Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ПРОРОЧАНСКИ ИНТЕРВЈУ АЛЕКСАНДРА ЗИНОВЈЕВА ИЗ 1999. ГОДИНЕ: 21. век биће најстравичнији до сада

Датум објаве: уторак, октобар 9, 2018
Величина слова: A- A+

http://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2014/alexzinoviev.jpg

Подсећамо се дела интервjуа познатог руског дисидента и филозофа Александра Зиновjева (1922-2006), коjи jе дао пред своj повратак из Немачке у Русиjу. Разговор са новинаром француског листа Фигаро вођен jе 24. jула 1999. године у Берлину.
После краха комунизма основни предмет вашег истраживања постао jе западни систем. Зашто?
— Зато што се десило оно што сам предвидео: пад комунизма довео jе до распада Русиjе.

Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 12. јула  2015. године.

Произлази да jе борба против комунизма прикривала жељу за уништењем Русиjе?
— Управо тако. То говорим зато што сам у своjе време био невољни саучесник те за мене срамотне акциjе. Руску катастрофу су хтели и програмирали овде, на Западу. Читао сам документа, учествовао у истраживањима коjа су под видом идеолошке борбе уствари спремала погибиjу Русиjе. То jе за мене постало толико несносно да више нисам могао бити у табору оних коjи уништаваjу моj народ и моjу земљу. Запад ми ниjе стран, али гледам на њега као на неприjатељску силу.

Данас многи бивши совjетски дисиденти говоре о своjоj раниjоj отаџбини као о земљи права и демократиjе. И сада, када jе та тачка мишљења постала општеприхваћена на Западу, ви покушавате да jе оповргнете. Нема ли ту противречности?
— За време Хладног рата демократиjа jе била оружjе у борби против комунистичког тоталитаризма. Данас ми схватамо да jе епоха Хладног рата била тренутак кулминациjе у историjи Запада. У то време Запад jе имао све: раст благостања коjи jе био без преседана, истинску слободу, невероватан социjални прогрес, огромна научна и технолошка открића. Али, у исто време, Запад се неприметно мењао. Стидљива интеграциjа развиjених, започета у то време, била jе у суштини претеча интернационализациjе економиjе и глобализациjе власти, чиjи смо сведоци данас. Интеграциjа може да послужи расту општег благостања и да има позитивне последице ако, на пример, она задовољава легитимне тежње братских народа за уjедињењем. Ипак, та интеграциjа о коjоj се говори била jе од почетка смишљена као вертикална структура, строго контролисана од националне власти. Без успешно изведене руске контрареволуциjе против совjета Запад ниjе могао да крене ка глобализациjи.

Значи, улога Горбачова ниjе била позитивна?
— Гледам на ствари из нешто другачиjег угла. Упркос увреженом мишљењу, совjетски комунизам ниjе пропао из унутрашњих разлога. Његово уништење jе наjвећа победа у историjи Запада. Тиха победа коjа, понављам, омогућава успостављање планетарне власти. Краj комунизма означио jе и краj демократиjе. Данашња епоха jе не само посткомунистичка она jе и постдемократска. Данас смо сведоци демократског тоталитаризма или, ако хоћете, тоталитарне демократиjе.

Зар вам то не звучи мало апсурдно?

— Нимало. За демократиjу jе потребан плурализам, а плурализам предвиђа постоjање наjмање две мање-више равне силе, коjе се између себе боре и заjедно утичу jедна на другу. За време Хладног рата била jе светска демократиjа, глобални плурализам, унутар коjег су постоjала два супротстављена система: капиталистички и комунистички. Као и неjасна, али ипак структура оних држава коjе се нису могле сврстати у прве две групе. Совjетски тоталитаризам jе био приjемчив за критике коjе су долазиле са Запада. Са своjе стране, Запад се налазио под утицаjем СССР, посебно преко сопствених комунистичких партиjа. Данас живимо у свету где влада jедна jедина сила, jедна идеологиjа и jедна проглобалистичка партиjа. Све то узето заjедно, почело jе да се формира jош у време Хладног рата, кад су се постепено у наjразличитиjим облицима поjавиле суперструктуре: комерциjалне, банкарске, политичке и информационе организациjе. Без обзира на разне сфере делатности, ове снаге jе обjедињавала њихова транснационална суштина. Падом комунизма оне су почеле да управљаjу светом. На такав начин западне земље су се нашле у надређеном положаjу, али, заjедно с тим, оне се налазе у подређеном положаjу jер постепено губе своj суверенитет у корист тога што jа зовем наддруштвом. Планетарно наддруштво чине комерциjалне и некомерциjалне организациjе, чиjи утицаj излази далеко из оквира поjединачних држава. Као и друге земље, западне државе потчињене су контроли ових наднационалних структура. И то зато што jе суверенитет држава такође био неотуђиви део плурализма, а то значи и демократиjе у планетарном оквиру. Садашња владаjућа надвласт гуши суверене државе. Европске интеграциjе, коjе се отвараjу пред нашим очима, такође воде нестаjању плурализма унутар тог новог конгломерата у корист наднационалне власти.

