Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала Вам свима који сте били са нама на Велебиту 01. јула 2017. Догодине на Јадовну!

Последње сведочење (4): Почело је једном лажи

Датум објаве: среда, август 29, 2012
Величина слова: A- A+

http://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2012/kosovo_zlocin.jpg

Када је после више од седам месеци проведених у хашком затвору, половином фебруара 2002. године, коначно добио прилику да одговори на оптужбе, Слободан Милошевић је прво тражио да се у судници прикаже педесетоминутни филм немачке телевизије WДР, под насловом „Почело је једном лажи“.

У тој документарној телевизијској причи посебан акценат је био на познатом „случају Рачак“, где међународни патолози сведоче да је масакр био намештен и да су мртви вешто искоришћени како би се у земљама НАТО ућуткали гласови против бомбардовања Југославије и да би се сакрила непобитна истина да на Косову и Метохији није било никакве хуманитарне катастрофе пре НАТО бомбардовања (ти извештаји су, иначе, стизали и у Бисел, а немачко Министарство одбране је чак и признало да на Космету није било већих сукоба и да су полиција и Војска Југославије своја дејства ограничавали на контролу путева и одређених пунктова.

Немац се постидео

– Ово је само, рекао бих, један атом, чак мање од једног атома истине у океану лажи и продукције пропаганде и злоупотребе глобалних медија као средства рата против моје земље – казао је Милошевић након приказивања филма.

– Чули сте немачког генерала, а намерно смо одабрали немачку, енглеску емисију, нисмо приказали српску. Не познајемо те људе. Чули сте немачког генерала који каже да се као Немац стиди поступака своје владе, а пошто читате сву моју пошту, добијам је додуше много и то вам задаје прилично посла, онда сте могли да прочитате писма америчких официра који се стиде своје владе, писма енглеских интелектуалаца и војника који се стиде своје владе, писма француских ветерана који се стиде своје владе, и тако даље.

– И на Западу где влада, рекао бих, један потпуни медијски мрак када је Југославија у питању, јер су светске глобалне мреже по задатку биле употребљене као оружје рата и погрешно обавештавале јавност, и на Западу се појављује све више оваквих људи којима је ипак истина дража од комфора који им пружа понизно извршавање налога њихових политичких шефова. И ја сам сигуран, и јавност ће то видети и потврдити, да ће и тамо све гласнији бити гласови истине, а да ће све већа срамота бити на онима који су лагали о Југославији, који су медијским ратом направили предњи одред стварног рата у коме су људи гинули, у коме је дошло до великих разарања.

Бранећи право сваког народа, па и српског, да се бори против тероризма у својој кући, Милошевић је у наставку рекао:

– Американци иду преко целе Земљине кугле да се боре против тероризма у Авганистану, на супротан крај света, што се сматра логичним и нормалним. А овде се борба против тероризма у срцу своје земље, у својој кући, сматра злочином. Значи да ни у својој кући ми не смемо да реагујемо на тероризам, а ја ћу доказати везу између једног и другог.

У овој лажној оптужници они су отишли даље него што би било чија машта могла да произведе. Чак тврде, то смо чули у ова два дана, да сам намерно изазвао агресију НАТО и рат против Југославије и патњу милиона њених грађана само да бих искористио прилику да побијем Албанце.

Ја се, заиста, питам да ли су могли да смисле неко интелигентније објашњење. Иду чак још даље. Јуче смо чули, кажу, нису ме интересовале никакве границе већ само једна граница, између српског и несрпског. Иако је управо Србија и Југославија свих тих година југословенске кризе била једина земља на просторима претходне Југославије у којој није било никакве националне дискриминације и која је у потпуности сачувала своју националну структуру.

