Прије 25 година извршен злочин над Србима у Паулин Двору

На данашњи дан прије 25 година припадници Хрватске војске убили су 17 српских цивила и једно лице мађарске националности у Паулин Двору код Осијека.

За овај злочин осуђена су само два извршиоца, док нико није одговарао по командној одговорности, као ни за премјештање посмртних остатака жртава и прикривање злочина, саопштено је из Документационо информационог центра „Веритас“.

У ноћи 11. на 12. децембар 1991. године, више припадника 130. бригаде Хрватске војске упало је у кућу Андрије Буквића, у селу Паулин Двор код Осијека, у којој су се мјештани углавном српске националности налазили у некој врсти кућног притвора.

Хрватски војници су због одмазде за смрт саборца, из аутоматског оружја и ручним гранатама убили 18 цивила, 17 Срба и једног Мађара, старости више од 60 година.

Међу убијенима је било осам жена и четири брачна пара. Из породице Катић убијени су Дмитар /82/, његови синови Милан /59/ и Петар /54/, снаха Босиљка /47/ и рођака Драгиња /69/.

Након мучног убиства недужних цивила, 17 посмртних остатака одвезено је са мјеста злочина и скривено на простору војног складишта Луг код Чепина, тако што је „гробница“ прекривена старим расходованим возилима, док је на мјесту злочина остављен скалпирани леш педесетседмогодишње Дабре Вујновић, која је затечена и убијена ван „куће смрти“.

Сутрадан ујутро злочинци су кућу Андрије Буквића експлозивом сравнили са земљом са циљем уништавања трагова злочина.

Истога дана из своје куће, која је била под стражом, нестала је болесна и непокретна старица Милка Лапчевић /81/, чије је тијело почетком марта 1992. године пронађено смрзнуто у јарку у близини села Храстин, два и по километра од куће.

О овом злочину убрзо је сазнао и командант оперативне зоне, пуковник Карл Гориншек и одмах о свему обавијестио Главни штаб Хрватске војске и „про форме“ наредио истрагу, која се претворила у строго чувану тајну.

О злочину се поново почело говорити тек крајем новембра 1996. године, када је тадашњи командант Другог зборног подручја Ђуро Дечак, од тадашњег шефа Хрватске извјештајне службе Мирослава Туђмана тражио мишљење о прелокацији посмртних остатака, а убрзо послије тога, 12. децембра, почиње њихова ексхумација и „паковање“ у бијелу пластичну бурад.

Средином јануара 1997. године, на састанку који је у строгој тајности одржан у Осијеку, за нову „гробницу“ паулиндворских жртава одабрана је 500 километара удаљена локација Ризвануша на Велебиту, недалеко од Госпића.

Под надзором хрватске Сигурносно-информативне службе, на чијем је челу тада био пуковник Анте Гугић, и уз пратњу и знање Криминалистичког сектора Војне полиције, на чијем је челу био мајор Анте Главан, транспорт „опасног терета“ обавила је Карловачка инжењеријска бригада Хрватске војске.

Посмртне остатке паулиндворских жртава на локацији Ризвануша пронашли су и ексхумирали истражиоци Хашког трибунала у мају 2002. године.

Годину дана касније, породице су их идентификовале у Заводу за судску медицину у Загребу и већину њих сахраниле у заједничку спомен гробницу у њиховом селу, коју су сами изградили и финансирали.

Посмртни остаци Милке Лапчевић ексхумирани су у јуну 2006. године са Централног гробља у Осијеку. Она је идентификована у октобру исте године и сахрањена на мјесном гробљу.

Због ратног злочина против цивилног становништва извршеног у Паулин Двору, у марту 2003. године оптужена су само двојица припадника 130. бригаде Хрватске војске као непосредни извршиоци, иако их је било много више.

На суђењу, које је трајало до 2013. године, правоснажно су осуђени Никола Иванковић на 15 и Енес Витешкић на 11 година затвора.

Иако је прошло 25 година од злочина у Паулин Двору, хрватско правосуђе за овај злочин још никога није процесуирало по командној одговорности, као ни оне који су прикривали, односно наредили, организовали и реализовали премјештање посмртних остатака жртава.

Према попису становништва у Хрватској из 1991. године у Паулин Двору је живјело укупно 168 становника – 147 Срба /87,50 одсто/, девет Југословена, четири Хрвата и осам осталих.

На основу пописа становништва у Хрватској из 2011. године, у овом селу је живјело укупно 76 житеља, чија национална припадност није наведена.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Годишњица страдања Срба у Паулин Двору

Саопштење – Поводом годишњице евакуације Срба из 26 села пожешке котлине 29. октобра 1991. године

Сeћaњe нa жртвe рaтнoг злoчинa