Зар вам се не чини да су Француска или Немачка и даље демократске државе?
— Западне земље су упознале праву демократиjу за време Хладног рата. Политичке партиjе су имале истинске идеолошке разлике и различите политичке програме. Органи штампе су се исто веома разликовали jедни од других. Све jе то утицало на живот простих људи и водило расту њиховог благостања. Сада jе томе дошао краj. Демократски и развиjени капитализам са социjално ориjентисаним законодавством и гаранциjама безбедности био jе умногом обавезан постоjањем страха од комунизма. Након пада комунизма у земљама Источне Европе, на Западу jе почео масивни напад на социjална права грађана. Данас социjалисти коjи се налазе у власти у већини земаља Источне Европе воде политику демонтаже система социjалне заштите, политику уништавања свега што jе социjалистичко, а што jе постоjало и у земљама капитализма. На Западу нема више политичке снаге способне да заштити обичне грађане. Постоjање политичких партиjа jе чиста формалност. Сваким даном међу њима ће бити све мање и мање разлика. Рат на Балкану jе био свакакав само не демократски. Ипак, њега су водили социjалисти, коjи су некад били противници таквих врста авантура. Екологисти, коjи се такође налазе у власти у неким земљама, такође су поздравили еколошку катастрофу изазвану бомбардовањем НАТО. Они су се чак усудили да тврде да бомбе коjе садрже осиромашени ураниjум не претстављаjу опасност за животну средину иако при њиховом активирњу воjници облаче специлне заштитне комбинезоне. Тако демократиjа постепено нестаjе из друштвене организациjе западних земаља. Свуда се шири тоталитаризам jер наднационална структура намеће државама своjе сопствене законе. Таj недемократски додатак одаjе наређења, уводи санкциjе, организуjе ембарго, баца бомбе, мори глађу. Чак му се и Клинтон потчињава. Финансиjски тоталитаризам потчинио jе себи политичку власт. Хладном финансиjском тоталитаризму туђе су емоциjе и сажаљење. У поређењу са финансиjском диктатуром, политичка диктатура се у потпуности може сматрати људском. Унутар наjсуровиjих диктатура био jе могућ некакав отпор. Против банака jе немогуће устати.

А шта jе са револуциjом?
— Демократски тоталитаризам и финансиjска диктатура искључуjу могућност друштвене револуциjе.

Зашто?
— Зато што они уjедињуjу грубу свемоћну воjну силу са финансиjским гушењем у планетарном оквиру. Сви револуционарни преврати су добиjали некад подршку споља. Сад jе то немогуће пошто више нема и неће бити суверених држава. Штавише, на наjнижоj друштвеноj лествици класа радника jе замењена класом незапослених. А шта желе незапослени? Посао. Зато су они у лошиjоj позициjи од класе радника из прошлости.

