог Косова, страдању у II свjетском рату и коjи jе, како кажемо, препознавао наjвећи догађаj коjи jе одредио српски идентитет послиjе битке 1389. године. Овдjе посебно треба поздравити  Александра Нећака, предсjедника Савеза jевреjских општина Србиjе и сенатора Републике Италиjе, господина Финестру, jер су они људи коjи представљаjу заjеднице коjе су наjдубље везане с нама у том периоду. Такође, овдjе треба поменути неколико имена коjа су наjдубље везана за историjу сjећања на Јадовно и наравно за његово проучавање. 1983. године jедна група студената Богословског факултета Српске православне цркве дошло jе на Јадовно. Предводили су га садашњи митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе и епископ бивши захумско-херцеговачки, Атанасиjе Јевтић. Из те посjете настала jе књига „Од Косова до Јадовна“, коjа jе у српски рjечник по први пут униjела риjеч Јадовно на начин да су jе сви чули. Та књига доживjела jе седам издања само током осамдесетих година, осмо се поjавило недавно и када jе црква у питању, сигурно да се ради о пресудном догађаjу, коjи jе обликовао наше сjећање на све оно што се збило у II свjетском рату. Посебан поздрав такође заслужуjу сви они окупљени из земаља као што су Италиjа, Израел, Русиjа, САД, Аустриjа, коjи су овдjе окупљени зато што сво сjећање о коме говорим jе немогуће без основне истине шта се у Јадовну збило. Често и погубно миjешамо сjећање, политику и науку. Оваj скуп овдjе, управо са овом међународном димензиjом, управо своjим научним квалитетом, jе ту да постави ствари своjе многе и да покаже да без темељних знања не можемо ништа. У томе, заиста, jе Oдбор за Јасеновац Светог архиjереjског сабора Српске православне цркве уложио труд, помогао колико jе могао, али те помоћи не би било да људи коjи имаjу огромну жељу да се истина о Јадовну сазна нису уложили ту жртву и такође да немамо приjатеље коjи су били вољни да дођу, jер не само да су и наши приjатељи, они су приjатељи истине. То jе коначно и прилог Српске православне цркве овом скупу. Хвала.

 

Млађан Ђорђевић, Изасланик председника Републике Србиjе

Млађан Ђорђевић, Јадовно конференциjа 2011Млађан Ђорђевић

Ваше преосвештенство, часни оци, поштовано радно предсjедништво, учесници Прве међународне конференциjе о комплексу усташких логора Госпић и Јадовно, даме и господо, ове године обележавамо 70 година како jе светски рат закуцао на врата Југославиjе. За наш народ то jе био почетак до тада недоживљеног страдања, геноцида библиjског по свим своjим димензиjама. По начину на коjи jе ово страдање преобразило наш народ, оно jе упоредиво као догађаj jедино с Косовом и с разлогом се назива српским новим Косовом. Но, ви то наjбоље знате, jер jа говорим у граду и у краjу коjи су дали неброjено жртава и Јадовна и Јасеновца. У науци таj период jе назван периодом варваризациjе ратовања, не без разлога. Заиста, све што jе везано за Јадовно, због кога смо се овде окупили jесте варварско, чињеница да jе оно било логор смрти пре нацистичких логора смрти, начин на коjи су његови краткотраjни заточеници усмрћивани, као и чињеница да jе логор основан неколико недеља после проглашења Независне државе Хрватске и пре било каквог отпора НДХ-азиjе. Но ништа мање варварско jе било и оно што jе уследило после ослобођења. Као и у случаjу Јасеновца, трагови логора су брижљиво заметнути, а броj жртава jе процењен на брзину. Злочинци су убрзо постали апстрактни фашисти, а жртве jош апстрактниjи антифашисти. Процес верификациjе првобитних процеса карактера страдања и броjа жртава коjи jе у европским земљама траjао неколико децениjа, у Југославиjи ниjе имао ни носеће институциjе, ни плана, ни континуитета. Резултат jе да до неке основне ствари, нарочито кад jе у питању идентитет и броj жртава, нисмо ни до дан данас дошли и да се данас бавимо њима и полемишемо око њих. Јадовно jе ту изузетак, али не захваљуjући држави или друштву, него труду jедног човека. Др. Ђуро Затезало jе као директор Историjског архива у Карловцу децениjама проучавао Јадовно и његову синтезу и 2007. године коначно обjавио Музеj жртава геноцида. Али књига Др. Затезала jе само почетак и претпоставка даљег рада и истраживања коjе jе предуслов за мемориjализациjу и за образовање. Стога jе Република Србиjа, препознавши ту неопходност, подржала оваj скуп коjи има висок научни и међународни кредибилитет. Знаjући пак важност сећања на Јадовно и његове жртве председник Републике Србиjе, у чиjе вас име овде поздрављам, ће се придружити вама и свима онима коjи ће походити Јадовно у недељу 26. jуна и учествовати на парастосу жртвама усташког геноцида.

