Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

У Бањалуци премијера документарног филма „Крст над јамом“ у продукцији удружења грађана Јадовно 1941, у четвртак 26. априла у 20 часова у Народном позоришту Републике Српске. Радујемо се Вашем доласку!

 

Под туђим крстом: Тајну скрива Ватикан (11)

Датум објаве: понедељак, децембар 11, 2017
Објављено у Књиге и фељтони
Величина слова: A- A+

Само Света столица располаже подацима о превођењу Срба у католике. Србе нису Немци и Италиjани покрштавали, него усташе

Павле Грегорић говори, Фрањо Туђман је први слева
Павле Грегорић говори,
Фрањо Туђман је први слева

Председништво Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Хрватске донело је 25. августа 1944. године одлуку о поништавању присилног преверавања са православља на католичанство. У члану 1 се каже: „Установљује се да је насиљима окупатора и њихових помагача изазвано недобровољно и изнуђено превођење извјесног броја Срба у Хрватској с православља на католичанство или коју другу веру“.

Стављамо нагласак на речи „насиљима окупатора и њихових помагача“. Намерно се не каже усташама или усташким Хрватима. Не помиње се ни католичка црква у Хрватској, ни Степинац ни његови потчињени. Из такве формулације испада да су и Немци и Италијани, као окупатори, католичили Србе у Хрватској. А опште је познато да то нису били ни Немци ни Италијани, већ искључиво Хрвати, католичка црква у Хрватској и власт марионетске НДХ. Овде се намерно све то не помиње.

Јасно је да су тзв. Брозови Хрвати и тада штитили Хрвате и Католичку цркву у Хрватској, Степинца и његове крволочне потчињене, да су штитили и Свету столицу и великог мрзитеља Срба папу Пија ЏИИ, који су прећутно одобравали све то што су Хрвати урадили Србима у Хрватској.

У вези са присилним католичењем Срба остају нам два отворена питања на која до данас нису дати тачни одговори: колико је за то време НДХ покатоличио Срба и колико се покатоличених Срба после ослобођења (1945. и касније) вратило својој православној цркви? На оба ова питања тачне одговоре може дати само Католичка црква у Хрватској, јер је она педантно бележила сваки случај преверавања.

300 ВОЈНИХ СВЕШТЕНИКА

– У оквиру војног викаријата било је 300 војних свештеника, углавном добровољаца, подређених Степинцу, а он папи. У злочинима усташке војске учествовали су и католички војни свештеници који су били заступљени у Сабору НДХ. Чланови Сабора били су Алојзије Степинац и још десетак свештеника. По канонима римокатоличке цркве, кад у највишем државном телу, у овом случају Сабору, има више од два свештеника, то је теократска држава, што значи да је таква била НДХ. Теократска држава је на неки начин подређена папи, па је према томе и он индиректно одговоран за оно што се дешавало у Хрватској.

Доказ за ово наше тврђење је и то што су после ослобођења Вуковара 1992. године у Католичкој цркви нађене десетине килограма разних црквених књига и других докумената. У Вуковарској католичкој цркви пронађене су педантно обележене књиге о покатоличавању Срба у Хрватској на ширем подручју овог града у време од 1908. до ослобођења 1945. године и после ослобођења. Забележене су редом 1977, 1978, 1980. и тако све до 1991. године.

Чак и после 1945. године настављено је католичење Срба. Фратарским краснописом записане су десетине српских породица чији су чланови прешли у католичку веру. Нижу се имена и презимена и други подаци – породице Ружић од шест чланова; породице Остојић, родитеља и двоје деце; породице Поповић и многих других који су у Вуковару 1941. године спасавали главе мењајући веру. Тако све до породица Лукић, Влашкалић, Савић, Јаковљевић, Бабић, Стојановић, Миловановић, Марјановић, Вукојевић, Ђорђевић, Симеуновић, Радовановић и још много других. Нижу се и подаци о прекрштеним породицама Гајић, Марић, Јанковић, Живановић, Обрадовић, Ђаковић и других.

Тешко да ће неко од Срба (или било ко други) икада моћи доћи до књига и документације о католичењу Срба у Хрватској које се чувају као најстрожа тајна у трезорима католичке цркве у Загребу и трезорима Ватикана, јер је Света столица редовно добијала извештаје од Степинца о католичењу Срба у Хрватској.

Наше процене су различите: број се креће: од 240.000 (Извештај Степинца Светој столици који је он обелоданио), па преко 250.000 до чак 350.000. Вељко Ђурић („Прекрштавање Срба у Независној Држави Хрватској“) сматра да је у НДХ покатоличено 350.000 Срба.

Да би се утврдио тачан број покатоличених Срба у НДХ, неопходно је знати тачан број православних Срба на дан оснивања НДХ, тачан број уморених у току њеног постојања и тачан број прогнаних Срба. У број покатоличених Срба треба урачунати и децу уморених родитеља, на коју указује и Карлхајнц Дешнер („Са Богом и фашистима“): „И деца су тамо клана на хиљаде. Да, чак су били створили засебни концентрациони логор и за њих – у Лобору, Јабланцу, Млаки, Брочици, Устици, Градишки, Сиску, Јастребарском и Горњој Ријеци. Само 1942. године тамо су бацили 24.000 деце, од којих је половина уморена.

С временом је, свакако, државним и црквеним властима изгледало корисније да децу сачувају. Пошто су родитељи били у највише случајева мртви или затворени, деца су се лако могла преобратити у једино спасавајућу веру. Католичка „Каритас“, чији је председник био Степинац, преузимала је старање о деци без родитеља и њихово преваспитање је ишло тим лакше што многа деца нису уопште имала сроднике. Многа су била сувише мала када су пала под „старање“ „Каритаса“ да би знала своје порекло, своје село или чак само име. Тако има безброј младих људи и данас у Хрватској који живе као верни католици, чак као њихови свештеници, а да не слуте којим околностима имају да захвале то што су католици.

Немали број тих српских дечака и девојчица је регистрован на теолошким факултетима Италије, Аргентине, Аустралије и САД. То је и трагедија ове српске деце и Срба као народа. Они су данас ортодоксни католици и зрели људи, а не знају да су Срби, не знају да су им родитељи били Срби, не знају за своје рођаке: браћу и сестре и њихове потомке српске националности. Њихови синови су били у Туђмановој фашистичкој солдатески, убијали своје рођаке, а да то нису знали. Палили су и рушили њихове куће, а нису знали да то чине на земљи на којој су рођени… Они који су постали католички свештеници уклопили су се у ортодоксни католички клер и жарко проповедају „јединоспасавајућу веру“.

Тако је и са децом покатоличених Срба за време НДХ: и она, као ортодоксни Хрвати и католици, данас чине то исто што чине деца Срба уморених за време НДХ.

(Наставиће се)

Остоја Милисављевић

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ

Везане виjести:

Под туђим крстом: Ватикан крсти крштене (1)

Под туђим крстом: Царска против калуђера (2)

Под туђим крстом : Слово владике Теофана (3)

Под туђим крстом : Закон министра Будака (4)

Под туђим крстом : Пушком чистити веру (5)

Под туђим крстом: Бискуп саветуjе Србе (6)

Под туђим крстом: Греси Свете столице (7)

Под туђим крстом: Хрват само – католик! (8)

Под туђим крстом: Планови фратра Бркана (9)

Под туђим крстом: Покољ на Светог Илију (10)

Под туђим крстом: Ватикан крије злочин (12)

Под туђим крстом: Четник већ у вртићу! (13)




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top