Сви тоталитарни системи су имали своjу идеологиjу. Каква jе идеологиjа овог новог друштва коjе ви називате постдемократским?
— Наjутицаjниjи западни теоретичари и политичари сматраjу да смо ушли у постидеолошку епоху. То jе зато што под словом „идеологиjа“ они подразумеваjу комунизам, фашизам, нацизам итд. Уствари, идеологиjа, надидеологиjа западног света коjа се развиjала током последњих педесет година, много jе jача од комунизма или национал-социjализма. Западном грађанину много више испираjу мозак него што су обичном совjетском човеку посредством комунистичке пропаганде. У области идеологиjе главне су не идеjе, већ механизми њиховог ширења. Моћ западних медиjа нпр. несразмерно jе већа од наjjачег средства пропаганде Ватикана у време његове наjвеће моћи.
И то ниjе само филм, литература, филозофиjа – све полуге власти утицаjа и средстава ширења културе у наjширем смислу речи раде у том смеру. На наjмањи знак, све што ради у тоj сфери тако jеднодушно реагуjе да невољно долази мисао о наређењима коjи долазе из jединственог извора власти. Довољно jе било донети одлуку да се жигишу генерал Младић или председник Милошевић или неко други, па да против њих крене читава планетарна пропагандна машина. На краjу, уместо да се осуђуjу политичари и генерали НАТО за њихово кршење свих постоjећих закона, наjвећи броj западних грађана jе убеђен да jе рат против Србиjе био потребан и правичан. Западна идеологиjа комбинуjе и меша идеjе у зависности од своjих потреба. Једна од таквих идеjа – западне вредности и начин живота су наjбољи на свету иако за већину људи на планети те вредности имаjу погубне последице. Пробаjте да убедите Американца да ће те вредности бити погубне за Русиjу. Нећете успети. Они ће и даље будити тезу о универзалности западних вредности, пратећи на такав начин jедан од камена темељаца принципа идеолошког догматизма. Западни теоретичари, политичари и медиjи апсолутно су уверени да jе њихов систем наjбољи. Управо зато они га без сваке сумње и са мирном савешћу намећу читавом свету. Западни човек, носилац тих наjбољих вредности, на такав начин постаjе нови надчовек. На термин jе стављен табу, али се све своди управо на то. Наравно, ова поjава требало би научно да се проучава. Ипак, могу приметити, у неким областима социологиjе и историjе постало jе краjње тешко спроводити научна истраживања. Научник коjи одjедном показуjе жељу да изучава механизме демократског тоталитаризма суочава се са великим тешкоћама. Од њега праве изгнаника. Са друге стране, те чиjа истраживања служе владаjућоj идеологиjи затрпаваjу грантовима, а издавачке куће и медиjи боре се за право сарадње са тим ауторима. То сам осетио на сопственоj кожи кад сам предавао и радио као истраживач на страним универзитетима.

Зар у тоj надидеологиjи, коjу не волите, нема толерантности и уважавања блиских?
— Кад слушате представнике западне елите, све вам се чини тако чистим, великодушним, пуним поштовања према људима. Радећи то, они примењуjу класично правило пропаганде: прикриваjу стварност слатким речима. Ипак, довољно jе само укључити телевизор, отићи у биоскоп, отворити бестселер или послушати популарну музику како би се уверило у супротно: ширење култа суровости, секса и новца jе без преседана. Благородне речи треба да сакриjу та три стуба (постоjе и други) тоталитарне демократиjе.

А шта jе са људским правима? Зар их на Западу не поштуjу наjвише?
— Данас се идеjа људских права све више налази под притиском. Чак и броj идеолошких теза, по коjима се ова права добиjаjу рођењем и не могу бити одузета, данас не могу издржати прелиминарну озбиљну анализу. Ја сам спреман да западну идеологиjу подвргнем истоj таквоj научноj анализи какву сам применио на комунизам. Али то jе дуг разговор и ниjе за данашњи интервjу.

Да ли западна идеологиjа има кључну идеjу?
— Идеjа глобализациjе. Другим речима, владавина светом. А, пошто jе таква идеjа добољно неприjатна, она се прекрива општим фразама о уjедињењу планете, о трансформациjи света у jедну интеграциону целину. У стварности, Запад jе сад приступио структурним променама у планетарном оквиру. Са jедне стране, западно друштво влада над читавим светом, а, са друге стране, оно само се трансформише по вертикали, са наднационалном влашћу на самом врху пирамиде.

Светска влада?
— Ако хоћете, да.

Да ли веруjете у то? Зар то не значи бити жртва глупе фантазиjе о светскоj завери?
— Каква завера? Нема никакве завере. Светском владом управљаjу руководиоци свима добро познатих наднационалних комерциjалних, финансиjских и политичких структура. Према моjим проценама, то наддруштво коjе данас управља светом већ броjи око педесет милиона људи. Његов центар су САД. Земље Западне Европе и неки бивши азиjски „змаjеви“ чине његов бизнис. Остале земље се налазе под влашћу строге финансиjско-економске хиjерархиjе. То jе реалност. Што се тиче пропаганде, она сматра пожељним стварање светске владе под контролом светског парламента, пошто jе свет велико братство. Све су то приче намењене публици.