На самом краjу желим вам успешан дан.

 

Арие Ливне, Изасланик Предсjедника Републике Српске

Арие Ливне, Јадовно конференциjа 2011Арие Ливне

Дубоко поштовани учесници ове историjске и важне конференциjе, даме и господо, имам изузетну част да у име председника Републике Српске, господина Милорада Додика, поздравим ову конференциjу. Стоjим пред вама дубоко узбуђен. Ја сам, мислим, како видим људе, можда jедини преживео човек холокауста, коjем jе цела породица уништена у холокаусту. Ниjе важно где jе то било, сва места, сва стратишта Јасеновац, Аушвиц, Биркенау, Јадовно, свугде су убиjали на наjзверскиjи начин, децу, жене, наше родитеље. Ми смо ту, да то никад не заборавимо и никад не опростимо. Моjи претходници су рекли, претходник мом говору jе рекао да не постоjи више страх од геноцида. На жалост, не бих се сложио с тиме. Неонацистичке снаге у свету jачаjу, држава jевреjског народа, Израел jе под сталном претњом уништавања, што значи геноцид и ми сви скупа требамо да се боримо против тога. Неонацизам jе опасност као рак, не примећуjемо га, а он постаjе све jачи и jачи, обратите пажњу шта се дешава у свету. И ми, иако мали, треба да се боримо против тога.

Драги приjатељи, драги поштовани приjатељи, ми живимо у jедном периоду историjе, где jе присутан цинизам и неверовање у било какву идеологиjу, у jедном свету коjи више у готово ништа не веруjе, сем можда у  новац. У том свету треба нарочито да поштуjемо људе коjи се сад овде налазе и друге, jош много их има коjи нађу времена и боре се против тог зла, за очување идеала, за очување наших осећаjа према онима коjи нису ту. Ја сам у jедном свом говору у Јасеновцу, тачниjе у Градини рекао: „Нико нема право говорити у име оних коjи нису ту!“.

Ја можда због своjих 90 година и због жртава, jер моjа цела породица jе уништена, узимам право себи да кажем шта би рекли они коjи више нису са нама. Мислим да би се сложили с нама да требамо све учинити, али све учинити да се не забораве, да их памтимо, jер ми знамо да човек умире два пута, jедан пут кад jе умро и други пут кад смо га заборавили потпуно. Ми не смемо да дозволимо да заборавимо оне коjи више нису с нама, оне коjи су умрли делимично за идеале, делимично само због тога што су били Срби, Јевреjи и Роми. Али има и много других нациjа. Немоjмо заборавити 22 милиона жртава коjе jе Совjетски Савез дао у рату. Према томе, част ми jе, велика велика част да вас поздравим, да вам зажелим сретан и успешан рад, дуг живот. Посебно желим да нагласим и да поздравим организатора и председника ове конференциjе, господина Душана Басташића, коjег сам упознао пре две или три године, не могу се сетити, коjи ми jе први пут тада изложио своj план о Јадовну. Ја мислим да му следуjе свака могућа почаст што jе успео организовати ову конференциjу. Ја му желим да настави са тим своjим радом, историjским, коjи ће му донети на краjу његовог живота мир, дубоки душевни мир. Вама свима желим успешан рад и срећу у животу. Живели.

