Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Над јамом код села Пријебој у Лици, 27. јула 2019. поставили смо Крст часни. Наш девети Крст на мјестима страдања.

Пријебојска јама код Коренице, мјесто стравичног злочина над Србима

Датум објаве: понедељак, јун 17, 2019
Величина слова: A- A+

Јама Голубњача код Пријебоја, котар Кореница. Називају је још и Пријебојска јама или Волашева јама.

Пријебојска јама - Prijebojska jama ФОТО: Архив Јадовно 1941.
Пријебојска јама – Prijebojska jama ФОТО: Архив Јадовно 1941.

Усташе су 26. јула 1941. године довели у жандармеријску станицу у Бунић око 80 Срба похватаних по околним селима и засеоцима.

Ту су их држали два дана без хране, али их нису малтретирали. Говорили су им да иду два мјесеца на “рад” и да им неће дирати породице.

Вјерујући у то заробљени Срби нису ни покушавали побјећи. Из Бунића су кренули пјешице за Кореницу 28. јула 1941. године, уз пратњу десетак усташа. Смјештени су у велики магацин у Кореници који је том приликом претворен у затвор. Ту су затекли кореничке Србе који су претходно били ухапшени. Једна група од око 12 затвореника смјештена је у судску зграду у три ћелије. Број затвореника тих дана у магацину и судској згради био је 142 или 143.

У Кореници су остали 29. и 30. јула 1941. године под италијанском и усташком стражом. Затворени Срби су и овде били лишени хране, али није било физичког малтретирања. Чак је било допуштено и женама и родбини затворених кореничких Срба да им дођу у посјету. Тридесетог јула 1941. године око 3 или 4 сата послије подне започела је “прозивка”, која је била другачија од оних претходних. Једног по једног затвореника су звали из масе и магацина и одводили у сусједну Кусину кућу. Од свих прозваних нити један се није враћао назад. 5-6 усташа било је у соби са упереним пушкама и записивали су личне податке затворених Срба. Потом би им везали руке шпагом и гурнули онако везане у другу собу. Везивање је трајало до пола ноћи 30. јула 1941. године.

Око поноћи, усташе су почеле изводити 10 по 10 затвореника и трпати их у већ припремљена кола. У колима је било 10 затвореника, 8 усташа и кочијаш. Усташе су успјеле обезбједити довољан број кола већином из Коренице, али било је кола и из Бунића и околних села.

За то вријеме, док су усташе смјештале повезане затворенике из куће, дио њих отишао је да повеже и 12 затвореника у судским ћелијама. Усташе су успјеле повезати затворенике из две ћелије, док су ови из треће ћелије сазнали за везивање и пружили отпор. Један од затвореника Петар Коруга Пејо је ножем, који му је дотурио у хљебу неко од родбине, убо у стомак усташког наредника Костелца родом из Оточца. Наредник се срушио, а остале усташе су побјегле по појачање. У међувремену Пејо Коруга је отворио оне две ћелије и свих 12 затвореника из суда је успјело побјећи према Пљешевици.

Затворенике из куће који су били смјештени на колима усташе су уз тучу кундацима вратиле назад у магацин. Послије овог догађаја почела је нова прозивка, односно ново појачано везање. Усташе су узимале десет по десет већ свезаних Срба, одводили их у двориште и поново везали ланцем испод пазуха два по два, па тако истим ланцем свих 10 и поново враћали у кола.

Поворка кола натрпана са повезаним Србима отишла је у два сата послије поноћи, односно рано ујутро 31. јула 1941. године из Коренице. Усташе су се вратиле са празним колима послије два и по сата, у грануће сунца 31. јула 1941. године. У празним колима били су само колци, батови и крвави ланци. Усташе су се између себе изругивале и опонашале жртве правећи гримасе и вичући “ајој” и “ајме”.

Тог 31. јула 1941. године бачено је у јаму Голубњачу код Пријебоја у близини Плитвичких језера 119 Срба.

У исту пријебојску јаму бацани су и Срби из мјеста Личко Петрово село, Плитвички Љесковац и са Плитвица.

У вријеме Владе Јадранке Косор, 2007. године, по оснвоу пријаве да су у Пријебојској јами убијани Хрвати током Другог свј. рата, започело се са ексхумацијом. Убрзо се по предметима нађеним уз кости, испоставило да се ради о српском православном становништву. Дио извађених костију је неколико дана у црним врећама лежао уз сам руб јаме да би потом нестали.

Недалеко од ове јаме налази се и јама на Сорића крчевини, у којој су исто убијани Срби са тог подручја.

Обе јаме је екипа удружења Јадовно 1941. лоцирала, урадила неколико фотографија и снимила GPS-ом тачне координате и прилазне путеве.

Извори: Котар Кореница и котар Удбина у НОР-у и социјалистичкој изградњи, Хисторијски архив, Карловац 1979., стр. 282-285.

Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., на стр. 39 аутор говори да је на том локалитету у неколико дана поклано 150 Срба.

Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД  Просвјета, Загреб 2005., стр. 340, 355.

Гојко Везмар, Усташко-окупаторски злочини у Лици 1941-1945, Музеј жртава геноцида, Удружење Срба из Хрватске, Београд 2004., стр. 97.

Мирко Рапаић, Личка трагедија, Српска реч, Београд 1999., стр. 105-113(спомиње се да је на Пријебоју по неким извјештајима убијено између 165 и 400 Срба), 116-117(списак поубијаних Срба на Пријебоју),  228-229.

Архив Јадовно 1941. Бања Лука


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

2 komentara za Пријебојска јама код Коренице, мјесто стравичног злочина над Србима

  1. Dušan Drakulić je napisao:

    ja jedini od mlađih znam gdjesu

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top