Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала вама који сте били са нама код Шаранове јаме, на Јадовну, у Теслином Смиљану и Медку 30. јуна 2018. Свједочили смо да нисмо заборавили.

Окупација и успостава усташке власти

Датум објаве: среда, мај 26, 2010
Величина слова: A- A+

Усташе су у односу на број становника биле безначајна мањина. Треба имати у виду да је у оно вријеме и уз увјете какви су били (капитулација, присуство њемачких јединица у Грубишном Пољу, потпуна подршка дијела апарата бивше власти, затим водства ХСС-а и већине католичког клера) и та мањина била сасвим довољна да осигура успоставу усташке власти.

Одмах након успостављања усташке власти паралелно је успостављен и систем усташке организације – усташки логор у Грубишном Пољу, усташки табори по опћинама, а и усташки ројеви по селима: Г. Рашеница, В. Ператовица, Лончарица, Тополовица, Зринска, Велики Грђевац, В. Барна, В. Зденци, Дјаковац и Турчевић Поље.

Осим тога, појединци и мање групе наоружаних усташа постојале су у готово свим селима.

Према томе, ако се наведеним војним формацијама додају и двије врло јаке жандармеријске станице, које су располагале врло добром организацијом обавјештајне мреже на цијелом подручју, те постојање једне чете СС Деутсцхе Маннсцхафта у Грубишном Пољу, састављене од домаћих Нијемаца и неких Чеха, онда би укупне снаге непријатеља послије капитулације (април–мај 1941) изгледале овако:

– један артиљеријски дивизион (Нијемаца) – 350 људи;

– 120-140 усташа и разних лугара, чувара итд;

– 40-50 припадника културбунда.

Све ово укупно чини 500-600 наоружаних људи. Овај се број смањује крајем маја, због одласка Нијемаца на Источни фронт, али се одмах повећава доласком усташа из Босне (носили су фесове).

Да су усташама у ондашњим увјетима биле нужне веће снаге, а нарочито у раздобљу април–јуни 1941, вјеројатно би се нашло још олоша на терену с обзиром на врло јаку пропаганду засновану на капитулацији (у то вријеме) готово цијеле Европе и присуство њемачких елитних једница у самом мјесту.

У жељи да брзо сломе Србе и да их физички униште, усташе већ 26. и 27. априла 1941. године масовно хапсе Србе. Хапшење врши загребачка полиција. Оптужницу и иницијативу за хапшење даје католички жупник – усташа Перо Сивјановић.

Хапшењем руководи познати усташки кољач Еуген Кватерник.

Мато Ћутић, ратар из Велике Барне, свједочи о покрштавању и тјерању у логоре:

Свједочење Мате Ћутића

Као домаћем Хрвату и мјештанину села Велике Барне познато ми је да је у нашој цркви са проповједаонице жупник жупе Грубишно Поље Перо Сивјановић одржао говор у којему је рекао да ће страдати сви који не пријеђу на римокатоличку вјеру. Након покрштавања да ће моћи ићи у хрватско домобранство, гдје ће бити осигурани од сваке евентуалне неугодности. Ја знам да је из мог села отјерано 70 породица и дотјерано у Грубишно Поље у парк. Међу овим породицама било је и оних које су се прекрстиле. Неки од њих ишли су молити жупника да им он помогне и да им каже зашто су дотјерани када су прешли на римокатоличку вјеру. Он им је одговорио да им не може ништа помоћи. Одатле су ти људи отјерани у логоре Сисак и Јасеновац, и нису се вратили својим кућама. Ми смо се тада, као људи и као Хрвати — јер нам је било тешко због тога што се то догодило с нашом браћом Србима, с којима смо живјели у добрим односима — покушали заложити да им помогнемо, али нисмо ништа могли учинити. Сваке недјеље усташке власти су преко прогласа позивале народ да прелази на католичку вјеру, али послије тога догађало се исто као и с онима прије. Ми смо заступали интересе наше браће Срба, те смо и ми зато страдали. Мог брата убиле су усташе, а мене су отјерали у логор. Све што сам изнио чињенице су које одговарају истини. Ја овдје желим потврдити да ми, Хрвати и Срби, имамо као највиши идеал да живимо у братској слози, да заступамо једни друге и да будемо заједно као браћа. Ја бих молио да они који су сагријешили и учинили споменуте грешке сносе и посљедице.

Слиједи факсимил изјаве објављене у књизи хрватских антифашиста Јоже Хорвата и Зденка Штамбука Документи о протународном раду и злочинима једног дијела католичког клера, изданој 1946 године:

 

< Географски положај и становништво                         Садржај                         Хапшења, терор и депортације >




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top