Odgovor koji je Davida Koena koštao života

David A. Koen je bio prvi advokat među beogradskim Jevrejima, a treći od Jevreja koji je svršio pravni fakultet na Velikoj školi u Beogradu. Kako kažu oni koji su ga poznavali, bio je inteligentan, po prirodi prožet idealima, vrlo impulsivan, srpski rodoljub i veliki patriota.

U „Spomenici poginulih i umrlih srpskih Jevreja u Balkanskom i Prvom svetskom ratu 1912 -1918.” navedeno je da „dokaza o tome imamo u njegovim besedama“ u jevrejskim hramovima u Beogradu, Šapcu, i Požarevcu, u svečanim prilikama.

O tim besedama se pričalo, a ostaše i zabeležene, jer ih je sam Koen štampao i objavio u Beogradu 1897. godine. Jedan primerak je poslao i Milanu. Đ. Milićeviću, jednom od prvih prosvetitelja moderne srpske države, bibliotekaru Narodne biblioteke, državnom savetniku i književniku koji se bavio i istorijom, etnografijom i prevodilaštvom, a od koga je kao odgovor dobio pismo sledeće sadržine:

„Dragi gospodine, primio sam pismo koje ste mi izvoleli napisati 13. o. m. i knjižicu – Besede koju ste priložili. I jedno i drugo pročitao sam sa radošću i kao čovek, a naročito kao – Srbin. Hvala vam za osećanja, koja veju iz svake vaše vrste. Nalazim da su taka osećanja i čast religiji, koja vas je odgajila i dobit Otadžbini, koja vas ima kao sina svoga. Samo produžite tako. S osobitim poštovanjem i prijateljskim pozdravom, vaš M. Đ. Milićević“.

Već u balkanskim ratovima Koen nije mogao ostati ravnodušan – on je svom oduševljenju i ushićenju morao dati izraza i tako je februara 1913. godine sastavio knjigu pod naslovom „Bog čuva Srbiju – Apoteoza srpskom geniju u svetlosti religije“, koja izlazi dve godine kasnije u jeku Velikog rata. U toj knjizi Koen veliča Srbiju, hvali srpski narod i glorifikuje njegov genije… a ta mu je knjiga došla i glave.

Kada su Bugari 1915. godine okupirali Niš, pozvali su Koena i upitali ga da li je on pisac te knjige; ako jeste da li hoće da oporekne ono što je u njoj pisao. Kao što su se naši pradedovi herojski odricali svoga života pre negoli svoje vere, piše u Spomenici, tako je i Koen odgovorio: „Ja sam pisac te knjige, ja se nje ne mogu odreći, jer sve što sam napisao je moje čvrsto ubeđenje i izraz mojih osećanja“. Koen je tako odgovorio, iako je znao da će ga taj odgovor stajati života.

Posle saslušanja, Koen biva pušten, ali nekoliko dana docnije sa mnogim drugim Srbima, ponovo ga uhapsiše i odvedoše u grad. Istoga dana dojurio je jevrejski sveštenik iz Niša, zajedno sa Samuilom Melamedom trgovcem iz Beograda, da mole da se Koen pusti u slobodu, „jer je on čovek pošten i u godinama“. Rekoše im da dođu sutra, jer će tada biti glavni komandant u gradu, te da se obrate njemu i da će Koena sigurno pustiti. Sutradan dođu ova dvojica, a na njihovu ponovljenu molbu, odgovoreno im je da se Koen više ne nalazi u gradu, jer je otputovao u Sofiju.

Od tada niko više nije video Davida A. Koena, niti se on ma kome više javio. U spomenici se dalje navodi da je „izvesno da su Bugari pogubili Koena, a poznavajući njegov čvrst karakter i veliko srpsko rodoljublje, može se sa sigurnošću tvrditi da je on svoju plemenitu dušu ispustio s poslednjim rečima svojim: ’Jeste, Bog čuva Srbiju, i ona će postati Velika Srbija’“.

Autor: Olga Janković

Izvor: POLITIKA

Vezane vijesti:

Veliki rat i megalomanske ambicije

Obnova spomenika Jevrejima – srpskim vojnicima

Putevima zaboravljenih heroja Velikog rata- Vasa Eškićević