Oleg Platonov – Trnov venac za Rusiju

Datum objave: petak, decembar 28, 2018
Veličina slova: A- A+

Koliku cenu plaća onaj ko otkrije cionističke korene liberalizma?

Oleg Platonov
Oleg Platonov

U Rusiji postoje prilično uticajne antiruske, antislovenske, antipravoslavne snage, mi ih zovemo petom kolonom, i one ne žele da zemlja ide putem Svete Rusije, zverski je mrze i na sve načine pokušavaju da je diskredituje, uspore i čak zaustave delovanje pravoslavnih ruskih patriota. Njih ima svuda, pa i u najvišim ešelonima vlasti – kaže u razgovoru za „Pečat“ Oleg Platonov, dr ekonomskih nauka i direktor Instituta za rusku civilizaciju protiv koga ruski liberali i bukvalno vode rat – do uništenja. Nedavno održano suđenje u Moskvi javnost je ocenila kao još jedno bacanje rukavice u lice pravoslavnoj Rusiji. Kome smeta čovek prepoznat kao simbol ruskog i svepravoslavnog duhovnog preporoda?

Inkriminiše vas član 282, poznat kao ruski član. Čini se da je pozadina mnogo dublja, a na to upućuju i apeli ruske inteligencije koja je vaš progon izjednačila s ratom objavljenim patriotskoj i nacionalnoj Rusiji, posledično i predsedniku Putinu…
„Pravosudni organi“ izvršavaju nalog pete kolone. Sude mi zbog knjige koja je izašla još 1999. a posle toga je ponovo izdavana skoro 10 puta, i na stranim jezicima. Istražitelj je triput slao pismo tužiocu sa zahtevom da obustavi krivični postupak protiv mene i triput je „odozgo“ stizao ukaz da se predmet nastavi.
Takođe, pokušavaju da inkriminišu knjigu koju sam lektorisao, ali sam odbio da je izdam. Svi dokazi protiv mene su falsifikovani. U svim etapama istraga se suočavala s najgrubljim kršenjem pravosuđa. Na svom primeru moram da konstatujem da u našoj zemlji „pravosudni sistem“ radi samo po narudžbini i pozivu. Naravno, na meti nisam ja već sam Institut ruske civilizacije, koji je počeo s radom u najtežim vremenima za Rusiju, kada su unutrašnji i spoljašnji neprijatelji naše otadžbine razdrobili i opljačkali našu zemlju. Posle granatiranja Belog doma pozvao me je veliki pravoslavni podvižnik, mitropolit petrogradski i ladoški Jovan (Sničev) i blagoslovio početak rada nad stvaranjem organizacije koja bi učinila sve što je moguće kako bi sačuvala glavne duhovne konstante postojanja istorijske Rusije.

Kasnije je ta organizacija prerasla u Institut ruske civilizacije. Institut je praktično nastao na bazi naučnoistraživačke grupe koju sam formirao i koja se bavila izučavanjem nepoznatih ili skoro nepoznatih stranica ruske istorije i ideologije. Grupa je postojala od početka devedesetih godina i u nju su ulazili naučnici, arhivisti, bivši radnici specijalnih službi, uz čiju pomoć sam 1991. uspeo da proniknem u supertajni arhiv – Posebni arhiv KGB SSSR.

Šta ste zatekli u tom arhivu, te koliko saznanja do kojih ste došli objašnjavaju rat koji se danas vodi protiv vas?
Za više od dve godine rada u njemu uspeo sam da uz pomoć saradnika sakupim hiljade stranica dokumenata o zakulisnim mehanizmima ruske istorije (delatnost tajnih masonskih loža, cionističkih organizacija, inostranih obaveštajnih službi protiv Rusije).
Na materijalima Posebnog arhiva KGB, Državnog arhiva RF i nekih drugih arhiva, priredio sam trotomno istraživanje Tajna istorija masonstva i dvotomnu Istoriju ruskog naroda. Ta istraživanja su dobila pozitivnu ocenu nepristrasnih kritičara i izašla su na svetlost dana s blagoslovom mitropolita Jovana. Na rukopisu knjige Tajna istorija masonstva on je napisao: „Ovu knjigu je potrebno izdati u što je moguće većem tiražu i za sve pare“, i zamolio da naslov bude Trnov venac za Rusiju.

