fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Принципова митска и узвишена судбина

После шест деценија први пут објављен роман “Сарајевски атентат” славног француског писца Жоржа Перека (1936-1982)

Гаврило Принцип
Гаврило Принцип

Подстакнут боравком у Београду и Сарајеву 1957. године, тада 21-годишњи Жорж Перек (1936-1982), кога данас сврставају међу француске класике 20. века, исписао је необичан роман “Сарајевски атентат”, који издавачи нису хтели да објаве. Срећом, сачувана су два дактилографска рукописа, од којих је један аутор даривао свом пријатељу, српском сликару (и касније академику) Младену Србиновићу. Пуних шест деценија после настанка, роман се тек недавно појавио пред читаоцима, код нас у издању куће Clio, у преводу Јелене Новаковић.

Главни јунак и приповедач, Француз, долази у Београд и Сарајево, где живи његов пријатељ Бранко, који за љубавницу има лепу Милу. Млади Француз се заљубљује у Милу, удвара јој се и успева да је освоји. И даље, међутим, љубоморан на њеног љубавника, он кује план по којем би Бранкова супруга пуцала из пиштоља на мужа, и то баш 28. јуна, на дан када је 1914. извршен атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда. У ову причу Перек уплиће приповест о Сарајевском атентату, који је, како сматра, погрешно тумачен, па жели да открије његов прави смисао.

– Почећемо од чињеница, открићемо истину, горку истину – пише Перек. – Показаћемо слабости судског процеса, многобројне недостатке, оптужбе и одбране, безбројне лажи, прерушавања, ситничава лицемерства, све оно што је неки тобожњи суд брижљиво остављао у сенци, настојећи више да оправда гнусни рат који је објавила Аустроугарска, уз унапред смишљену подршку Немачке, него да осветли чињенице које су му биле поверене. Процес скарабуџен, пристрасан, са унапред одређеним исходом. Некада адвокати нису толико личили на тужиоце, никада судије нису биле до те мере џелати. Све је било намештено: саслушање, искази, сведочења, оптужбе, одбране…

Како добро примећује Јелена Новаковић, иначе професор на Филолошком факултету у Београду, овде се Перек – попут великих реалиста и својих узора, Балзака, а нарочито Флобера – служи документима, у овом случају записницима са суђења атентаторима, наводећи их готово дословно, да би показао лажно обележје тог суђења. Већ у овом првом роману Перек уводи оно што ће постати једна од његових главних, опсесивних тема, а то је однос истине и лажи, стварности и привида, аутентичног и неаутентичног, истинитог и фиктивног, оригинала и фалсификата.

Са становишта писца и уметника, чин Гаврила Принципа има готово митску вредност, о чему сведочи и овај Переков суд изнет у роману: “Тај атентат, по начину на који се одвијао, један је од најнеобичнијих који су се икада догодили, по домету један од највећих, најлепших, најплеменитијих који су икада извршени. Тај атентат је један од ретких тренутака када је Историја могла да постане епопеја, један од ретких подухвата у којима су појединци, иако слабашни и бедни, могли да се издигну до величанственог, узвишеног. Не обичан догађај, не гнусни злочин, него трагичан догађај, усхићујући догађај!”

Илустрација из књиге Давида Белоса, издавач SEUIL
Илустрација из књиге Давида Белоса, издавач SEUIL

У Југославији је боравио шест недеља, а на пут је пошао вођен мишљу да освоји Милу, али у томе, како признаје у писму пријатељу Жаку Ледереру, није успео. Ипак, та епизода је извесно била подстицај да испише љубавну причу из првог дела свог дебитантског романа.

Приликом обиласка Сарајева, Перек је био у Музеју Младе Босне, а претходно је изучавао сарајевски атентат у оквиру историје Балкана у лицеју “Анри IV”. Остало је забележено да га је Видовић упознао са Васом Чубриловићем, јединим преживелим припадником “Младе Босне”, али да овај није био много расположен за разговор. Ипак, понесен силним утисцима, Перек је одмах по повратку у Париз, готово у једном даху, написао “Сарајевски атентат”, у чијем је другом делу најпре детаљно описао драматичан догађај од 28. јуна 2014, као и суђење учесницима у атентату. Роман је привео крају овим речима:

– Ваља знати да је та група терориста која убија једног принца читав један народ који се буни против тиранина, да је то револуционарна снага која слама туђинску власт коју је народ предуго трпео, да је то младост пуна храбрости, снаге, воље за животом, која једним потезом руши последње препреке које су је спречиле да расте. Намера је била безмерна, последице безначајне. Зар је важно што Сарајевски атентат данас изгледа као уклети датум. За оне који су га припремили, за оне који су у њему учествовали, то је незабораван дан, у коме су доказали, по цену живота, да желе да живе, да живе слободно! Ето, то је заправо тај атентат.

СРБИНОВИЋЕВ ЦРТЕЖ

Сa групом младих Срба, од којих ће неки постати познати ствараоци, Жорж Перек се сусретао у Паризу педесетих година, у време када је водио веома буран боемски живот.

Били су то сликари Стојан Ћелић, Зоран Петровић и Младен Србиновић, историчари уметности Жарко Видовић и Милка Чанак. Француски писац је Петровићу посветио свој пастиш Жидових “Мочвара”, а Србиновић је урадио његов портрет. Августа 1957. писао је одушевљено: “У Београду је Младен насликао мој портрет: сада сам славан.”

Аутор: Драган БОГУТОВИЋ

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Гаврило Принцип – Најсјајнија звијезда граховског неба …

Принцип: Истовјетност са револуционарним временима …

За кога је Гаврило Принцип терориста? | Јадовно 1941.

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: