Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала Вам свима који сте били са нама на Велебиту 01. јула 2017. Догодине на Јадовну!

Последње сведочење (5): Цео народ мета

Датум објаве: четвртак, август 30, 2012
Величина слова: A- A+

http://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2012/meta 1.jpg

У том свом првом сучељавању са тужиоцима Хашког трибунала, половином фебруара 2002. године, Слободан Милошевић се у својој беседи, оптужници још једном вратиона питање распарчавања и рушења куле зване Југославија, с посебним освртом напитање Босне и Херцеговине за чије су невоље тужиоци везивали његово име.

– Не кажем да није било идеја, али никад мојих и никад од мене прихваћених о подели Босне – казао је он – јер сам ја сматрао да се ниједно решење не може донети које ће бити на штету било ког народа који живи у Босни и Херцеговини. Тај је мој став познат, он је био познат пре Дејтона, он је био познат у Дејтону, на тој концепцији је Дејтон у ствари и успео.

– На формули за коју сам се залагао свих тих година и јавно, и да стварно желите да будете непристрасни, нашли бисте то у сваким новинама. Проблем у Босни може бити решен само формулом која ће подједнако заштитити интересе сва три народа. То је кључ за који сам се ја залагао. И то је кључ на коме може да се гради будућност Босне и Херцеговине, ако се буду штитили интереси сва три народа која у њој живе. Никакав други начин. Сваки други ће бити фијаско…

Злочини НАТО

– Ви сте овде рекли јуче – наставио је Милошевић – да је моја слика присутна кроз све то. А ја вам кажем, слика неонацизма који је растурио Југославију и злочина који су направљени и у Хрватској и у Босни и на Косову лебди над тим, авет новог колонијализма лебди, а моја слика може ту да лебди само с поносом отпора према том новом колонијализму, према том поробљавању и растурању једне земље која је служила за пример читавом свету по својим међусобним међунационалним односима, по својој слободи, демократији и безбедности, и развоју и залагању за правду широм света.

ПРИПРЕМЕ ЗА КРАЈ РАТА: Слободан Милошевић са босанским и америчким званичницима уочи потписивања Мировног споразума 1995. године

Ова Милошевићева оцена је била увод у жестоку оптужбу НАТО америчког бомбардовања, агресије и злочина почињених према Југославији и њеним народима 1999. године:

– За почињене злочине и почињену ратну штету, одговорни су НАТО алијанса, државе чланице које су учествовале у агресији на Југославију, као и друге државе које су посредно помагале НАТО. Поред држава одговорна су и физичка лица, почев од наредбодаваца, шефова држава и влада, министара одбране, генерални секретар НАТО, војни команданти и други до непосредних извршилаца – нагласио је, поред осталог, Милошевић и потом уз помоћ грозоморних слика почео конкретно да говори о последицама онога што је најмоћнији војни савез на свету учинио на тлу Југославије на самом крају другог миленијума.

Да би поткрепио своју оптужбу на рачун шефова држава које су учествовале у агресији, подсетио је на изјаву француског председника Жака Ширака који је тврдио да је ставио вето и заштитио мостове у Београду: – То показује да су шефови држава одлучивали о циљевима. Кад буде дошао овде, а ја, као што знате, имам право да то захтевам и да испитам сведока, мораћу да га питам, на пример, зашто није ставио вето на уништење једног малог рударског града (односи се на Алексинац, прим. Б.С) и погибију тако много грађана цивила, жена, деце и какав је то могао да буде ратни циљ, осим самог злочина…

Тужилац зева

Док су се, уз коментаре-оптужбе Слободана Милошевића на екранима у судници Хашког трибунала смењивале слике ужаса, масакри и пустош коју је у пролеће 1999. године оставило НАТО америчко бомбардовање Југославије, Милошевић је у једном тренутку накратко застао и излагање прекинуо кратком упадицом: – Вероватно је досадно тужиоцу, видим да зева – а онда мирно наставио.

Злочин против истине

– Ја сам сигуран да ће све више бити часних људи на Западу који неће приклањати главу и полагати под ноге своју част да праве медијску кампању. Зато у ствари ова представа која треба да се одвија у виду суђења јесте злочин против једне суверене државе, против српског народа, против мене коме желите да судите за дела учињена у својству шефа државе, у одбрани те државе и тог народа од тероризма и од највеће војне машинерије коју је икад свет имао, удружене са тероризмом. Ово је такође и злочин против истине, а што је нарочити цинизам и злочин против правде.

Показујући слике лешева у разореном насељу Маја у Ђаковици, у којему су биле смештене избеглице, Милошевић се осврнуо и на злонамерне спекулације и, како је казао, „заиста веома ниске инсинуације“ демантујући их чињеницом да је од милион избеглица које је примила Југославија, најмање њих отишло на Косово. Он је додао да би по тој логици он првенствено могао бити оптужен за промену демографске карте Београда јер је убедљиво највише избеглица нашло уточиште у Београду.

Што се, пак, Косова тиче, Милошевић се заложио да се првенствено расветле злочини које је тамо починио НАТО и за илустрацију навео трагедију бомбардоване избегличке колоне Албанаца на путу Призрен – Сува Река: – Ми смо ухватили разговор између пилота и командног центра и емитовали га на нашој телевизији – испричао је Милошевић.

– Пилот говори о томе да није војна колона, да види тракторе, да види сељаке, да види цивиле, а добија од командног центра одговор – изврши наређење! И он ракетира колону. Дакле, 13. маја 1999, на магистралном путу Призрен – Сува Река, на раскрсници код села Кориша, то је општина Призрен, НАТО авијација је бомбардовала колону од више стотина, између 500 и 600 албанских избеглица, које су се враћале својим кућама у село Кориша. Дакле, после два месеца рата они се још увек враћају кућама иако ви тврдите како их српске снаге истерују, а зато што се враћају кућама бомбардује их НАТО авијација. У том масакру је погинуло више десетина лица…

Очигледно је – закључује Милошевић – да су мета агресора били цивили: пример моста у Грделичкој клисури усред дана, а 30. маја, што ћете видети касније, бомбардовали су и мост у Варварину на Великој Морави, у подне, на верски празник, иако су знали и видели цивиле на њему, огроман број цивила, па су онда ту исту конструкцију после један сат поново гађали, када су знали да се на мосту, срушеном већ, налазе спасилачке екипе које указују помоћ настрадалима. Сваки од ових злочина појединачно представља огромну трагедију и циљ је очигледно био да се терорише и сломи цела југословенска нација. Циљ је практично био цео народ.

Напад на Телевизију

Да би ову тврдњу додатно поткрепио, али и да би показао и сав бесмисао самог суђења, Милошевић је скренуо пажњу и на трагедију Радио-телевизије Србије:

– Хоћу овде да поменем још једну чињеницу. Пронатовска влада у Београду ухапсила је Драгољуба Милановића, генералног директора Радио-телевизије Србије, зато што се, наводно, није побринуо да на адекватан начин заштити своје раднике па су његовом грешком ти радници побијени. Ја мислим да цела јавност може да види потпуно исту логику између тог објашњења и хапшења Милановића и логику којом се служи тужилац у ова два дана. НАТО је бомбардовао Радио-телевизију Србије, уништио је, побио људе, режим у Београду хапси директора те телевизије зато што је НАТО бомбардовао телевизију јер он је крив што се то догодило!

Извор: ВЕСТИ

Везане вијести:

Последње сведочење (1): Даjте милиjарду и ваш jе

Последње сведочење (2): Нису му дозволили да каже

Последње сведочење (3): Три лажи не даjу истину

Последње сведочење (4): Почело jе jедном лажи




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top