Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала Вам свима који сте били са нама на Велебиту 01. јула 2017. Догодине на Јадовну!

Под туђим крстом: Греси Свете столице (7)

Датум објаве: среда, децембар 6, 2017
Величина слова: A- A+

НА заседању Сабора НДХ 25. фебруара 1942. године др Мирко Пук говорио jе о католичењу Срба: „НДХ подупире акциjу прелаза грко-источњака на католичку веру, jер jе таj прелаз само поврат приjашњоj дjедовскоj вjери“

http://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/proglas-ndh.jpg

НА заседању Сабора НДХ 25. фебруара 1942. године министар правосуђа и богоштовља др Мирко Пук говорио jе о католичењу Срба: „Независна Држава Хрватска подупире акциjу прелаза грко-источњака на католичку веру, jер jе таj прелаз само поврат приjашњоj дjедовскоj вjери, jер jе држави познато да jе само промиџбом из тога хрватскога елемента створено накнадном промиџбом српство. Овим прелазом у ђедовску вjеру враћа се jединство хрватског народа у свим оним краjевима, гдjе jе силом то jединство ослабљено, они се враћаjу исконским своjим предцима и духовним изворима“.

А истог тог дана у Ватикану усташком посланику др Николи Рушиновићу државни секратар кардинал Маљоне jе рекао: „… што се тиче повратника, Света столица се томе весели, Хрватска, пак, може то политички користити, али треба избегавати оно што неприjатељима даjе повода за клевете“.

Одговараjући на ноту Краљевске jугословенске владе од 9. jануара 1942. године Светоj столици против присилног католичења Срба, папа Пиjе XII брани Степинца и католичку цркву у Хрватскоj: „…католичка црква не прима никога у своjе редове коjи у њу ступа, а да ниjе потпуно свестан важности и последица корака коjе жели учинити“.

СВИ У КАТОЛИКЕ

– Упозорење декана фра Билобрка, жупника у Метковићу: „Има неких кукавица коjи кажу да не ваља нагонити Србе да се прекрсте и да ниjе људски убиjати. Ја вам, међутим, тврдим друкчиjе. Прелазити на католичку веру мораjу сви, jер друга вера не сме постоjати, а нити ће ма тко остати жив тко неће католичке вере“!

После тога уследила jе нова нота Краљевске владе од 2. марта 1942. године Светоj столици против присилног католичења Срба са захтевом да иступи енергично против закључака Бискупске конференциjе одржане у Загребу 17-20. новембра 1941. године и да се забрани сваки такав рад представника католичке цркве. И овом нотом ниjе ништа постигнуто. Српски православни свештеници на скупштини у селу Српска Кореница у Босанскоj краjини 15. новембра 1942. године потврђуjу „да jе тренутну безглавост Српске православне цркве злоупотребила римокатоличка црква усташке НДХ и присилно преводила српски народ из православља на католичанство, док су се православни сељаци пред jамамам одрицали да пређу на другу веру“.

Поред пописа марионетске НДХ о присилном католичењу Срба и Степинац jе донео своjе прописе о том католичењу: Окружницу бр. 4104/41 и Прописе за примање у католичку цркву, обjављене као прилог „Католичком листу“ бр. 23 од 11. jуна 1941. године. Ове приписе израдио jе др Стjепан Бакшић, професор Теолошког факултета у Загребу.

У Окружници jе изнето католичко гледиште на политику НДХ „прелаза с jедне вере на другу“, о подржавању такве политике уз давање сагласности за католичење са широким образложењем да се отпадници (тj. Срби) „од Католичке цркве врате своjоj цркви“. У прописима се даjу детаљна упутства како треба католички клер уз помоћ усташких оружника, тj. власти НДХ да преводи Србе у католичку веру. Кад им ни то ниjе било довољно да што више и што брже покатоличе Србе, поjедини бискупи, као ђаковачки бискуп Антун Акшамовић, затим босански бискупи Шарић и Мишић предузимаjу нове мере.

Одмах после убиства бањалучког православног владике Платона (Јовановића), католичење се толико поjачало да jе  остало масовно. Под претњом да ће сви бити побиjени ако не пређу у католичку веру Срби су почели масовно да прелазе у веру да би сачували своjе животе. Али им то ниjе помогло – многи су после преласка на католичку веру побиjени. 

БОЖЈА НАМЕРА

– Порука jедног од наjвећих католичких мислилаца Катраjна: „По Божjоj намери, све владе и сви људи требаjу бити католици“.

То jе било толико узело маха да jе бискуп фра Алоjзиjе Мишић био принуђен да реагуjе на следећи начин: „Прилике, у коjима живимо, за сваке су стране незгодне. Умjешало се свашта: младо, неспремно, безискусно и мjесто памети и разбора – ватра, сила. Наметници издаjу одредбе – и док су новообраћеници jош у Цркви код св. мисе, хватаjу их, старо, младо, мушко и женско и гоне као робље… до мала у масама у вjечност. Иза неколико година сватко и сви осуђиват ће овакав непромишљени рад и дjеловање“.

Степинац и хрватски бискупи, после одржане Бискупске конференциjе 17 – 20. новембра 1941. године, на коjоj jе расправљано о „прелазима грко-источњака на католичку веру“ у присуству Јосипа Рамира Марконеа, папског легата у НДХ, одлазе Павелићу и обавештаваjу га о закључцима донетим на тоj конференциjи о томе да jе на њоj изабран одбор троjице коjи ће руководити акциjом католичења Срба.

У оваj одбор су ушли:

Степинац као председник бискупске конференциjе, Виктор Бурић, бискуп сењски и Јанко Шимрак, апостолски администратор крижевачке епархиjе. Затим га обавештаваjу да jе изабран у Извршни одбор – „Радни одбор за питања конверзиjе“ грко-источњака на католичку веру, у коjи су ушли: др Фрањо Ферман, професор на Богословском факултету у Загребу, др Аугустин Јуретић, конзулатор Бискупске конференциjе, Никола Борић, равнатељ надбискупске канцелариjе и др Крунислав Драгановић, професор Богословског факултета у Загребу. Његова jе надлежност да решава све послове око конверзиjе грко-источњака на католичку веру под надзором Одбора бискупа за конверзиjу.

Да би Павелићу показали да добро обављаjу послове католичења Срба католички клер организуjе делегациjе прелазника коjе посећуjу поглавника. Тако jе 8. новембра 1941. године Павелић примио jедну делегациjу прелазника из седам срезова Славониjе (Нашице, Ђаково, Осиjек, Подравска Слатина, Михољац Доњи, Винковци и Вировитица). Разуме се, предводник ове делегациjе jе био усташа др Стjепан Хефер, велики жупан жупе Барање.

Остоjа Милисављевић

(Наставиће се)

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ 

Везане виjести:

Под туђим крстом: Ватикан крсти крштене (1)

Под туђим крстом: Царска против калуђера (2)

Под туђим крстом : Слово владике Теофана (3)

Под туђим крстом : Закон министра Будака (4)

Под туђим крстом : Пушком чистити веру! (5)

Под туђим крстом: Бискуп саветује Србе (6)

Под туђим крстом: Хрват само – католик (8)

Под туђим крстом: Планови фратра Бркана (9)

Под туђим крстом: Покољ на Светог Илију (10)

Под туђим крстом: Тајну скрива Ватикан (11)

Под туђим крстом: Ватикан крије злочин (12)

Под туђим крстом: Четник већ у вртићу! (13)




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top