 

Видео снимак отварања конференциjе

 

 

Извjештаj о конференциjи

 

ИЗВЈЕШТАЈ О КОНФЕРЕНЦИЈИ

Jadovno konferencija 2011У организациjи Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Госпић-Јадовно 1941., те суорганизациjи Института за савремену историjу из Београда и Академиjе наука и умjетности Републике Српске, у Виjећници бањалучког Банског двора 24. и 25. jуна 2011. одржана jе Прва међународна конференциjа о комплексу усташких логора Госпић-Јадовно 1941.

У раду конференциjе судjеловало jе педесетак учесника и судионика из Србиjе, Хрватске, Израела, Сjедињених Америчких Држава, Италиjе, Њемачке, Русиjе, Аустриjе, Српске и других земаља.

Конференциjу jе отворио предсjедник организационог Одбора конференциjе Др Душан Басташић а слиjедила су поздравна обраћања представника суорганизатора, Проф. Др Раjка Кузмановића, предсjедника Академиjе наука и умjетности Р. Српске и Проф. др. Момчила Павловића, директора Института за савремену историjу из Београда. Учеснике конференциjе jе у име Светог архиjереjског сабора СПЦ поздравио изабрани Епископ Липљански архимандрит Јован Ћулибрк. Отац Јован jе уjедно обавиjестио скуп да jе одлуком управе Yad Vashema, ова конференциjа уврштена у први разред важности међународних знанствених скупова о Холокаусту.

Конференциjу jе поздравио изасланик Предсjедника Р. Србиjе господин Млађан Ђорђевић као и изасланик Предсjедника Р. Српске, Сенатор господин Arie Livne.

Уводно излагање jе поднио Др. Ђуро Затезало, историчар коjи jе добар дио своjег радног виjека посветио изучавању трагедиjе Госпићког система усташких логора, што jе резултирало двjема капиталним књигама на ту тему. Учесници скупа су му одали посебно признање за његове напоре у истраживању и описивању jадовничке и пашке трагедиjе с почетка ИИ. свj. рата на овим просторима. На конференциjи jе одано признање и захвалност Др Затезалу на свим напорима за незаборав жртава усташког система логора Госпић, првог логора смрти у злочиначкоj Независноj Држави Хрватскоj, коjи jе постоjао од 11. априла до 21. августа 1941.

Jadovno konferencija 2011Jadovno konferencija 2011Jadovno konferencija 2011Jadovno konferencija 2011Jadovno konferencija 2011Jadovno konferencija 2011Jadovno konferencija 2011 - Prof. Dr Momčilo PavlovićJadovno konferencija 2011 - Prof. Dr Rajko KuzmanovićJadovno konferencija 2011Jadovno konferencija 2011 - Mlađan ĐorđevićJadovno konferencija 2011 - Arie LivneJadovno konferencija 2011 - Dr Đuro ZatezaloJadovno konferencija 2011 - Otac Jovan ĆulibrkJadovno konferencija 2011 - Dr Kiril FefermanJadovno konferencija 2011 - Dr Nikola Žutić

