Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

Patrijarh Pavle još čeka oreol sveca

Datum objave: petak, septembar 7, 2018
Veličina slova: A- A+

Kakva je procedura proglašavanja novih svetitelja u Srpskoj pravoslavnoj crkvi i šta treba ispuniti da se postane besmrtnik

Patrijarh Pavle
Patrijarh Pavle

Kada bi Srpska pravoslavna crkva napravila anketu sa pitanjem ko bi trebalo da bude njen sledeći svetitelj, jednoglasni odgovor verovatno bi glasio – patrijarh Pavle. blaženopočivši poglavar SPC još za života stekao je epitet svetog čoveka, ali oreol zvanično još nije dobio.

(Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 25. septembra 2016. godine.)

Suočeni sa učestalim kanonizacijama Rimokatoličke crkve sve više vernika SPC postavlja pitanje proglašenja za svetitelje pojedinih ličnosti iz naše crkvene istorije. Na ikonama sa zlatnim oreolom mnogi bi voleli da vide patrijarha Pavla, oca Tadeja, shiarhimandrita Stefana Svetogorca i mnoge druge.

U krugovima vernika smatra se da bi uvođenje patrijarha Pavla u red svetih ojačalo dosta labavu vezu verujućih sa svojom crkvom, ali i njen ugled kod ostalih pravoslavnih crkava, gde je patrijarh Pavle bio izuzetno poštovan. Ovo bi bila verovatno retka odluka SPC koja bi izazvala nepodeljenu podršku, čak i ateističkih krugova.

Katolička crkva je za poslednjih pola veka svojim svetiteljima pribrojala još oko 1.500 svetaca, u dve kategorije – „svetih“ i „blaženih“, što su mnogi unutar Vatikana ocenili „inflacijom svetaca“. Poslednja ličnost koja je ušla u krug svetih je Majka Tereza, iako je njen život bio prožet nedoslednostima, pa i kontroverzama. Sledeći koji bi mogao da uđe u krug katoličkih besmrtnika je i Alojzije Stepinac, u mnogo čemu odgovoran sa stradanje srpskog naroda za vreme NDH.

U Srpskoj pravoslavnoj crkvi, za razliku od Katoličke, ne postoji zvaničan i formalni spisak zahteva da bi neki bogougodnik bio uvršten među svetitelje.

– Osim kulta u narodu, potrebno je da je budući svetitelj živeo na „glasu svetosti“, što znači da je tokom života bio bezuslovno privržen ispovedanju hrišćanske vere – objašnjavaju u Srpskoj patrijaršiji. – Dokaz svetog života jeste i netruležno telo posle smrti, ili točenje mira iz moštiju. Čudesna isceljenja, za razliku od katolika, kod nas nisu obavezan element pribrojavanja nove ličnosti svetima. Mnogo je važniji lik istinskih bogotražitelja koji budući svetitelji izgrađuju za života.

 

30.000 SVETACA U PRAVOSLAVLjU

PRAKSA proglašenja ličnosti posebno privrženih hrišćanskoj veri za svetitelje datira još od četvrtog veka. Od tada do danas Pravoslavna crkva među svece je ubrojala više od 30.000 „Božjih ugodnika“. Trend u pravoslavlju je proširenje kruga svetaca. Moskovska patrijaršija je samo tokom poslednje decenije u Diptih svetih ubrojala i 1.700 novomučenika, uglavnom postradalih pod boljševičkim režimom. Carigradska i Jerusalimska patrijaršija u ovom smislu daleko su restriktivnije, a ostale crkve gotovo svake godine imaju nekoliko kanonizacija.

U Srpskoj crkvi vlada neslaganje o lokalnom kultu koji se vezuje za buduće svece – dok jedni oslikavanje „kandidata“ na ikonama i pevanje tropara smatraju preduslovom za kanonizaciju, drugi se tome odupiru argumentom da je reč i remećenju crkvenog poretka. Takođe, nema saglasnosti ni oko vremenskog roka koji bi trebalo da prođe od smrti do proglašenja. Upućeni u prilike u SPC procenjuju da će patrijarh Pavle biti proglašen za svetitelja za „vlade“ naredne generacije vladika.

– Patrijarh Pavle bio je veliki protivnik brzih kanonizacija – ističu u sedištu SPC. – Protivio se svakoj brzopletosti, posebno kada je reč o budućim svetiteljima. Pavle je godinama odlagao dodeljivanje oreola Nikolaju Velimiroviću i Justinu Popoviću, iako ih je veoma cenio i uvažavao. Ne treba zaboraviti i da današnji Sabor SPC čine vladike koje su bile Pavlovi savremenici i da nisu svi negovali dobre odnose sa njim. Zbog toga, ali i suda vremena, bolje je sačekati i za svetitelje proglašavati ličnosti koje je zaista odlikovala svetost.

 

ZABORAV ZA ARSENIJA ČARNOJEVIĆA

NA inicijativu mitropolita Amfilohija 2013. godine pokrenut je proces kanonizacije mitropolita Petra Drugog Petrovića Njegoša, ali je odlukom Sabora SPC odluka o ovome odložena. Nije vladika Rade jedini kandidat koji nije postao svetitelj. Crkvena istorija pamti više ovakvih primera. Najpoznatiji je verovatno vođa seobe Srba patrijarh Arsenije Treći Čarnojević, čija kanonizacija nikada nije obavljena. Sličan je i slučaj dvojice monaha iz manastira Ravanice iz 17. veka. Svojevremeno veliki proroci i jurodivi starci Ananije i Avramije, uprkos predlozima, nisu postali svetitelji i vremenom su pali u zaborav.

Procedura proglašenja za svetitelja u SPC odvija se preko najvišeg tela Crkve – Svetog arhijerejskog sabora. Ovaj organ jedini je nadležan da proklamuje kanonizaciju. Kod Rusa to rade i Sveti sinod ili patrijarh, ali na predlog i uz obrazloženje Komisije za kanonizaciju.

Srpski svetačnik sadrži više od 120 imena iz različitih perioda istorije, od 11. veka do današnjih dana. Poslednjih dvadesetak godina znatno je dopunjen. Poslednji čija su imena prošle godine upisana u Diptih svetih su Sveti mučenici prebilovački (njihov spomen slavi se 6. avgusta), Sveti Mardarije (Uskoković), episkop američko-kanadski (12. decembra), i prepodobni Sevastijan Džeksonski (Dabović), koji se obeležava 30. novembra. Pre njih, krugu svetih su pribrojani Sveti mučenici momišićki, Sveti Justin Popović i otac Simeon iz manastira Dajbabe.

Autor: Rade Dragović

Izvor: NOVOSTI




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top