Pripreme za novi kalendar

Datum objave: sreda, februar 8, 2012
Objavljeno u Ratko Dmitrović
Veličina slova: A- A+

Sve je ove godine na Radio-televiziji Srbije u dane katoličkog badnjaka i Božića bilo podređeno tom verskom prazniku. Drugi dnevnik RTS-a posvetio je Božiću čak pet prvih minuta, a kada tome dodamo izveštaje sa Tadićevog boravka u jednoj bogomolji u Vojvodini i božićnu poslanicu beogradskog nadbiskupa Stanislava Hočevara, prvog među katolicima Srbije, dobijemo vremenski blok koji se, u najmanju ruku, može ravnopravno nositi sa vremenom koje je RTS do sada odvajao za pravoslavni Božić.

Na stranu direktni prenosi ponoćnih misa iz katoliččkih hramova u Beogradu i Vojvodini, filmovi i emisije sa božićnom tematikom.

Za sve to vreme u gornjem desnom uglu službene televizijske slike države Srbije pisalo je „Srećan Božić“. Ako se ne varam to se na RTS-u nikada do sada nije radilo ni u vreme kada Srbi slave Božić. Otkuda ta promena? Zbog čega?

Ne bih voleo da ispadnem ni maliciozan ni naivan, ali izneću ubeđenje da je i ovo u sklopu napora vlastodržaca Srbije da izmame bar jedan smešak i klimanje glave „onih u Evropi“. Logičnije objašnjenje ne vidim.

Neko je najvažnijem srpskom Kabinetu dostavio „mišljenje“ da bi Evropa (katoličko-protestantska) s velikim interesovanjem i zadovoljstvom primila vest da se pravoslavna Srbija i na taj način (odvajanjem od Julijanskog kalendara) približava Evropi i prihvata njena pravila igre.

A zbog čega Srbija, skupa sa Rusijom i Jermenijom, za razliku od ostalog hrišćanskog sveta, Božić slavi 13 dana kasnije, odnosno, 7. januara, umesto 25. decembra? Pitanje je jednostavno, ali odgovor nije, zahteva mnogo više prostora i sačekaće neku drugu priliku. Do tada evo najkraćeg mogućeg podsećanja na razloge tog najvećeg nesporazuma unutar hrišćanstva, još od vremena Velikog raskola.

Dakle, po preporuci nekih astronoma papa Grgur Trinaesti doneo je 24. februara 1582. godine odluku o novom računanju vremena iz čega je nastao ovaj sadašnji kalendar, po Grguru nazvan gregorijanski, a po kojem se Božić slavi 25. decembra.

Bila je to ispravna korekcija dotadašnjeg julijanskog kalendara (usklađivanje sa godišnjim dobima) što je odmah prihvaćeno u Italiji, Španiji, Poljskoj i Portugalu, a nedugo zatim iu ostalim državama katoličkog sveta. Početna razlika bila je 10, a danas iznosi 13 dana. Posle 2100. godine ta razlika dobiće uvećanje za još jedan dan tako da će Srbi
(Ako ih bude) u slučaju ostanka na starom kalendaru Božić slaviti 8. januara.

Kalendar Grgura Trinaestog pravoslavci nikada nisu prihvatili ali neke pravoslavne zemlje – Grčka, Bugarska, Rumunija – Božić ipak slave istoga dana kad i katolici. Otkud to? Od Milutina Milankovića.

Odbijajući mogućnost da se povinuju računanju vremena koje je „odredio“ vatikanski papa, a svesni da je gregorijanski kalendar tačniji i ispravniji od julijanskog, pravoslavci su početkom dvadesetih godina 20. veka zamolili srpskog genija, Milutina Milankovića, da izračuna i utvrdi najtačnije moguće računanje vremena. On je to uradio i taj kalendar (tačniji od gregorijanskog) Svepravoslavnom sabor prihvatio je 30. 5. 1923. godine, na saborovanju u Carigradu (kasnije Istambulu), a primenjuju ga spomenuti Grci, Bugari, Rumuni te Vaseljenska patrijaršija i Kiparska pravoslavna crkva. Ruska, Srpska i Jermenska pravoslavna crkva ostale su na starim pozicijama kalendarskim.

A otkud je došla ovogodišnja provala novog kalendara na ekrane RTS-a? Pitanje je za Aleksandra Tijanića. Ako ikada bude hteo da kaže ko ga je tim povodom zvao.

 

Izvor: vesti




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top