Radeći u tim arhivima, moji saradnici i ja smo morali često da koristimo različite priručnike i enciklopedije. Karakter dokumenata koje sam istraživao zahtevao je tačne i nepristrasne priručne materijale. No tada smo se suočili s nevidljivom cenzurom, koja se očigledno i skoro u istim konturama prostirala i na dorevolucionarne, sovjetske i postsovjetske priručnike i enciklopedije. Svi oni su pružali mnoštvo tehničkih pojedinosti, ali nisu razotkrivali glavne duhovno-moralne koordinate u kojima se odigravao život čoveka – Bog, duša, ljubav, greh, dobro, istina, krv, rasa, pol i mnogo drugih. Tumačenje mnogih događaja i ličnosti ruske istorije prikazivano je s antihrišćanskih (često i antiruskih) pozicija. Iz tih razloga u enciklopedijama nije bilo podataka o za ruski narod važnim stvarima i događajima i, naravno, o vodećim delatnostima ruske kulture. U enciklopedijama su izostavljeni i podaci koji bi omogućili ocenjivanje razmaha delatnosti zakulisnih (antihrišćanskih, antiruskih) sila u našoj istoriji.

Te okolnosti sam, u oktobru 1995, predočio mitropolitu Jovanu. Prilikom susreta, nedugo uoči njegove smrti, vidim promisliteljsko značenje. U suštini je upravo tog dana i bila doneta odluka o neophodnosti izdavanja enciklopedije Sveta Rusija – Ruska civilizacija. Saslušavši moje primedbe povodom oskudnosti postojećih enciklopedija, mitropolit Jovan je rekao (navodim njegove reči prema fragmentarnim zapisima koje sam sačinio posle susreta s njim): „Drugačije i ne može biti, u njihovoj osnovi (osim nekolicine pravoslavnih) – nalazi se nehrišćanski pristup“; „U osnovi bilo koje istinske enciklopedije mora biti pravoslavna duhovnost“; „Obrazac za stvaranje enciklopedije može predstavljati delo mitropolita Makarija, koji je u prvoj polovini XVI veka izdao delo Veliki Mineji – Četi, gde je sumirao rezultate ruske duhovnosti od drevnih vremena do XVI veka. Istorija Svete Rusije zahteva sumiranje rezultata u naše vreme“. Praštajući se, mitropolit Jovan mi je potpisao svoju knjigu Prevazilaženje smutnje sa znamenitim rečima „za umnoženje ljubavi prema Svetoj Rusiji“.

Sveta Rusija je duhovno jezgro, ideološko i organizaciono načelo ruske civilizacije u najopštijim crtama, njen sinonim. Da li je prepoznata kao opasna s obzirom na to da predstavlja alternativu zapadnom pogledu na svet?
Sveta Rusija, ruska civilizacija, predstavljaju dijametralno suprotne pojmove zapadnoj civilizaciji. Ako se poslednja zasniva na ideologiji Talmuda, to Sveta Rusija ovaploćuje u sebi viša dostignuća Novog zaveta i hrišćanski se suprotstavlja tajni bezakonja koju rađa cionistička ideologija izabraništva i antihrišćanska globalizacija koja iz nje proističe.
Oslanjajući se na vrednosti svoje civilizacije, ruski narod je uspeo da stvori najveću u istoriji državu, onu koja objedinjuje u harmoničnoj vezi mnoge narode, zatim da razvije veliku kulturu, umetnost, književnost, koji su postali duhovno bogatstvo celog čovečanstva.
Razvoj ruske civilizacije definisan je pre svega duhovno-moralnim vrednostima ruskog naroda čije jezgro je postala Sveta Rusija s primanjem hrišćanstva.