Слиjед систематског масовног убоjства недужних људи у ратноj Хрватскоj нема дисконтинуитета и траjе до 22. априла 1945. и пробоjа посљедњих jасеновачких логораша, jер су последњи преживjели логораши с Пага и Јадовна, уjедно и први логораши Јасеновца. Према дугогодишњим истраживањима др. Затезала, за вриjеме постоjања госпићког система логора смрти у досад евидентиране 33 бездане jаме на Велебиту, од коjих jе Шаранова jама код Јадовна прогутала наjвише жртава, те самог логора Госпић (затвор, сабиралиште на жељезничкоj станици), логора Овчара покраj Госпића, затим логора код Рисове Главе, логора Слана и логора Метаjна, и логора Ступачиново код Башких Оштариjа, убиjене су укупно 40.123 жртве (38.010 Срба, 1998 Јевреjа, 88 Хрвата, 11 Словенаца, девет Муслимана, два Мађара, два Чеха, jедан Рус, jедан Ром и jедан Црногорац).
Конференциjа се ниjе задржала само на непосредноj jадовничкоj и пашкоj трагедиjи, већ jе та проблематика постала полазиште за разнородна стручна излагања, коjа су за своjу основицу имала памћење, сjећање и проучавање Геноцида, Холокауста, али и историjски ревизионизам, коjи попут пошасти хара источном Европом, од Балтика до Црног мора, при чему Балкан ниjе изузетак, Хрватска посебно.

Након уводног излагања Др. Ђуре Затезала слиjедила jе конференциjска сесиjа под називом „Сjећање ниjе довољно“ под предсjедањем изабраног епископа липњанског и патриjархова викара владике Јована (Ћулибрка).
У оквиру прве сесиjе излагали су: предсjедник Савеза jевреjских општина Србиjе Александар Нећак (реферат „Сjећање ниjе довољно“); бивши предсjедник Савеза jевреjских општина БиХ и стручни савjетник на Хебреjском универзитету из ЈерусалимаИван Черешњеш (реферат „Сjећање као идеологиjа у друштвима коjа се миjењаjу – ‘Никад више’ као парадигма сjећања на Холокауст’“); предавач с Бечког универзитета политолог др. Љиљана Радонић (реферат „Рат сjећања на постjугославенском простору“), а универзитетски предавач на катедри политичких знаности с Ball University из Сjедињених Држава др. Francine Friedman прочитала jе писмо Конференциjи извршног директора Центра Simon Wiesenthal из Јерузалема др. Efraima Zuroffa (коjи jе требао одржати реферат „Значаj правде послиjе Холокауста у Источноj Еуропи након пада комунизма“), након чега jе господин Саламон Јазбец са Маргеловог института из Загреба проговорио скупу о Случаjу Ашнер и значаjним друштвеним порукама коjе одашиља његово некажњавање у Хрватскоj и Аустриjи.

Господин Јазбец jе говорио о потреби кажњавања ратних злочина из доба Холокауста, те из доба геноцидног страдавања српског народа у злочиначкоj Независноj Држави Хрватскоj. Његово излагање jе коинцидирало с обjавом смрти усташког ратног злочинца Миливоjа Ашнера, коjи jе у 99. год. живота некажњен умро у Целовцу, његовом боравишту након биjега од хрватских правосудних власти с почетка jула 2004. године. Излагање jе попраћено с великим интересом пуног аудиториjа. Као предстоjник предстоjништва градског редарства у ратноj Пожеги, Миливоj Ашнер одговоран jе и за депортациjе невиних грађана Пожештине у систем усташких логора Госпић-Јадовно, темељем злочиначког расног законодавства и геноцидне политике усташке НДХ.

