Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала Вам свима који сте били са нама на Велебиту 01. јула 2017. Догодине на Јадовну!

Посмртни остаци убијеног Србина пронађени седам година након рата

Датум објаве: среда, децембар 30, 2015
Величина слова: A- A+

У наставку суђења за злочине почињене над српским цивилима на подручју Ливна, свједок Тужилаштва БиХ Соња Бајило изјавила је да је седам година након рата пронашла кости супруга, који је средином септембра 1992. године нестао из основне школе, гдје је био заточен.

Идентификација несталих
Идентификација несталих

Бајило је рекла да је од априла 1992. ситуација за српско становништво у Ливну била тешка.

Она је из града са дјецом, како је навела, одселила код родитеља у Велики Губер, у општина Ливно, док је њен супруг Милун Бајило одведен у полицију.

„Након неког времена је пуштен, али је имао обавезу јављања у полицију. Једне недјеље када је отишао да се пријави, није се више вратио. Мени су рекли да га је војна полиција одвела у школу. То је, ја мислим, био август 1992. године“, присјетила се Бајило.

Према њеним ријечима, полиција и војска су у Великом Губеру свакодневно претресали српске куће, а неке су и запаљене. Њени родитељи су, како је навела, такође одведени у школу, а мајка је пуштена након два дана.

„Рекла ми је да је у школи видјела мог мужа и да је био претучен, да га је тукао ко год је ушао. Дао јој је личну карту, сат и чешаљ и рекао да то понесе, да њему више неће требати“, навела је она.

Бајило је испричала да је 16. септембра 1992. отишла до школе да однесе мужу хране и одјеће, али јој је портир рекао да је он одведен на размјену, преноси БИРН.

„Рекао ми је да питам командира Зденка Андабака гдје је мој муж. Он ми је рекао да је отишао у размјену, у Југославију, међу Србе. Потом се смијао“, рекла је Бајило и додала да је њен муж пронађен у гробници у Застињу 2002. године.

Одговарајући на питање одбране првооптуженог Зденка Андабака, она је навела да не зна да је икакво оружје пронађено на имању њеног оца Душана Радете.

Бајило је дала исказ на суђењу Зденку Андабаку, Муамиру Јашаревићу и Сеаду Велагићу.

Они су по 29 тачака оптужени за затварање, мучење и убиства српских цивила почињена 1992. године у Основној школи „Иван Горан Ковачић“.

Према оптужници, Андабак је био командант Војне полиције Хрватског вијећа одбране /ХВО/ за Оперативну зону Сјеверозападна Херцеговина, а Јашаревић његов замјеник, док је Велагић био припадник криминалистичке службе Војне полиције ХВО-а у Ливну.

Свједок Милан Гулић је рекао да је био притворен у гаражама полиције у Ливну четири мјесеца, те да су га ту премлаћивали. Он је навео да је два пута, на неколико часова вођен у школу „Иван Горан Ковачић“, због размјене.

Док је био у школи, како је рекао, видио је малтретирање и премлаћивање људи у сали.

Прва размјена, према његовим ријечима, није успјела. Он је размијењен тек у јулу 1993. године.

Суђење се наставља 13. јануара.

 

Извор: srna

 

Везане вијести:

Пажин: Толико су ме тукли да сам свијест губио осам пута

Свједочење о премлаћивању Срба

Павићу двије и по године за убиство Србина

 


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top