Sveta Rusija je posebno blagodatno svojstvo ruskog naroda, koje ga je učinilo stubom hrišćanske vere u celom svetu. Požrtvovano služenje idealima dobra i pravednosti, sticanje Duha svetog, težnja ka bezgrešnosti i savršenstvu, učinile su Ruse novim bogoizabranim narodom. Poimanje svoje duhovne predodređenosti od strane ruskog naroda može se pratiti u Povesti minulih leta (XI vek). Pri tome se bogoizabranost shvata ne kao suprotstavljanje drugim narodima nego kao posebna misija borbe sa svetskim zlom, misija dobrotoljublja.

Po blagoslovu i s molitvama mitropolita Jovana, od 1993. do 2018. godine IRC je ostvario najveći nacionalni projekat u oblasti ruske kulture, vrativši u duhovni diskurs Rusije stotine knjiga ruskih mislilaca, filozofa, naučnika, čijim je idejama i naporima bila stvorena velika ruska država. Za četvrt veka Institut je pripremio za izdavanje i objavio više od 500 knjiga, od kojih je većina bila zabranjena u sovjetsko vreme a njihovo izdavanje nije branila nešto kasnija liberalna vlast „jeljcinskog“ perioda. Institut je priredio 25 enciklopedijskih izdanja i rečnika, desetine etnografskih, biografskih izdanja i monografija.

Interesantno da se sve događa upravo u periodu stogodišnjice pada monarhije u Rusiji i ubistva Svetog cara Nikolaja. Vaše zasluge u promovisanju istine o tim događajima su neizmerne. Može li se vaš progon povezati i sa činjenicom da duh ruskih liberala izvire iz rusofobnog trockizma…

Ruski liberalizam je uvek bio povezan s rusofobnim trockizmom i cionizmom. U nizu svojih knjiga ukazivao sam na činjenice da su liberali učestvovali u mnogim pripremama careubistva mnogo pre 1917. godine i da su učinili sve da ne dozvole spasenje carske porodice, koja je pala u kandže pristalica Lenjina i Trockog. U radovima Instituta ruske civilizacije već se dokazuje da je liberalizam – antihrišćanska ideologija, koja je za svoj konačni cilj postavila „raskid“ večnih istina Novog zaveta, uništenje religije, monarhije i nacionalnog pogleda na svet i njihovu zamenu idejama pohlepe, trke za novcem i telesnim zadovoljstvima, koji se izdaju kao istinski izraz slobode čoveka.

Liberalizam poriče nepogrešivost Svetog pisma, teži da svede na nulu ulogu nacionalnih tradicija i običaja, a takođe ne priznaje nacionalne autoritete. Rušenje hrišćanstva liberalizam počinje sa zahtevima kritičke provere veroučenja, poziva na nadogradnju hrišćanske ideje savremenom nereligioznim mišljenjem da se promeni jezik i forma predavanja jevanđelskih vesti, da se izbaci iz Novog zaveta deo tekstova koji razotkrivaju ulogu krivaca bogoubistva.

Poslednji zahtev predstavlja ključ za otkrivanje cionističkih korena geneze liberalizma. Razvoj liberalizma od Spinoze i Dizraelija do Fridmana i Hajeka pokazuje da su njegovi najkrupniji ideolozi bili cionisti, i prvi zahtevi koje je izneo liberalizam ticali su se uvođenja slobodne trgovine, ograničenja prava hrišćanske crkve i hrišćanske monarhije. Sada je u krugovima bliskim vrhovnoj vlasti izvestan broj odioznih liberala, među njima Kirijenko (odgovoran za defolt 1997. godine), Jumašev (preko koga su se ostvarivale tamne operacije porodice Jeljcin), Čubajs, Sobčaki, Stankevič itd.