Она је потпуно иста као пре дванаест година када је избила криза. Југословенска реалност демантује тај стравични став и ту стравичну измишљотину, па ћемо ми да овакве небулозне конструкције овде слушамо, али ћемо затворити очи пред југословенском реалношћу која није реалност тренутка, него је реалност више од једне деценије и која својом неумољивом тачношћу потпуно демантује такве бесмислице. Србија и ја лично, дакле, водимо политику геноцида изван Србије, али та политика геноцида некако не постоји у Србији, за коју смо у ствари једино одговорни, јер као председник Србије ја сам одговоран за Србију, а они желе да ми припишу одговорност за све што су они сами учинили и за све злочине које су они извршили.“

„Грешно“ министарство

Милошевићу је као велики грех на душу стављено и то што је у Србији постојало Министарство за везе са Србима ван Србије: „Па има преко два милиона Срба који живе од Аустралије, Латинске Америке, Сједињених Држава, Канаде, у свим државама Европе укључујући и Холандију. Па те везе се негују, уосталом таква министарства за везе са дијаспором има много земаља. Ми сваке године имамо Скупштину дијаспоре, долазе људи са Новог Зеланда, из Аустралије, из Индије, из Америке Северне и Јужне, и тако даље. Шта се доказује тиме да смо имали Министарство за везе са Србима ван Србије?

Негирајући оптужбе за депортације и протеривање Албанаца са Косова, Милошевић је, поред осталог, утврдио: „Са Косова је становништво истеривала УЧК, наредбама, пребијањима и убиствима под бројем један, под бројем два, НАТО бомбардовањем и позивима. То је истина о вашој причи о депортацијама. То није никаква тајна“, рекао је Милошевић, осврћући се на оптужбе да није изручивао осумњичене за наводне ратне злочине.

– Па ја вам не бих никад никога испоручио јер сматрам да је ово илегални суд. Уосталом, то сам рекао и Олбрајтовој кад ми је тражила да неке људе испоручујем, нећу више имена ни да помињем, молим вас, нека ваши органи нашим органима пошаљу доказе које имају. Не треба нико да брине да правосуђе у Југославији може да пређе преко било каквог злочина. Да ли уопште ви, и да ли јавност зна да смо ми у Југославији већ 1992. године судили за ратне злочине својим грађанима за које је установљено да су убили неке Муслимане у Босни, упали у неку групу тамо и изрешетали људе, побили, а 1992. године нико није ни знао да ће бити основан овај трибунал, нити је, уосталом, то уопште важно.

– Свака цивилизована земља у свом кривичном законику има високо рангиран ратни злочин као највећи злочин… Према томе, уопште не разумем, нисам испоручио, па не бих никад испоручио, и ово што сада испоручују крше Устав и врше кривична дела. Али то раде зато што је то сада један марионетски режим који мора да слуша шта му се нареди, јер подршку народа свакако нема.“

Добровољци са сабљама

„Посебно се питам – обратио се Милошевић тужиоцима – шта доказујете помињањем постојања добровољаца Срба који су преко Дрине отишли као добровољци. Наравно, за њихово понашање одговара власт на чију су територију дошли да се боре као добровољци… отишли да помогну својој браћи Србима, а уопште вас не интересује колико је муџахедина дошло у Босну или на Косово који су хватани са сабљама које служе само да се сече глава, а после на познате захтеве пуштани. Па је онда кад дође тај што сече главе сабљом из Сауди Арабије то нормално, дође две хиљаде километара у Босну да помогне Алији Изетбеговићу, али ако Срби оду да помогну Србима, е, то је већ нешто чиме треба тужилаштво да се озбиљно позабави.“

Југославија за сва времена

„Откуд вам дрскост – жустро је реаговао Милошевић на тврдњу тужиоца – да лажно цитирате некакву наводну моју изјаву да је са Југославијом готово, кад и птице на грани знају да сам се залагао свом својом снагом да се очува Југославија и да смо после у континуитету те претходне Југославије формирали Савезну Републику Југославију и опет Југославију и опет Југославију. А ви мислите да у Србији није било гласова, и то веома јаких, да Србија треба да се одвоји из Југославије јер је, нарочито по онима који су били жестоки антикомунисти, Југославија била тамница народа и комунистичка творевина и да је треба растурити. Ја сам тада и њима говорио: Југославија је интерес свих јужнословенских народа који треба да живе равноправно и она је национални интерес и српског народа, за који се ви наводно залажете, а не знате шта говорите, јер је Југославија једина могућност да Срби живе у једној држави, јер су они по свим републикама.“

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top