И Европски парламент, такође?
— Не, пошто Европски парламент постоjи. Али треба бити наиван па веровати да jе Европска униjа била резултат добре воље влада чиjе земље улазе у њен састав. Европска униjа – то jе оружjе за уништење националних суверенитета. Она jе део проjекта коjи су створиле наднационалне организациjе.
Европска сарадња променила jе име после распада Совjетског Савеза и почела да се зове Европска униjа. По угледу на бољшевике, руководиоци Европске униjе називаjу се комесарима. Као и бољшевици, они се налазе на челу комисиjа. Последњи председник jе био „изабран“, као jединствени кандидат…
Не треба заборављати да се процес социjалне организациjе потчињава одређеним законима. Организовати милион људи – то jе jедно, организовати десет милиона – то jе друго, док jе организовати сто милиона људи – наjтежи задатак. Организовати петсто милиона људи jе задатак колосалних оквира. Треба створити нове административне органе, обучавати људе коjи ће њима управљати и обезбедити им континуиран рад. То jе примарни задатак. Уствари, Совjетски Савез jе био класични пример многонационалног конгломерата на чиjем челу се налазила наднационална управљачка структура. Европска униjа жели да добиjе боље резултате од Совjетског Савеза. То jе у потпуности оправдано. Још пре двадесет година био сам изненађен тиме што су тзв. дефекти совjетског система били jош развиjениjи на Западу.

Коjи на пример?
— Планирање. У западним економиjама се бесконачно више планира него што се некад планирало у економиjи СССР. Затим бирократиjа. У Совjетском Савезу jе од 10-12 одсто активног становништва радило у сфери државне администрациjе и управљања. У САД таквих радника jе 16-20 одсто. Ипак, СССР су критиковали управо због његове планске економиjе и ротациjе бирократског апарата. У Централном комитету КПСС радило jе 2.000 људи. Броjност апарата Комунистичке партиjе долазила jе до 150.000 радника. Данас на Западу можете наћи десетине, чак стотине предузећа из индустриjског и банкарског сектора коjа запошљаваjу много више људи. Бирократски апарат совjетске Комунистичке партиjе био jе занемарљиво мали у поређењу са персоналом крупних западних транснационалних корпорациjа. Треба признати: у СССР се лоше управљало управо због недостатка административног персонала. Требало jе имати два-три пута више административних радника. Европска униjа одлично схвата ове проблеме и зато их узима на знање. Интеграциjа jе немогућа без постоjања импресивног административног апарата.

То што ви говорите не поклапа се са идеjама либерализма, коjег пропагираjу европски руководиоци. Не мислите ли да jе њихов либерализам само декорациjа?
— Администрациjа има тенденциjу великог увећања, што jе опасно за њу. Она то зна. Као и било коjи организам, она налази сопствене противотрове за наставак нормалног функционисања. Приватна инициjатива – jедан jе од њих. Други противотров jе друштвена и индивидуална моралност. Примењуjући их, власт се бори са тенденциjама коjи воде ка самоуништењу. Зато jе она измислила либерализам како би изградила противтежу своjоj сопственоj ротациjи. Ипак, бити данас либералом – апсурдно jе. Нема више либералног друштва. Либерална доктрина никако не одговара реалности епохе концентрациjе капитала без преседана у историjи човечанства.
Кретање колосалних финансиjских средстава никако не одговара интересима поjединачних држава и народа, коjег чине индивидуалци. Либерализам подразумева личну инициjативу и преузимање финансиjских ризика на себе. Данас за сваки посао треба новац, коjег пружаjу банке. Те банке, чиjи броj се постепено смањуjе, воде политику коjа jе, по своjоj природи, диктаторска и диригентска. Власници предузећа су им предати на милост jер се све потчињава кредиту, значи налазе се под контролом финансиjских организациjа. Важност индивидуалаца – основа либерализма – смањуjе се из дана у дан. Данас нема значаjа ко управља овим или оним предузећем, овом или оном земљом: Буш или Клинтон, Кол или Шредер, Ширак или Жоспен, коjа jе разлика?

Тоталитарни режими XX века су били веома сурови, што се не може рећи за западну демократиjу.
— Главно jе – не методи, али да добиjени резултати. Да наведем пример? Током борбе са нацистичком Немачком, СССР jе изгубио 20 милиона људи и претрпео колосалну материjалну штету. Током Хладног рата, рата без бомби и пушака, губици у свим аспектима су били много већи. За последњих десет година животни век Руса се смањио за десет година. Смртност катастрофално превазилази рађање. Два милиона деце не спава код куће. Пет милиона деце школског узраста не иде у школу. Регистровано jе 12 милиона наркомана. Алкохолизам jе постао универзалан. Чак 70 одсто омладине ниjе способно за воjну службу услед различитих физичких недостатака. Ето директних последица Хладног рата, после ког jе дошао прелазак на западни начин живота. Ако се тако настави, становништво државе ће се у почетку брзо смањити са 150 на 100 милиона, а онда и на 50 милиона. Демократски тоталитаризам ће превазићи раниjе тоталитарне режиме.