Može li se reći da progon vodećih naučnika i patriota Rusije istovremeno predstavlja i napad na Putinov autoritet u pravoslavnom društvu?
Većinu glavnih radova slali smo na ime predsednika, to su tomovi naših enciklopedija, a takođe i niz knjiga velikih ruskih mislilaca. Poznato nam je da su neke naše knjige: Berđajev Filozofija nejednakosti, Katkov Ideologija očuvanja posebno zainteresovale V. V. Putina. Povodom knjige Berđajeva intervjuisali su me sa TV Rusija 24. Upravo oni su mi saopštili da je predsednik pročitao knjigu.
Slažem se da su progon patriota i napadi na naše organizacije vid borbe pete kolone protiv Putina. Tužna je spoznaja da su liberali mnogo postigli u diskreditaciji Putinovog lika među patriotima. Penziona reforma, ponovno imenovanje na mesto premijera Medvedeva koga većina naroda ne voli, imenovanje u administraciji predsednika poznatih ozloglašenih delatnika groznih devedesetih (Kirijenka, Jumaševa), progon patriotskih organizacija i pojedinih ruskih patriota doveli su do primetnog smanjenja popularnosti predsednika. Nedavno sam učestvovao u radu Svetskog ruskog sabora u Velikom dvorcu Kremlja. Na njemu je istupio i Putin. Zaprepastila me je reakcija sale na njegov nastup. Značajan deo mu nije aplaudirao. Toga ranije nije bilo.

Podrška je stigla ne samo od strane ruskih pravoslavnih patriotskih organizacija već su apel uputili i srpski intelektualci. Koliko je važna takva podrška javnosti?
Nama je veoma važna podrška međunarodne slovenske javnosti i pre svega Srba. Sa Srbima imamo zajedničku sudbinu. Mi smo dužni da jedni druge podržavamo.
Jer su podrivačke tehnologije Zapada odmah posle rušenja Jugoslavije maštale da isto tako razruše i Rusku Federaciju. Jedan od vođa novog svetskog poretka Džordž Soroš u tekstu Podrivanje granica mesec dana po okončanju bombardovanja Srba od strane NATO-a izjavio je da „Balkan ne sme da se rekonstruiše na osnovama nacionalnih država“. Prema njegovom mišljenju, da bi se okončalo sa nacionalnom državnošću zemalja jugoistočne Evrope, potrebno je staviti ih pod protektorat EU, koja je „dužna da razvije svoj kišobran nad celim regionom“. Predviđeno je da se uvedu nove granice za sve balkanske zemlje, uključujući Jugoslaviju (bez Kosova), Albaniju, Rumuniju i Bugarsku. U tim zemljama se predviđa ukidanje carine, državnog rukovođenja privredom, uništenje nacionalnih valuta i uvođenje evra.

Analogne ideje sprovode se u dokumentima Saveta za međunarodne odnose. U programu „Rekonstrukcije Balkana“, koji je razrađen na zahtev Saveta za međunarodne odnose od strane člana tog saveta, predsednika Fonda Karnegi M. Abramoviča, Jugoslavija (taj rad je urađen kada je još postojala Jugoslavija kao zajednica Srbije i Crne Gore – nap. prev.) ne postoji na karti Evrope. U skladu s tim programom „rekonstrukcija“ Balkana će se ostvarivati u uslovima „moćnog vojnog prisustva NATO-a na njegovim dugovremenim bazama u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Kosovu i Metohiji. U rezultatu rekonstrukcije na karti Balkana će biti ostavljene sledeće države: Albanija, Kosovo, Rumunija, Grčka, Hrvatska i Crna Gora“.
Operacija o pitanju predaje granica i uništenju nacionalnih država na Balkanu u Savetu za međunarodne odnose i drugim organizacijama svetske zakulise razmatraju se kao probni poligon za rasturanje Rusije i uništenje njene državnosti. Tajna podrška antiruskih banditskih formacija u Čečeniji, Dagestanu i na drugim teritorijama na Kavkazu koju ostvaruje američka vlada preko režima Saudijske Arabije, Pakistana, Turske, Azerbejdžana i Gruzije, a takođe i talibana i Islamske države (organizacije zabranjene u našoj zemlji) stvorenih novcem CIA, za svoj cilj je postavila odsecanje od Rusije teritorija bogatih naftom i pripremanje tog regiona za ulogu ruskog Kosova.