Реферат А. Нећака jе дао неке поуке коjе ваља извући из свега што jе протеклих десетљећа учињено и неучињено по питању очувања сjећања на Холокауст у Србиjи и другдjе на Балкану, с резимеом – сjећање ниjе довољно. Уз сjећање и обиљежавање, не треба занемарити истраживање и едукациjу, посебно у свjетлу чињенице да jе већ прошло 66 година од краjа II. свj. рата, па младе генерациjе нису у довољноj мjери свjесне свих догађања на овим просторима 1941-45. „Кад jедно друштво не едуцира младе, ствара могућност и отвара простор за поjаве нетолеранциjе, ксенофобиjе, расизма, мржње и антисемитизма“, како jе истакао у свом раду. Уз то, у свом реферату др. Zuroff jош додаjе да jе потребно и довођење злочинаца из доба Холокауста пред лице правде, освjешћивање момента колаборациjе, прихваћање кривице, али и реституциjа.
Čerešnješ jе уз помоћ богате и краjње упечатљиве видеопрезентациjе настоjао обjаснити како „премостити хисториjу и колективно памћење Јевреjа и неjевреjских заjедница коjе постоjе у истом окружењу“. То jе и конкретно изложио на примjерима (не)очувања jевреjских гробаља и монумената из НОБ-а, односно обиљежjима страдања Јевреjа у II. свj. рату на Балкану, као и геноцидних страдања Срба, те других народа.
Вриjедан реферат др. Радонић изазвао jе реакциjе и плодну дискусиjу, реплике и поjашњења, што jе изнимно корисно и што даjе додатну димензиjу занимљивости оваквим скуповима; карактер Конференциjе без одређених контроверзи не би био потпун, а облик маркантан. Темељна теза реферата Љиљане Радонић jест да „поjединци и колективи сjећање на прошлост користе за сврхе садашњости, памте само оне догађаjе коjе могу уградити у своjу слику о себи или властитоj групи“, уз финалну запитаност, хоћемо ли се „у ‘рату сjећања’ успjети удаљити од аргументациjе да увиjек само ОНИ манипулишу прошлошћу, док смо МИ само невине жртве“. За претпоставити jе да би њен реферат изазвао исте реакциjе и да jе одржан пред другом публиком у Загребу или Београду или Сараjеву, Љубљани, Скопjу, Новом Саду, Подгорици, Приштини…… Из те перспективе схватања проблематике, не треба чудити да се jедна „страна“ осjећа погођеном, иако не би требала, jер су све стране на подjеднак начин тангиране.