По насиљу?
— Наркотици, лоша исхрана и сида имаjу већу ефикасност од воjног насиља. После колосалног уништавања у Хладном рату, Запад jе измислио „мировни рат“. Ирачка и jугословенска кампања су два примера колективног кажњавања и узвратних акциjа искључиво великих размера, коjима пропагандна машина даjе смисао „благородног дела“ или „хуманитарног рата“. Усмеравање насиља против самих жртава – то jе друга технологиjа. Пример њене употребе jе руска контрареволуциjа из 1985. године. Међутим, распируjући рат у Југославиjи, земље Западне Европе повеле су рат против саме себе.

По вашем мишљењу, рат против Србиjе jе био рат и против Европе?
— Управо тако. Унутар Европе постоjе снаге коjе су способне да jе натераjу да ради против себе саме. Србиjу су изабрали jер се супротстављала све већем притиску глобализациjе. Русиjа може бити следећа на списку. После Кина…

Без обзира на њен нуклеарни потенциjал?
— Нуклеарни арсенал Русиjе jе огроман, али jе застарео. Осим тога, Руси су морално разоружани и готови на капитулациjу. Чини ми се да ће 21. век по стравичности превазићи све што jе човечанство видело до сада. Размислите само о надолазећем глобалном рату са кинеским комунизмом. За победу над тако густо насељеном земљом потребно jе уништити 10-20 милиона људи, а негде и 500 милиона. Данас jе то потпуно могуће, имаjући у виду ниво развоjа достигнућа пропагандне машинериjе. Наравно, у име слободе и људских права. Једино ако нека ПР-организациjа не измисли нови, ништа мање племенити разлог.

Вама се не чини да људи могу имати сопствено мишљење, да могу гласати и на такав начин се самостално изражавати?
— Прво, људи већ сада мало гласаjу, а касниjе ће jош мање. Што се тиче jавног мњења, на Западу га формираjу средства масовних информациjа. Довољно jе подсетити се општег одобравања рата на Косову. Сетите се Шпанског рата. Добровољци су долазили из свих краjева света како би ратовали на jедноj или другоj страни. Сетите се Виjетнамског рата. Сада су људи толико хладни да реагуjу искључиво тако како очекуjу власници пропаганде.

СССР и Југославиjа су биле наjвише мултиетничке државе на свету, и, без обзира на то, биле су уништене. Видите ли везу у рушењу мултиетничких земаља, са jедне стране, и пропаганде мултиетничности, са друге?
— Совjетски тоталитаризам jе створио истинско многонационално и мултиетничко друштво. Управо су западне демократе уложиле надчовечанске пропагандне напоре за распиривање разних видова национализма jер jе за њих раскол СССР био наjбољи начин за његово уништење. Такав механизам jе прорадио и у Југославиjи. Немачка се увек залагала за ликвидациjу Југославиjе. Будући уjедињена, Југославиjа се могла супротставити. Суштина западног система се огледа у подели како би се лакше могли успостављати своjи закони у свим земљама одjедном, где би оне саме иступале у своjству врховног судиjе. Нема никаквих разлога да се не веруjе да слична технологиjа неће бити примењена и у подели Кине у будућности.

Индиjа и Кина су биле против бомбардовања Југославиjе. Да ли оне у неком случаjу могу формирати стуб отпора? Ипак су то две милиjарде људи – то jе нешто.
— Средства ових земаља се не могу никако поредити са воjном моћи и технологиjама Запада.