Izuzetan je i vaš rad u svojstvu glavnog urednika „Ruskog vestnika“. Karakteristično je da se praktično u svakom broju posvećuje pažnja i srpskim temama, aktuelnim temama za srpsku patriotsku javnost…
Tema razvoja međunarodnog slovenskog pokreta za slovensko jedinstvo jedna je od važnijih tema u časopisu „Ruski vestnik“, koji uređujem od septembra 2013. Naš institut se i ranije bavio izdavanjem radova iz oblasti slavistike. Izdali smo desetine tomova dela vodećih slavista – Lamanskog, Budiloviča, Milera, Zelenina, Ritiha. Pripremili smo i izdali radove praktično svih slovenofila, od Kirijevskog i Samarina, do Šarapova i Ščerbatova.

Naše saradnike i mnoge čitaoce brine „istočno pitanje“, sudbina Balkana i jugoslovenske teritorije.
Krajem osamdesetih godina, kada je u našoj zemlji započela zločinačka perestrojka, mi smo uznemireno pratili tragediju Jugoslavije koju je svetska zakulisa osudila na klanje. Naša zemlja je bila teško povređena zločinačkim rukovodstvom Gorbačova i Jeljcina, koji su ispunjavali naloge zapadnih vlada, ne dozvolivši Rusiji da pritekne u pomoć bratskom narodu.

Planovi varvarske oružane agresije Zapada protiv Jugoslavije bili su razrađeni na zasedanju Saveta za međunarodne odnose i Trilateralne komisije. Upravo ti organi su doneli političku odluku da se „kazni“ pravoslavni srpski narod zbog narušavanja „pravila igre“ svetske zakulise. Glavna krivica Srba, s tačke gledišta svetske zakulise, predstavljala je njihova odlučnost u odbrani nacionalnih interesa od kojih su najvažniji očuvanje pravoslavlja i teritorijalne celovitosti i vera u Srbiju. U očima rukovodilaca zakulise, srpski narod je predstavljao velikog jeretika, jer je jedini među balkanskim narodima uspeo da sačuva nacionalnu vladu, koja je našla u sebi snage i hrabrosti da se suprotstavi diktatu svetske zakulise. Bio sam u to vreme u Jugoslaviji, video sam rezultate varvarskog bombardovanja i razrušene mostove.
Uvođenje NATO vojske na Kosovo i Metohiju predstavlja faktičku okupaciju te zemlje, usmerenu na njeno postepeno uništenje s predajom teritorije susednim državama. Neka je proklet sistem Zapada koji je dozvolio sebi te strašne zločine protiv Slovena!

Aktivni ste u još jednom pravcu – u Sveslovenskom pokretu. Da li je možda i ta delatnost povezana sa optužnicom?
U maju 2015. godine izabran sam za predsednika Prezidijuma Sveslavenskog saveza. To je veoma naporan rad. Istakao bih izradu trotomne Slovenske enciklopedije. Rad na tom projektu završiće se do kraja tekuće godine. U njoj su istaknute glavne činjenice, kao i događaji slovenskog sveta, od drevnih vremena do naših dana.
Godine 2016. održali smo Slovenski hod po Belorusiji i zemljama zapadnih Slovena – Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj. Takođe smo prošli slovenskim teritorijama u Nemačkoj i Austriji. Posetili smo, između ostalog, Arkonu na ostrvu Tjugen, Prag, Bratislavu, Budišil, Nitru. Bivše slovenske zemlje Berlina i Beča. Slovenski hod je propraćen različitim kulturnim manifestacijama koje su obnavljale duhovno jedinstvo Slovena.
Antislovenske snage u Zapadnoj Evropi organizovale su zlobnu kampanju protiv nas. Optužili su učesnike hoda da žele da razruše Evropsku uniju i NATO, kao da smo mi putovali na tenkovima, a ne u autobusu.

