Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала Вам свима који сте били са нама на Велебиту 01. јула 2017. Догодине на Јадовну!

Пријебојска јама код Коренице, мјесто стравичног злочина над Србима

Датум објаве: недеља, јул 31, 2016
Величина слова: A- A+

Јама Голубњача код Пријебоја, котар Кореница. Називају је још и Пријебојска јама или Волашева јама.

Пријебојска јама - Prijebojska jama ФОТО: Архив Јадовно 1941.
Пријебојска јама – Prijebojska jama ФОТО: Архив Јадовно 1941.

Усташе су 26. јула 1941. године довели у жандармеријску станицу у Бунић око 80 Срба похватаних по околним селима и засеоцима.

Ту су их држали два дана без хране, али их нису малтретирали. Говорили су им да иду два мјесеца на “рад” и да им неће дирати породице.

Вјерујући у то заробљени Срби нису ни покушавали побјећи. Из Бунића су кренули пјешице за Кореницу 28. јула 1941. године, уз пратњу десетак усташа. Смјештени су у велики магацин у Кореници који је том приликом претворен у затвор. Ту су затекли кореничке Србе који су претходно били ухапшени. Једна група од око 12 затвореника смјештена је у судску зграду у три ћелије. Број затвореника тих дана у магацину и судској згради био је 142 или 143.

У Кореници су остали 29. и 30. јула 1941. године под италијанском и усташком стражом. Затворени Срби су и овде били лишени хране, али није било физичког малтретирања. Чак је било допуштено и женама и родбини затворених кореничких Срба да им дођу у посјету. Тридесетог јула 1941. године око 3 или 4 сата послије подне започела је “прозивка”, која је била другачија од оних претходних. Једног по једног затвореника су звали из масе и магацина и одводили у сусједну Кусину кућу. Од свих прозваних нити један се није враћао назад. 5-6 усташа било је у соби са упереним пушкама и записивали су личне податке затворених Срба. Потом би им везали руке шпагом и гурнули онако везане у другу собу. Везивање је трајало до пола ноћи 30. јула 1941. године.

Око поноћи, усташе су почеле изводити 10 по 10 затвореника и трпати их у већ припремљена кола. У колима је било 10 затвореника, 8 усташа и кочијаш. Усташе су успјеле обезбједити довољан број кола већином из Коренице, али било је кола и из Бунића и околних села.

За то вријеме, док су усташе смјештале повезане затворенике из куће, дио њих отишао је да повеже и 12 затвореника у судским ћелијама. Усташе су успјеле повезати затворенике из две ћелије, док су ови из треће ћелије сазнали за везивање и пружили отпор. Један од затвореника Петар Коруга Пејо је ножем, који му је дотурио у хљебу неко од родбине, убо у стомак усташког наредника Костелца родом из Оточца. Наредник се срушио, а остале усташе су побјегле по појачање. У међувремену Пејо Коруга је отворио оне две ћелије и свих 12 затвореника из суда је успјело побјећи према Пљешевици.

Затворенике из куће који су били смјештени на колима усташе су уз тучу кундацима вратиле назад у магацин. Послије овог догађаја почела је нова прозивка, односно ново појачано везање. Усташе су узимале десет по десет већ свезаних Срба, одводили их у двориште и поново везали ланцем испод пазуха два по два, па тако истим ланцем свих 10 и поново враћали у кола.

Поворка кола натрпана са повезаним Србима отишла је у два сата послије поноћи, односно рано ујутро 31. јула 1941. године из Коренице. Усташе су се вратиле са празним колима послије два и по сата, у грануће сунца 31. јула 1941. године. У празним колима били су само колци, батови и крвави ланци. Усташе су се између себе изругивале и опонашале жртве правећи гримасе и вичући “ајој” и “ајме”.

Тог 31. јула 1941. године бачено је у јаму Голубњачу код Пријебоја у близини Плитвичких језера 119 Срба.

У исту пријебојску јаму бацани су и Срби из мјеста Личко Петрово село, Плитвички Љесковац и са Плитвица.

У вријеме Владе Јадранке Косор, 2007. године, по оснвоу пријаве да су у Пријебојској јами убијани Хрвати током Другог свј. рата, започело се са ексхумацијом. Убрзо се по предметима нађеним уз кости, испоставило да се ради о српском православном становништву. Дио извађених костију је неколико дана у црним врећама лежао уз сам руб јаме да би потом нестали.

Недалеко од ове јаме налази се и јама на Сорића крчевини, у којој су исто убијани Срби са тог подручја.

Обе јаме је екипа удружења Јадовно 1941. лоцирала, урадила неколико фотографија и снимила GPS-ом тачне координате и прилазне путеве.

Извори: Котар Кореница и котар Удбина у НОР-у и социјалистичкој изградњи, Хисторијски архив, Карловац 1979., стр. 282-285.

Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., на стр. 39 аутор говори да је на том локалитету у неколико дана поклано 150 Срба.

Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД  Просвјета, Загреб 2005., стр. 340, 355.

Гојко Везмар, Усташко-окупаторски злочини у Лици 1941-1945, Музеј жртава геноцида, Удружење Срба из Хрватске, Београд 2004., стр. 97.

Мирко Рапаић, Личка трагедија, Српска реч, Београд 1999., стр. 105-113(спомиње се да је на Пријебоју по неким извјештајима убијено између 165 и 400 Срба), 116-117(списак поубијаних Срба на Пријебоју),  228-229.

Архив Јадовно 1941. Бања Лука


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Jedan komentar za Пријебојска јама код Коренице, мјесто стравичног злочина над Србима

  1. Dušan Drakulić je napisao:

    ja jedini od mlađih znam gdjesu

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top