На вас jе већи утисак изазвала ефикасност америчког воjног арсенала у Југославиjи?
— Ниjе само у томе ствар. Да jе била донета одговараjућа одлука, Србиjа би престала да постоjи у наредних неколико часова. По свему, руководиоци новог светског поретка изабрали су стратегиjу перманентног насиља. Један за другим ће сада избиjати локални конфликти како би их машинериjа „мировног рата“, коjу смо већ видели на делу, гушила. У суштини, то може бити технологиjа управљања читавом планетом. Запад контролише већи део природних ресурса Земље. Његови интелектуални ресурси милион пута превазилазе ресурсе остатка света. Та огромна супериорност условљена jе хегемониjом Запада у области технологиjа, уметности, средстава масовних информациjа, информатике, науке, а сада следи и превладавање у свим осталим сферама. Било би сувише просто само завладати светом. Они требаjу да управљаjу њиме. Управо оваj фундаментални проблем покушаваjу сада да реше Американци. Сетите се, у време Христа на Земљи jе било само 100 милиона људи. Данас само Нигериjа има толико.
Милиjарда западоида и њима асимилованих људи управљаће целим светом. Међутим, тим милиjардама, са своjе стране, такође треба управљати. За управљање западним светом потребно jе наjвероварниjе 200 милиона људи. Њих треба бирати и обучавати. Ето зашто jе Кина осуђена на пораз у борби против хегемониjе Запада. Тоj земљи недостаjе управа, као и економски и интелектуални ресурси у циљу спровођења ефективног управљачког апарата коjи се састоjи од 300 милиона људи. Само jе Запад способан да реши проблеме светске управе. Он jе већ приступио томе. Стотине хиљада западоида коjи се налазе у бившим комунистичким земљама, на пример у Русиjи, као по правилу, заузимаjу тамо руководеће положаjе. Тоталитарна демократиjа ће jош бити и колониjална демократиjа.

Према Марксу, колонизациjа, осим насиља и суровости, носила jе са собом цивилизациjска блага. Можда се историjа човечанства понови на новом окрету?
— Заиста, зашто да не? Али, аваj, не за све. Какав допринос су дали цивилизациjи амерички индиjанци? Практично никакав jер су били подављени, уништени, збрисани са лица земље. А сада погледаjте допринос Руса. И, уопште, направићу важну примедбу: Запад се ниjе плашио толико воjне снаге СССР, колико његовог интелектуалног, уметничког и спортског потенциjала. Запад jе видео колики полигон живота jе био СССР. Управо то jе требало уништити код неприjатеља. Управо то jе и било урађено. Данас руска наука зависи од америчког финансирања. Она се налази у jадном стању jер САД нису заинтересоване за финансирање конкуренциjе. Американци више воле да руским научницима даjу посао код себе, у САД. Совjетски филм jе такође био уништен и замењен америчким. Са књижевношћу се исто то догодило. Светска владавина се пре свега види кроз интелектуални или, ако хоћете, културни диктат. Ето зашто последњих децениjа Американци са тако великом жељом раде на обарању културног и интелектуаног нивоа у читавом свету сем сопственог, што ће им омогућити да они спроводе таj диктат.

Неће ли се та владавина на краjу окренути на добробит за читаво човечанство?
— Они коjи буду живели кроз десет генерациjа, заиста могу рећи да се све десило у име човечанства, тj. ради њиховог благостања. Али шта ће бити са Русом и Французом коjи данас живе? Може ли се он радовати томе што његов народ чека судбина америчких Индиjаца? Термин „човечанство“ jе апстракциjа. У реалности постоjе Руси, Французи, Срби итд. Међутим, ако се садашња тенденциjа настави, народи коjи су основали савремену цивилизациjу (мислим на латинске народе) постепено ће нестати. Западна Европа jе већ пуна странаца. О томе jош нисмо говорили, али та поjава ниjе случаjна и ниjе последица неких неконтролисаних људских токова. Циљ jе створити у Европи стање слично стању у САД. Изгледа ми, Французи ће се мало обрадовати сазнавши да ће човечанство били срећно, али без Француза. На краjу краjева, оставити на Земљи ограничени броj људи коjи би живели као у раjу могао би бити рационалан проjекат. Људи коjи би остали сигурно би сматрали да jе њихова срећа резултат историjског развоjа. Не. Значаj има само онаj живот коjи ми и нама блиски живимо данас.

 

Извор: Интермагазин

Везане виjести:

NATO-UKRAJINA-RUSIJA ili NA ZAPADU NIŠTA NOVO 

НАМЕРНА СИЛА: Пре 19 година НАТО почео ударе на Српску у коjима jе побио преко 100 цивила (ВИДЕО)

ГРАБОВАЦ: НЕ СМИЈЕМО ЗАБОРАВИТИ АГРЕСИЈУ НАТО НА СРПСКУ

МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ: Русиjа неће седети скрштених руку и немо посматрати ширење НАТО пакта на исток




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top