A antislovenske snage unutar Rusije su protiv nas organizovale provokacije, zahtevajući da se vratim u Rusiju, preteći mi hapšenjem.
Tokom 2017. uspeli smo da organizujemo Jubilarni slovenski kongres u znak sećanja na Slovenski kongres iz 1867, koji je definisao slovensku ideologiju na mnogo godina unapred.

U septembru 2017. bila je planirana vaša poseta Srbiji, no odložena je za proleće 2019. godine. Zašto?
Antislovenske, antiruske sile zaustavile su Južni slovenski hod. Zabranili su mi izlazak izvan granica Rusije. Načelnik Presnjenskog istražnog odeljenja je podrugljivo izjavila da se oni plaše da ću pobeći u inostranstvo zbog istrage. U stvari se izvršava narudžbina antislovenskih, antiruskih struktura u našoj državi, koje svim silama sprečavaju razvoj slovenskog jedinstva i uzajamnosti.

Jednom prilikom sam od vas čuo da je potrebno pet godina kako bi se zamišljeni rad blagopolučno okončao. Kakvi planovi su postavljeni za sledeću „petoletku“?
Te reči sam izrekao pre skoro tri godine. Progoni antiruskih, antislovenskih sila oduzeli su nam najmanje dve godine. Ako je ranije naša organizacija tokom godine ostvarivala 50-55 projekata, ove godine nije ih bilo više od pet. Uplašili su saradnike, sponzore. „Pravosudni organi“ su ispunili nalog pete kolone i uspeli su da prikoče naš rad. Ipak, mi nastavljamo. Pri kraju je rad na Slovenskoj enciklopediji, u čijoj pripremi su učestvovali predstavnici mnogih slovenskih zemalja. U predstojećih 5–7 godina radićemo na stvaranju prve u istoriji otadžbinske kulture, ruskoj enciklopediji u 30 tomova, koja će sadržati glavne podatke o ruskom narodu: o njegovoj istoriji, geografiji, etnografiji, filozofiji, književnosti, umetnosti, nauci i prosveti. Istovremeno, Institut radi na stvaranju istorije ruskog naroda, od drevnosti do naših dana (10 tomova).

FORMA RUSKOG POSTOJANjA

O svim rezultatima Instituta koji su postignuti u proteklih 25 godina nemoguće je ispričati u jednom intervjuu. Molim vas, istaknite najvažnije.

Reči blagoslova mitropolita Jovana o „umnoženju ljubavi prema Svetoj Rusiji“ postale su ključne u našoj delatnosti. Sveta Rusija – to je celovita sveukupnost duhovno-moralnih i materijalnih formi postojanja ruskog naroda koja je odredila njegovu istorijsku sudbinu i formirala nacionalnu svest. Te duhovne forme postojanja proniču kroz ceo istorijski život ruskog naroda, jasno se mogu pratiti još od prvobitnih izvora tokom više od dve hiljade godina, projavljujući se, naravno, ne sasvim jednako u različitim periodima i u različitim oblastima Rusije. Najkonkretnije duhovno-moralne vrednosti Svete Rusije – ruske civilizacije projavljuju se u pravoslavnoj etici i dobrotoljublju, crkvenoj arhitekturi, trudoljublju kao vrlini, negrabljivosti, uzajamnoj pomoći i samoupravi ruske zajednice i artela, generalno, u toj strukturi života gde su duhovni motivi preovladali nad materijalnim, gde cilj života nije bila stvar nego usavršavanje, preobražaj duše, težnja ka božanskom idealu u Carstvu Nebeskom.

Izvor: PEČAT


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Jedan komentar za Oleg Platonov – Trnov venac za Rusiju

  1. vidic je napisao:

    Oleg je naseo na Jezuitsku podvalu. Krvi cioniste za Liberalizam, kakva glupost. To što napada Rusiu iznutra nit je Liberalizam, nit su Cionisti nego zakamuflirani Jezuiti.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top