Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Обраћање Милана Басташића, предсједника завичајног удружења „Билогора“ на годишњој скупштини одржаној 16.07. 2011. у Борковцу код Руме

Датум објаве: уторак, јул 19, 2011
Објављено у Грубишно Поље
Величина слова: A- A+

Jadovno 26.6.2011

Драги гости, приjатељи, драги рођени Билогорци и потомци коjи сте у посљедњих двадесет година рођени ван родне груде своjих предака и сви нама драги коjи данас нисте овдjе.

Данас одржавамо Друго зборовање Билогораца у организациjи нашег „Завичаjног удружења Билогора“. Удружење смо основали приjе двиjе године и оно до сада има евидентне скромне, али вриjедне резултате. Један од тих резултата jе и ово данашње саборно окупљање. Ово jе година, годишњица, двадесета годишњица посљедњег страдања српског народа Билогоре у XX виjеку. Тада 27. априла 1991. године били смо у грубишнопољском парку. Размишљао сам тада како jе то наjвећи скуп Срба у том парку, послиjе оног првих дана октобра 1942, када су усташе ту сатjерале преко 3000 душа разне доби и спола, а jедне вjере. Ово jе данас и годишњица, седамдесета годишњица првог геноцидног удара хрватског усташтва на мирни, радини, поштени и наивни српски народ Билогоре у XX виjеку. То jе 26. и 27. април 1941. године. У та два дана отjерано jе из своjих кревета и кућа преко пет стотина мушкараца, наших очева, браће, дjедова и ваших прадjедова, Срба. Преко првог логора НДХ у „Даници“ код Копривнице, уз нигдjе познате тортуре и сваковрсна мучења отпремљени су у комплекс усташких логора Госпић – Јадовно, и тамо на наjмонструозниjе начине, без примjера у свиjету, поубиjани. Прошлог мjесеца, 26. jуна, одржано jе друго обиљежавање Дана сjећања на преко 40000 тамо убиjених Срба и Јевреjа. Вас, билогорских потомака Јадовничких жртава тамо ниjе било. Било jе нас петоро и наш парох Маринко Јуретић, шести.  Ниjе ни прилика ни вриjеме да вам упутим коjу риjеч приjекора, али ипак, свако за себе, преиспитаjте своjу савjест и вjероватно постоjећи завjет тих жртава! Умjесто приjекора, морам вам рећи да jе наше Завичаjно удружење обезбиjедило бесплатно путовање аутобусима. Толико о 1941-оj. Била jе крвава и по размjерима наjпогибељниjа за српски народ Билогоре, али и циjеле НДХ, и 1942. година. На Билогори jе евидентирано 3108 жртава рата од 1941. до 1945. године, од тога су Срби 2694, Хрвати 165. У 1942-оj било jе укупно 1621 жртва. Од 1941. до 1945. као жртве рата изгубила jе Билогора 318 дjеце до 14 година старости. Међу њима jе било 60.3 % дjеце предшколске доби! Готово сва дjеца страдала су 1942. године (81.1 %). Од свих жртава jасеновачка група логора узела jе са Билогоре 1115 а госпићка 549. Логор Сисак узео нам jе данак од 104 жртве, од коjих су готово све била дjеца. Дакле наjвећи броj становника Билогоре, наших предака и вршњака страдао jе у логорима ван Билогоре, укупно 2007, а на Билогори у директном терору 575. Ми преживjели потомци и будеће потомство имамо према тим жртвама обавезе: личне, породичне, вjерске, националне и људске. Поред порушених споменика тим жртвама на Билогори, свака кућа и спаљено огњиште на земљи наших предака и нашоj, споменик jе на те жртве! Нађимо начина да их посjећуjемо. Исто тако остаjе нам обавеза jедном годишње посjетити главна стратишта Јадовно и Јасеновац. Завичаjно удружење сматра потребним и да се у цркви Св. Ђурђа у Грубишном Пољу jедном годишње служи Парастос свим нашим жртвама. Том приликом треба да нас иде што више. Да се зна да смо живи, да тамошње подсjећамо да смо ми тамо наjстариjи народ, свjесни да су нас стицаjем околности протjерали дођоши.

Толико ради подсjећања ко смо и одакле смо. Ми имамо своjе кориjене, своjу историjу, своjу разнолику традициjу и обичаjе, ми имамо своjе тапиjе и стечена права.

МИ НЕМАМО
ПРАВО, НИ У ИМЕ ПРЕДАКА, НИ У ИМЕ ПОТОМАКА, ДА СЕ БИЛО ЧЕГА ОДРИЧЕМО!

Све што смо имали остављено нам jе од предака и зарађено поштеним радом.