Друга сесиjа „Извори, документи и свjедочанства“ одржана jе под предсjедањем директора Института за савремену историjу из Београда проф. др. Момчила Павловића, а на њоj смо имали прилику одслушати реферате: мр. Јована Ћулибрка из Јерусалима („Мемоари, аутобиографиjе и биографиjе припадника савезничких мисиjа у окупираноj Југославиjи као извори за истраживање 1941. године и Јадовна“); талиjанска историчарка и уредница ТВ-куће RAI World Мила Михаjловић(„Талиjански извори – Документи о масакру Срба у Далмациjи, Лици и Книнскоj краjини /1941-1943/); те православни свештеник у Армиjи БиХ Драган Шућур („Страдање свештенства Српске православне цркве у систему усташких логора Јадовно-Госпић 1941. године“).
Докторант на Хебреjском универзитету у Јерусалиму мр. Јован Ћулибрк нагласио jе у свом реферату значаj рецентних отварања архива коjи су досад били недоступни, па чак и непознати. Како наводи: „Посебно значаjну групу извора чине они чиjи су аутори или протагонисти Јевреjи из Палестине коjи су учествовали у различитим британским мисиjама, наjчешће оним коjе jе организовало МИ9, обавjештаjно одjељење коjе jе било специjализовано за спашавање оборених пилота. С обзиром да jе у њихов задатак улазило и спашавање Јевреjа коjе затекну на териториjама на коjима су дjеловали, они су обраћали пажњу на стратишта и логоре.“
Реферат Миле Михаjловић jе био наjисцрпниjи од свих коjи су изложени на конференциjи, уз уводни реферат др. Затезала. У њему jе изнешено изнимно много нових сазнања, између осталих и о Јадовну и стратиштима на Пагу, а до коjих jе дошла истражуjући кроз више година талиjанске воjне архиве у самоj Италиjи. Њезино обимно истраживање се наставља. Очекуjемо нове резултате и резимее у стручним публикациjама коjе припрема.
Свеобухватан jе био и реферат бањалучког свештеника Драгана Шућура о страдању православног свештенства у систему усташких логора Јадовно-Госпић 1941. Према његовим подацима, у неколико мjесеци постоjања логорâ, у њима jе убиjено: два архиjереjа, пет jеромонаха, 56 свештеника, два ђакона, два калуђера, два богослова и jедан православни теолог.
Трећа сесиjа првог радног дана Конференциjе „Контекст Другог свjетског рата“ одржана jе под предсjедањем академика Николе Поповића. Реферати: историчар др. Kiril Feferman с Московског Центра за проучавање Холокауста и члан Комисиjе за додjелу медаља праведника међу народима Yad Vashema („Нацистички ‘Divide et impera’ – Успоредба совjетског и jугославенског случаjа 1941. године“); историчар др. Filippo Petrucci с Универзитета у Cagliariju („Талиjанска окупациjа Туниса и Југославиjе: Разлике и сличности у односу према Јевреjима“); те историчар проф. др. Raphael Israeli с Хебреjског универзитета у Јерусалиму („Ислам на Балкану под њемачком окупациjом“).
Dr. Feferman jе изложио занимљив реферат уз проjекциjу неколико ексклузивних кратких филмова из руских архива о уласцима нацистичке воjске у поjедине градове окупиране Европе, па тако и у Загреб и Сараjево.
Dr. Petrucci jе такођер имао интересантан реферат о судбини и различитим судбинама поjединих jевреjских заjедница у Тунису, Алжиру и Југославиjи, те различит третман двиjе заjеднице у Тунису, аутохтоних тунижанских Јевреjа и jевреjске заjеднице талиjанских Јевреjа у Тунису, пориjеклом из Ливорна.
Dr. Israeli jе изложио трећи занимљив реферат о ставу исламске заjеднице у II. свj. рату на Балкану наспрам Срба и Јевреjа, те утjецаjа jерусалимског муфтиjе на промjену доминантног става муслиманске заjеднице Босне и Херцеговине од критизирања, па и одупирања усташком и нацистичком терору над Србима и Жидовима у Босни и Херцеговини – што jе било исказано у резолуциjама поjединих муслиманских заjедница по градовима – па све до активног учешћа у усташким и нацистичким формациjама коjе су ишле и на Стаљинград, али и вршиле масовне злочине над Србима и Јевреjима у Босни и Херцеговини (Ханџар-дивизиjа).
Последња сесиjа првог радног дана „Јадовно у политици и идеологиjи НДХ“, под предсjедавањем стручњака за политику Источне Еуропе, с нагласком на подручjе бивше Југославиjе, политолога проф. др. Francine Friedman s Ball State University из САД-а, реферате су одржали: историчар др. Милан Кољанин виши стручни сурадник Института за савремену историjу из Београда („Логор Госпић у хрватскоj национално-расноj политици 1941. године“); те др. Младенка Иванковић виша стручна сарадница Института за новиjу историjу Србиjе и савjетник Јевреjског историjског музеjа из Београда („Јадовно – ‘Ариjанизациjа културног озрачjа ‘ Независне Државе Хрватске – Јевреjски интелектуалци и студентска омладина међу првим жртвама масовних егзекуциjа“). Одлични Реферати др. Кољанина и др. Иванковић дадоше jасну и широку илустрациjу позадине и вишедимензионалности усташке расне и националне политике, односно идеологиjе непосредно након стварања злочиначке НДХ, али и касниjе.

Почетна сесиjа другог радног дана Конференциjе „Калеидоскоп увида“, под предсjедавањем др. Филиппа Петруцциjа, ниjе имала наjављени реферат директорице удружења грађана из Загреба CENDO др. Мелите Швоб („Жидови страдали у Јадовном“), коjа ниjе присуствовала Конференциjи из здравствених разлога а реферат вишег кустоса Музеjа жртава геноцида из Београда и Крагуjевца др. Јована Мирковића, прочитала jе на краjу пете сесиjе други кустос Музеjа жртава геноцида из Београда („Жртве рата 1941-1945. рођене на подручjу Босанске краjине према до сада извршеноj ревизиjи пописа из 1964. године с посебним освртом на страдање стариjих лица и страдање у логору Јадовно“).

