Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала Вам свима који сте били са нама на Велебиту 01. јула 2017. Догодине на Јадовну!

Погинулим радницима РТС у бомбардовању одата пошта

Датум објаве: недеља, април 23, 2017
Објављено у Србија 1999
Величина слова: A- A+

Раадницима Радиотелевизије Србије (РТС), који су у НАТО бомбардовању те медијске куће погинули на данашњи дан 1999. године, у 14.06 сати код споменика „Зашто?” у Ташмајданском парку одата је почаст полагањем венаца и паљењем свећа.

Одавање почасти страдалима у бомбардовању РТС-а 1999. године (Принтскрин РТС)
Одавање почасти страдалима у бомбардовању РТС-а 1999. године (Принтскрин РТС)

Поред чланова породица и пријатеља погинулих, полагању венаца присуствовали су и заменик градоначелника Београда Андреја Младеновић и руководство РТС-а.

У име породица настрадалих радника Милорад Медић рекао је у обраћању окупљенима да су светски моћници и челници НАТО одлучили да први пут у историји ратних сукоба бомбардују једну медијску кућу и прогласе је за медијски циљ, иако су знали да у тој згради сваке ноћи има 150 и 160 људи, цивила који су обављали свој посао.

„Ти људи који су остављени на милост и немилост „Милосрдном анђелу”, нису ни против кога ратовали, нису никога угрожавали, нису имали право да се заштите и да оду у склониште за време ваздушне опасности”, рекао је он.

Радници РТС-а су, како је нагласио, убијени јер нису били заштићени и о њима, осим њихових породица нико није бринуо, а они који су то могли и по наредби имали обавезу да то ураде, нису предузели ништа да заштите људе и технику, јер је „можда требало да буде више мртвих зарад нечије победе у пропагандном рату”.

Медић је казао да је за злочин одговарао само тадашњи директор РТС-а Драгољуб Милановић и да тужилаштво није предузело никакве друге радње да би се утврдило ко је још одговоран за страдање радника.

У бомбардовању РТС-а, 23. априла 1999. у 02.06 сати, животе је изгубило 16 радника те медијске куће и, како наводи РТС, то био први случај да је медијска кућа проглашена легитимним војним циљем.

Међународна организација за људска права „Хјуман рајтс воч” је 2000. године саопштила да није било оправдања за бомбардовање телевизије, док су челници НАТО-а тврдили да је напад био оправдан, а специјална комисија Хашког трибунала која је испитивала и случај бомбардовања РТС-а, није предложила Тужилаштву да покрене кривични поступак.

Бивши директор РТС-а Драгољуб Милановић 2002. осуђен је на 10 година затвора, јер није поштовао наређење тадашње Савезне владе да људе и технику измести из објеката у Абердаревој и у Хиландарској улици.

У нападу НАТО, у два сата и шест минута после поноћи 23. априла, погинули су: Јелица Мунитлак (27), шминкер, Ксенија Банковић(27), видео-миксер, Дарко Стоименовски(25), техничар у размени, Небојша Стојановић (26), техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић (27), радник обезбеђења, Драган Тасић (29), електричар, Александар Делетић (30), камерман, Славиша Стевановић (32), техничар, Синиша Медић (32), дизајнер програма, Иван Стукало (33), техничар, Дејан Марковић(39), радник обезбеђења, Милан Јоксимовић (47), радник обезбеђења, Бранислав Јовановић (50), техничар у мастеру, Милован Јанковић (59), прецизни механичар, Томислав Митровић (61), режисер програма, и Слободан Јонтић (54), монтер.

У знак сећања на погинуле, у београдском Ташмајданском парку, код зграде РТС-а, подигнут је споменик „Зашто?”, којим породице и пријатељи страдалих постављају питање зашто су они погинули. (Танјуг)

Сећање на жртве НАТО бомбардовања РТС-а

Полагањем венаца и паљењем свећа код споменика „Зашто?”, ноћас у 02:06, породице, колеге и пријатељи одали су пошту радницима Радиотелевизије Србије погинулим у бомбардовању 1999. године.У нападу НАТО-а погинуло је 16 запослених у тој медијској кући.

РТС наводи да је то био први случај да је медијска кућа проглашена легитимним војним циљем. Међународна организација за људска права „Хјуман рајтс воч” је 2000. године саопштила да није било оправдања за бомбардовање телевизије.

Челници НАТО-а су тврдили да је напад био оправдан, а специјална комисија Хашког трибунала која је испитивала и случај бомбардовања РТС-а, није предложила Тужилаштву да покрене кривични поступак. Бивши директор РТС-а Драгољуб Милановић 2002. осуђен је на 10 година затвора јер није поштовао наређење тадашње Савезне владе да људе и технику измести из објеката у Абердаревој и у Хиландарској улици.

У нападу НАТО-а, у ноћи између 22. и 23. априла, погинули су: Јелица Мунитлак (27), шминкер, Ксенија Банковић (27), видео-миксер, Дарко Стоименовски (25), техничар у размени, Небојша Стојановић (26), техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић (27), радник обезбеђења, Драган Тасић (29), електричар, Александар Делетић (30), камерман, Славиша Стевановић (32), техничар, Синиша Медић (32), дизајнер програма, Иван Стукало (33), техничар, Дејан Марковић (39), радник обезбеђења, Милан Јоксимовић (47), радник обезбеђења, Бранислав Јовановић (50), техничар у мастеру, Милован Јанковић (59), прецизни механичар, Томислав Митровић (61), режисер програма, и Слободан Јонтић (54), монтер.

У знак сећања на погинуле, у београдском Ташмајданском парку, код зграде РТС-а, подигнут је споменик „Зашто?”, којим породице и пријатељи страдалих постављају питање зашто су они погинули.

(Танјуг)

Извор: ПОЛИТИКА

Везане вијести:

Сјећање на страдале раднике РТС-а | Јадовно 1941.

Помен страдалим радницима РТС: Венци и свеће жртвама НАТО

Злочин без казне- данас се навршава 18 година од НАТО …

Историја бомбардовања Београда – од ђулади до крстарећих …




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top