Завичаjно удружење, залагањем и ентузиjазмом малог броjа наших земљака сународњака, успjело jе евидентирати већину избjеглих и прогнаних Билогораца. Тим путем jе организовано и ово наше Друго зборовање, хвала Богу масовниjе него прво. Настоjимо да се што боље регионално међусобно повежемо, ради брже комуникациjе и размjене информациjа. То захтjева активност сваког поjединца. Сваки поjединац треба да повремено или стално комуницира бар са десетак земљака. Амбициозне, али реалне програме Удружења на таj начин ћемо приближити свакоме од вас, без чега нема реализациjе. Ту jе наша етнологиjа, домаћа радиност, породична и друга документа, предмети, писана а необjављена сjећања било из даље или ближе прошлости и садашњости. Много тога настоjимо снимити, пресликати, похранити, сачувати као заjедничко добро завичаjа, за наше потомке. Основни услов за ово jе ваша сарадња и комуникациjа са члановима Организационог одбора удружења. Архивирање и начини презентациjе и промоциjе тог народног блага, биће брига стручних тиjела удружења, коjа су засад тек у повоjу. Ради ширег схватања улоге нашег завичаjног удружења, морам вам рећи да jе марљивим радом генералног секретара обављен сложен посао око регулисања правног статуса удружења. У току jе укључење нашег удружења у Асоциjациjу избjегличких и других удружења Срба из Хрватске. Асоциjациjа броjи преко стотину чланица – удружења, а учествовали смо, како знате и у прикупљању потписа за Петициjу о нашим правима приjе уласка Хрватске у ЕУ.

Како прошле тако и ове године, Комесариjат за избjеглице, обезбиjедио нам jе бесплатан превоз аутобусима на Јадовно. И овом приликом им захваљуjем. Аутобуси су били попуњени захваљуjући потомцима Јадовничких жртава и групи младих људи окупљених око Српских двери. Главни терет и успjешну реализациjу изнио jе Одбор за Јадовно, основан при  Асоциjациjи, чиjег овдjе присутног предсjедника и члана Милорада Милошевића посебно поздрављам.

Поjављивање у jавности избjеглих и прогнаних Срба са Билогоре, завичаjно удружење jе приjе двиjе године помогло издавањем књиге „Билогоризми“, аутора Ранка Раделића и Слободана Покраjца. Књига симпатичног садржаjа, наших риjечи, израза, поjмова, назива, пуна подсjећања на нашу некадашњу свакодневницу. Представљању историjе и страдања Срба на Билогори у Другом свjетском рату и 90-тих година, придониjела jе и књига „Билогора и Грубишно Поље 1941-1991.“, чиjи сам аутор. Свиjет има прилику да jе чита и у електронскоj форми на интернет страницама удружења
Јадовно 1941. из Бањалуке. Радуjемо се скором изласку из штампе двиjу књига: Билогорске светиње и Хералдичка знамења рода Билогорски, аутора Ранка Раделића. У припреми jе jош понешто озбиљно, па ако аутор заживи, о томе ћемо на III Зборовању. Овдjе има мjеста примjедби нашим интелектуалцима на инертности, неизаинтересованости, лиjености кад jе у питању њихов прилог овим нашим настоjањима.

Наше олако заборављање тешке страдалне прошлости наjбоље показуjе управо однос према нашем страдању априла 1941. Педесет година касниjе 27. априла 1991. у парку у Грубишном Пољу, на комеморативном скупу коjи сам тада организовао и прочитао некролог, окупило се по разним процjенама од 300 до 700 душа. Десет година касниjе на парастосу у цркви Св. Марка у Београду окупило се и сликало нас 21. Нешто касниjе одржан jе 2006. године парастос тим жртвама у цркви Св. Ђурђа у Грубишном Пољу, гдjе jе било присутно седам бака и три мушке особе. Ове големе седамдесетогодишњице, за нашу срамоту, овдjе у Србиjи ниjе одржано ништа, нико никога ниjе ни приупитао ни подсjетио! Уз напоре, рекао бих наjстариjег по годинама међу вама,  на Јадовно jе из Србиjе са Воjводином поред мене отишла jе само jедна особа родом из Грубишног Поља, живи у Новом Саду. Да вам ставим до знања, у Бањалуци jе одржана Прва међународна конференциjа о Систему усташких логора Госпић – Јадовно 24. и 25. jуна, а 26. служена jе Св. Литургиjа и одржан Парастос код Шаранове jаме. Положени су виjенци. Било jе око 2000 присутних. Тко има интернет нека чешће погледа www.Jadovno.com, ту имате много података и актуалиjа. Вjеруjем да ће ово наше Друго зборовање униjети међу нас више жеље и потребе да се међусобно чуjемо, сусрећемо, обликуjемо заjедничке интересе и боље уважавамо своjу прошлост, своjе претке и да са предањима водимо бригу да нам потомство не буде изненађено, ма гдjе буде живjело. Ако сам у нечему био превише критичан, молим, схватите то као добронамjерност. Желим да будете активниjи и многоброjниjи у поjединим активностим Удружења. Искуства из ова два зборовања омогућуjу да се она организуjу и другачиjе, рационалниjе и масовниjе, предлажите рjешења за догодине. Надам се да ћу и jа опет доћи. Желим вам угодно дружење. Хвала.

 

Везане виjести:

DRUGI SABOR BILOGORACA: Zavičaj čine ljudi

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top