Пету сесиjу отворио jе врло информативан реферат др. Николе Жутића с Института за новиjу историjу Србиjе из Београда („ Личко крваво љето 1941: Римокатолички инспиратори и извршитељи геноцида“). Наjављено jе штампање зборника радова пристиглих на Конференциjу по позиву организатора и научног одбора, па ћемо вjероjатно имати прилике упознати се и с рефератом коjи jе требала на скупу изложити др. Швоб. Дjеломично jе, међутим, тему већ покрила др. Младенка Иванковић своjим изврсним рефератом.
У свом реферату, др. Жутић даjе историjски контекст Лике, средине у коjоj jе било могуће с наступом усташке НДХ организовати прве логоре смрти на Балкану. Поjашњава разлоге због чега jе то тако, односно, због чега jе баш у Лици почело с првим масовним убоjствима Срба и Јевреjа, те организациjом логорског сустема убиjања тих народа на нашем диjелу Европе. Освjетљава и улогу Римокатоличке цркве у том геноциду. Истиче да су од Хрвата у злочиначкоj НДХ први страдавали „унитарни либерали“ и „jугославенски националисти“, а тек затим комунисти.
Иза предавања др. Жутића, на ред jе дошло врло емотивно излагање, пуно хуманистичких порука, од стране универзитетског предавача математике проф. др. Дана Новака с Ithaca Collega, New York (Сjедињене Државе) о страдању његове породице у Јадовном, у Метаjни и код Карлобага 1941, те његовом проласку истим путевима 2005. године, у потрази за истином о тим страшним догађањима коjа су се збила приjе његова рођења 1949. године у Израелу. Уз предавање jе била видеопроjекциjа његовог пута на Јадовно и Паг. Кад jе након много мука и тражења, напокон пронашао запуштен локалитет Шаранове jаме на Јадовну, Дани jе на рубу гротла страшне jаме оставио у знак обиљежjа тог мjеста и као спомен на страдање своjе обитељи jедан упаљач с Давидовом звиjездом из свог џепа.

Дани jе врло доjмљиво изложио муке своjе породице коjа дуго ниjе знала потпуну истину о судбинама своjих чланова, па jе та мучна таjна притискала свакидашњицу свих чланова породице, све док он сам, не издржавши притисак незнања, двиjе године након смрти своjе маjке рођене Загрепчанке Зденке Новак рођ. Стеинер ниjе одлучио да крене из Америке у истраживачки посjет Хрватскоj и разjасни гдjе су и како страдали његова бака, тетка, брат његова оца и први супруг његове маjке. Иако jе рођен послиjе рата, у знак посебне солидарности са жртвама и кроз трансцендентални момент повезаности и своjеврсног племенитог поистовjећивања с њима и њиховим страдањем, Дани Новак jе своjе излагање насловио „Преживjело диjете логораш – Особно сjећање и пренесено искуство“. На краjу реферата др. Новак поручуjе: „Вриjеме jе да истина изађе на видjело, да се залиjечимо и опростимо. Историjа се не мора поновити.“ Било би добро кад би свиjет чуо и усвоjио риjечи тог племенитог поjединца.
Иза др. Новака, надахнуто и значаjно предавање одржао jе члан Међународне комисиjе за истину о Јасеновцу др. Владимир Умељић из Mainaschaffa, Њемачка („ Социjално-психолошки аспекти феномена геноцида у свjетлу теориjе дефиниционизма“). Др. Умељић закључуjе: „Статистички гледано, већина починиоца jедног геноцида су ‘нормални’ људи и тешко да ће jедан нормалан човjек пожељети или учинити зло своjоj маjци, брату, сину или супрузи. Довести jедног ‘нормалног’ човjека, дакле, дотле да у своjоj беспомоћноj жртви у тренутку властитог тешког криминалног и неморалног акта (мучење, убиство) не види своjу маjку или своjе диjете, свог брата или своjу сестру, подразумиjева jедан висок ступањ психагогичног успjеха редефинирања дотичне жртве – то жртвено биће за починитеља у том тренутку ниjе људско биће, те његова властита радња за њега ниjе ни криминална ни грешна.“

