Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала вама који сте били са нама код Шаранове јаме, на Јадовну, у Теслином Смиљану и Медку 30. јуна 2018. Свједочили смо да нисмо заборавили.

Припадник „Младе Босне“ и академик

Датум објаве: понедељак, јун 11, 2018
Величина слова: A- A+

На данашњи дан 1990. године, умро је српски академик и члан „Младе Босне“ Васа Чубриловић, један од учесника атентата на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда 1914. године у Сарајеву.

Васа Чубриловић
Васа Чубриловић

Основну школу и гимназију похађао је у Сарајеву. За вријеме гимназијских дана упознао се са Данилом Илићем, којег су многи сматрали „мозгом“ организације „Млада Босна“.

Након атентата на Фердинада, због малољетности, суд га је поштедио смртне казне и осудио на 16 година тешке тамнице, коју је издржавао у Сарајеву.

Послије распада Аустроугарске монархије, крајем 1918. године, ослобођен је и одлази у Србију.

Дипломирао је, а касније и докторирао историју на Београдском универзитету.

До почетка Другог свјетског рата радио је као професор на Филозофском факултету у Београду.

На том мјесту, са краћим прекидима за вријеме рата, остао је 40 година.

По избијању рата и нестанку прве Југославије, почео је да заговара антињемачку пропаганду, одбио је мјесто на Београдском универзитету током окупације, па је зато ухапшен и одведен на Бањицу.

Пуштен је крајем 1943. године и остао у Београду.

По формирању прве привремене владе нове Југославије заузео је мјесто министра пољопривреде.

По ослобођењу Београда, Васо Чубриловић је постао декан Филозофског факултета умјесто академика Веселина Чајкановића, коме је Суд части Града Београда одузео ту функцију.

Оснивач је Балканолошког института у Београду 1970. године и био је редовни предавач на катедри Историја Југославије, заједно са њеним оснивачем Јованом Марјановићем.

Добитник је Октобарске награде и Седмојулске награде Београда.

Чубриловић је, као што су то чинили и остали чланови „Младе Босне“, себе сматрао Југословеном, односно „Србо-Хрватом“.

На питање предсједника суда, током Сарајевског процеса, шта то значи „Србо-Хрват“, одговорио је:

„Значи да се не признајем само Србином и да не морам радити само за Србију, него и за Хрватску“.

Припадници „Младе Босне“ заговарали су стварање државе Јужних Словена, каквог год она уређења била, и сви су се на суђењу изјашњавали као и Чубриловић.

Васа Чубриловић је аутор више научних радова, а најпознатији су:

„Истеривање Албанаца“, „Први српски устанак и босански Срби“, „Политичка прошлост Хрвата“, „Историја политичке мисли у Србији 19. века“, као и „Српска православна црква под Tурцима од 15. до 19 века“.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Ми, из 1914.

Наше ће сенке ходати по Бечу, лутати по двору, плашити господу

Срби из Босне и Херцеговине у вртлогу Првог свјетског рата …




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top