Промовисана антологија „Прогнани Орфеји“ Ненада Грујичића

У Земуну је представљена антологија српске избјегличке поезије Ненада Грујичића под називом „Прогнани Орфеји“.

Ово јединствено издање у коме је мјесто нашла поезија пјесника који су избјегли или протјерани из родних крајева у Хрватској, БиХ и са Косова, представљено је синоћ у земунској библиотеци „Свети Сава“.

Грујичић, који је директор културне институције „Бранково коло“, истакао је у уводној бесједи да је и сам Бранко Радичевић, велики српски пјесник по коме та културна институција носи име, био „прогнани Орфеј“.

„У Бранковом родном граду Славонском Броду у Хрватској више нема обележја његовог имена, ни трага о њему. У Славонском Броду 1992. године срушен је Бранков споменик /рад вајара Јована Солдатовића/, који се налазио пред основном школом и више никад није подигнут. Та школа у Славонском Броду је пре рата на просторима бивше Југославије носила име Бранка Радичевића“, навео је Грујичић.

Он је рекао да је на мапи мисије „Бранковог кола“ веома важан град Земун, у коме је од 1830. до 1835. године живио Радичевић, велики пјесник српског романтизма.

Говорећи о антологији „Прогнани Орфеји“, књижевни критичар Марија Слобода истакла је да је та књига својеврсна српска „туга и опомена“, проистекла из доба у коме живимо.

„Ово је књига изникла из новог циклуса историјске драме нашег поднебља, књига у којој су заступљени песници који су на сопственој кожи осетили ватру рата, избеглиштва и прогона крајем двадесетог века и то из Хрватске, БиХ и са Косова и Метохије“, навела је Слобода.

Књижевни критичар Тијана Митровић истакла је на промоцији да антологија „Прогнани Орфеји“ остаје у аманет новим генерацијама да се подсјете и никада не забораве још једно страдање српског етноса.

„Грујичић је попут Аполона који је Орфеју дао лиру оличену у овој драгоценој антологији. Њоме је Грујичић омогућио нашим песницима да се њихова песма далеко и навек чује“, нагласила је Митровићева.

На промоцији антологије у Земуну, своје пјесме говорили су истакнути српски пјесници из Хрватске, БиХ и са Косова и Метохије Милош Кордић /“Јесен на Банији“/, Мићо Цвијетић /“Повијест о библиотеци у Сарајеву“/, Радомир Димић /“Доручак у Приштини“/, Сава Крнета /“Јуни на царини у Стрмици“/, Милан Пађен /“Петриња, повратак“/, Душан Ђаковић /“Трепет душе“/, Никола Корица /“Оксидација времена“/ и Милош Бајић /“Послије десет година“/.

Истакнути драмски умјетник Вицо Дардић говорио је пјесме преминулих српских пјесника заступљених у антологији „Прогнани Орфеји“, између осталих, пјесме Даринке Јеврић, Луке Штековића, Бранка Чучка, Слободана Костића, Милана Мирића.

У антологију „Прогнани Орфеји“, ушле су и пјесме младих пјесника, њих 13, који су у вријеме протеклог рата још били дјеца, или су тек ступили у пунољетство – Никола Париповић, Горан Гаврић Грга, Слободан Јовић, Милан Ракуљ, Марко Ковачевић, Маја Солар, Дајана Петровић, Бранимир Кршић, Милан Николић, Татјана Бијелић, Драгица Ждралић и Тања Ступар Трифуновић.

Како је истакнуто на промоцији антологије, на њих је избјегличко искуство оставило дубок и неизбрисив траг, „преливен у мелодију матерњег језика“.

Издавач антологије „Прогнани Орфеји“ је културна институција „Бранково коло“.

Извор: СРНА

Везане вијести:

„ПРОГНАНИ ОРФЕЈИ“, ПРВА ИЗБЈЕГЛИЧКА ПЈЕСНИЧКА АНТОЛОГИЈА НА БАЛКАНУ

ПРОМОВИСАНА АНТОЛОГИЈА ПОЕЗИЈЕ „ПРОГНАНИ ОРФЕЈИ“