Конференциjа jе закључена у суботу, 25. jуна поподне, а у вечерњим сатима истог дана одржана jе промоциjа двиjе мемоарске књиге талиjанског сенатора и дугогодишњег градоначелника Латине 90-годишњег Аимонеа Финестре.

На Конференциjи су судjеловали броjни новинари и уредници дневних и недељних новина, те неколико издавача из Босне и Херцеговине и Њемачке, књижевници и публицисти, а међу слушаоцима су били у значаjном броjу кроз оба радна дана студенти Филозофског факултета Универзитета у Бања Луци, што jе посебно важно за едукациjу младих у локалноj заjедници о Геноциду и Холокаусту, те угледни поjединци и активисти из региjе, од коjих издваjамо:
Др. Милана Басташића, аутора монографиjе Билогора и Грубишно Поље 1941-1991.; представницу организациjе Jasenovac Research Institute из New Yorka за подручjе бивше Југославиjе Наду Љубић из Београда; предсjедницу Јевреjске општине Ниш Јасну Ћирић; сенатора и савjетника предсjедника Републике Српске Арие Ливнеа; потпредсjедника Републике Српске проф. др. Емила Влаjкиjа; изасланика српског предсjедника Тадића Млађана Ђорђевића; предсjедника Академиjе наука и уметности Републике Српске академика Раjка Кузмановића; академика Владимира Лукића из Међународне комисиjе за истину о Јасеновцу и Удружења Јасеновац-Доња Градина; помоћницу гл. уредника магазина „Печат“ из Београда Наташу Јовановић; таjника Одбора за Јасеновац СПЦ-а презвитера Драгослава Тополца; предавачицу с Правног факултета Универзитета у Источном Сараjеву Сању Савић; Јанка Велимировића из Комисиjе за истраживање ратних злочина и евидентирање жртава рата Р. Српске; предсjедника Удружења логораша из Другог свjетског рата Гоjка Кнежевића; пjесника Гаврила Стевића; бившег уредника Тањуга и публицисту Јована Бабића, те броjне свештенике из бањалучке епархиjе.
Посебно истичем да су Конференциjи присуствовали и преживjели заточеници усташких концлогора.
У недjељу, 26. jуна 2011. судионици Конференциjе заjедно су присуствовали парастосу и кадишу те обиљежавању Дана сjећања на Јадовно, над Шарановом jамом, с откривањем обновљеног монумента на том мjесту.
Било би неправедно посебно издваjати било коjи реферат од оних коjи су изложени током Прве међународне конференциjе о комплексу усташких логора Госпић-Јадовно 1941, jер су сви били на своj начин вриjедни и значаjни, те су пажљивом слушачу могли рећи много и о jадовничко-пашкоj трагедиjи у усташкоj НДХ, али и о другим проблемима и темама повезанима с том великом темом.

Предсjедник организационог одбора                                           Саламон Јазбец

Др Душан Басташић                                                                 Маргелов Институт

УГ Јадовно 1941.                                                                      Загреб, Р. Хрватска

 

Зборник сажетака- садржаj

 

Издавач: Удружење грађана Јадовно 1941.
За издавача: Др Душан Басташић
Главни уредник: Протосинђел мр Јован Ћулибрк
Извршни уредник: Мр Горан Латиновић
Преводилац: Небоjша Божић
Техничка припрема: Менаџер kомпаниjа д.о.о.
Штампа: БИНА д.о.о.
За штампариjу: Младен Спасоjевић
Тираж: 300

 

Зборник радова – садржаj

 

Слике са конференциjе




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top