Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала вама који сте били са нама код Шаранове јаме, на Јадовну, у Теслином Смиљану и Медку 30. јуна 2018. Свједочили смо да нисмо заборавили.

Од Хрватске накнада штете за четири српска војника које је убио муџахедин

Датум објаве: субота, мај 26, 2018
Објављено у Олуја
Величина слова: A- A+

Породице четворице заробљених војника Војске Републике Српске Крајине /РСК/, које је 1995. убио муџахедин под именом Теуфик, током акције „Олуја“, у којој је учествовао и Пети корпус такозване Армије БиХ, тражиће надокнаду штете од Хрватске, јер су њихови најмилији убијени на територији Хрватске, која је тада била војни савезник Сарајева, рекао је Срни директор „Веритаса“ Саво Штрбац.

„Ако су припадници Петог корпуса из Бихаћа, те 505. Бужимске, „Хамзе“, као хрватски савезници прешли на територију данашње Хрватске, ондашње РСК, онда држава Хрватска одговара и за војску својих савезника“, рекао је Штрбац.

Штрбац појашњава да ће надокнада штете бити тражена од Хрватске, јер по законима у БиХ није могуће наплатити одштету због застарјелости, а Хрватска је у то вријеме, на основу Сплитског споразума Туђман-Изетбеговић од 22. јула 1995. године, била војни савезник Сарајева.

Штрбац је рекао да су данас породице четворице убијених Срба потписале пуномоћ једном хрватском адвокату да их заступа пред судовима Хрватске, конкретно пред судом у Загребу, гдје ће се појавити са приједлогом за нагодбу, а ако то не успије онда и са тужбом, а крајњи корак биће обраћање суду у Стразбуру.

Он је напоменуо да су четворица припадника Војске РСК, који су били кувари, заробљени 5. августа у хрватској акцији „Олуја“ и да су убијени на Сувој Међи, у Хрватској, за шта је пред Судом БиХ 2014. године по командној одговорности осуђен на осам година затвора Шефик Алић, тадашњи помоћник команданта одреда „Хамз3“ при Петом корпусу такозване Армије БиХ, под командом Атифа Дудаковића.

Штрбац додаје да породице настрадалих још нису добиле накнаду штете, због застарјелости по законима БиХ, док у другим државама, па и Хрватској и Србији те застарјелости нема када је неко осуђен за ратни злочин, јер он не застаријева.

„Ратни злочин не застаријева, па тако ни накнада штете“, рекао је Штрбац.

Према његовим ријечима, породице ће зато тражити накнаду штете од Хрватске, јер су у јулу 1995. године Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић потписали такозвани Сплитски споразум о узајамној помоћи у борби против заједничког непријатеља, односно Срба.

„Из тога слиједи, ако су њихови војни савезници 505. Бужимска бригада и `Хамзе`, који су били у Петом корпусу такозване Армије БиХ, прешли на територију Хрватске да изврше злочин, онда је и Хрватска одоговорна за војску свог војног савезника“, објашњава Штрбац.

Он је подсјетио да је Шефик Алић, као помоћник батаљона „Хамзе“ из састава Петог корпуса Армије БиХ правоснажно осуђен на осам година, јер је оставио четворицу заробљених војника да их чува Арапин муџахедин Теуфик, који их је убио ножем.

„Породице убијених су данас имале пуномоћ за адвоката из Хрватске, који ће прво пред судом у Загребу затражити од државе Хрватске нагодбу. Логика је – ако су били војни савезници, онда постоји и одговорност једне државе према војсци друге“, рекао је Штрбац, додајући да не може сада рећи о којем се адвокату ради.

Он је рекао да ће се тражити да хрватски суд призна пресуду суда БиХ и да ће бити достављени сви документи од пресуде до имена убијених, Сплитског споразума, злочина у „Олуји“.

„То до сада нико није радио, али сматрамо да постоје сви предуслови. Ако неће одштету да плати Федерација БиХ, чији је Пети корпус био, онда идемо са захтјевом према Хрватској“, рекао је Штрбац Срни.

Шефик Алић је осуђен 2014. године да је као помоћник команданта батаљона „Хамза“ при Петом корпусу такозване Армије БиХ, у августу 1995. године учествовао у злостављању четири заробљена припадника Војске Српске Крајине.

Алић је имао ефективну контролу над особом под именом Теуфик ал Харби, који је сам себе описивао као „муџахедина“, а убио је четири српска заробљеника током операције „Олуја“, односно офанзиве покренуте у августу 1995. против снага Српске Крајине у БиХ и Хрватској, за шта постоје снимци.

Ал Харби није био припадник батаљона „Хамзе“, коме је припадао Алић, али је редовно учествовао у њиховим операцијама. Тужилаштво је тврдило да је однос између Ал Харбија и Алића био као однос између подређеног и надређеног, те да је, у том случају, Алић пропустио да спријечи злочине и спроведе истрагу.

Убијени су Петар Боромиса, Петар Стамболија, Мирко Деветак и Бранко Башић, припадници Војске Српске Крајине.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Нека им је лака хрватска шутња

Убиства избјеглица и даље некажњена

„КУРИР“: СЈЕКАЧИ ГЛАВА ОПТУЖИЛИ СРБЕ ЗА АТЕНТАТ …




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top