fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Облак: Срби и Хрвати су се увек мрзели у репрезентацији

Пелеов дрес са опроштаја сам поклонио попу, који га продаје за 150.000 евра. Звезда је играла као Барселона данас, о свему и свачему прича некадашњи играч средине терена

Бранко Бране Облак
Бранко Бране Облак

Бранко или Бране Облак (27. мај 1947, Љубљана) у оно време је био играч средине терена који је и данас у моди. Тркач, али и зналац, физички натпросечно спреман, али са тачним пасом, функционалним дриблингом и прецизним шутем. Па онда и не чуди што ће 27. маја напунити 70 година, а нешто касније кренути на пут дугачак 950 километара – пешице!

– Здрав сам и у доброј форми – започиње интервју за „Новости“ најбољи словеначки фудбалер свих времена. – Играм редовно тенис, бицикл возим стално. Са супругом ћу и ове године у Шпанију, 24 дана ходамо 30-54 километра дневно.

* Желимо вам да ускоро лепо прославите 70. рођендан и срећан пут, али хајде да се вратимо фудбалу.

– Само не овом данашњем. Гледао сам недавно дуел Олимпије и Копера, па то је беда до беде.

* Да ли сте зато престали да се бавите тренерским послом?

– Био сам у Олимпији тренер три пута, били смо први, други и четврти, био сам и директор „змајчека“ и селектор Словеније, али сам брзо схватио да је то стресан посао. Престао сам, пре свега, ради здравља, нећу да завршим као Бранко Зебец, који је падао с клупе за време утакмице и на крају прерано умро.

* Нисте желели ни да трпите лажне ауторитете?

ГОЛМАН ОБЛАК НИ СИН, НИ РОД

* МНОГИ мисле да вам је голман мадридског Атлетика Јан Облајк син?
– Није ми ни син, ни род. Само сам га ја из Шкофја Локе, одакле ми је мајка, довео у Олимпију. И рекао му: – Имаш презиме као ја и врата успеха су ти полуотворена. Дао сам му шансу, а он је данас израстао у једног од најбољих голмана на свету. Уз то, изузетно је поштен и добар момак.

– Наравно, када сам тренирао Олимпију, председник је био неки човек који се бавио продајом банана. Јасно је да се у фудбал није разумео, али је желео да се пита. На крају, када том Растодеру нисам пружио ту шансу, рекао ми је: – Не могу да променим цео тим, лакше ми је да ти одеш. А то бих учинио и сам јер сам схватио да се неке утакмице продају, мимо мене, па смо тако изгубили од Марибора, када нису могли да нас добију у игри, свиран им је пенал у 90. минуту. Мућка. Спаковао сам се и рекао збогом.

* Шта мислите, у ком грму још лежи проблем фудбала у екс-Југославији?

– Нико нема стрпљења, неће да форсира своју децу. Зашто постоје омладинске лиге ако јуниори не добијају шансу него се доводе другоразредни и трећеразредни играчи. Купују се набрзака, а тако и, пошто ништа вредно не ураде, и одлазе. А клинци, ако неко и искаже таленат, брзометно се продају, а онда због младости и неискуства негде, тамо далеко, губе идентитет.

* Да бисмо прешли на веселије теме, вратимо се на вашу сјајну играчку каријеру.

– Почео сам 1963. године у омладинцима Олимпије и после три године заиграо за први тим. У периоду од 1966-1973. одиграо сам преко 600 утакмица, од тога 350 првенствених и постигао 52 гола, довољно да се преселим на море.

* У дресу Хајдука одиграли сте 66 утакмица и постигли 24 гола?

– У првој години смо освојили Куп, у другој дуплу круну а у трећој опет првенство. Имали смо сјајан тим, играли и лепо и ефикасно.

КУЛЕ АЋИМОВИЋ ЈЕ НАЈБОЉИ*

У Ваше време је било сјајних играча средине терена?
– За мене је Куле Аћимовић најбољи играч. Не само везни него уопште. Боже сачувај какав је он играч био и колико је знао. Ма, знао је све, а био јак као стена, код њега је лопта била као у сефу, а изузетан је био и у одбрамбеним задацима. И увек је био прави Србин, свака му част. Једном приликом му кажем да се потпише латиницом, није хтео ни да чује. Не верујем да није знао… Вили Амершек је био најбољи играч Словеније, глава увек горе, никад доле, а до репрезентативног дреса није могао да стигне.

* Добар глас се чуо све до Немачке?

– Отишао сам прво у Шалке, који је био стално у врху, али никада се није попео на трон. Испустили смо ту шансу јер је Борусија из Менхенгладбаха постала шампион због боље гол-разлике. После утакмице са Бајерном у Минхену, коју смо добили са 7:1, пришао ми је Франц Бекенбауер и позвао да пређем у редове баварског клуба.

* Позив „Кајзер Франца“ се не одбија?

– Наравно, и нисам се покајао. Ја сам одмах постао стандардан, а интересантно је да сам био у тиму када је Бајерн вратио Шалкеу мило за драго и потукао га до ногу – 8:1. Тако је испало да сам ја био кључни фактор у обе утакмице.

* Завршили сте у другој аустријској лиги?

– Нисам журио у пензију, играо сам у Аустрији до своје четрдесете године. Била је то за мене разонода, играо сам за Спител без тренинга, само утакмице, а кондицију сам „чувао“ тренирајући тенис.

* У репрезентацији Југославије сте дебитовали против Румуна 6. маја у Букурешту (0:0), а опростили се, опет против Румуна, али 8. маја 1977. у Загребу (0:2)?

– Имали смо одличан тим и сјајне појединце па могу бити поносан на својих 46 утакмица у плавом дресу, уз шест голова. Био сам стандардан и код Вујадина Бошкова и код Миљана Миљанића и код Бићета Младинића.

* А опет, ништа велико нисте остварили, а очекивало се да Југославија на Светском првенству у Немачкој 1974. и Европском првенству у Београду и Загребу две године касније буде у самом врху?

– Да се не бих понављао, јер многи су причали о тим утакмицама на разне начине, бићу кратак и јасан и рећи оно што сви знају, али нису хтели или смели да кажу. Дакле, Срби и Хрвати су се увек мрзели, и то била јавна тајна! Босанци су били некако за себе, а Македонци, осим Дојчиновског, и нису имали репрезентативце. Ја сам био добри Јанез, поштовали су ме тако да сам са свима био океј.

ХТЕО РАКИЈА ДА ВОДИ У БАЈЕРН

* Пријатељство са чувеним физиотерапеутом Ракијем Аранђеловићем је вечно?
– Раки је чудо, добар радник, а човек – такав се не рађа. Када сам био у Бајерну, хтео сам да га доведем. Била су четири стола за масирање, а један масер. Ја им кажем – треба нам још један, али Герд Милер је имао свог човека, а његова реч је ипак била много јача од моје.

* Штета, јер заиста смо имали и одличну лигу и одличне играче?

– Наша лига је била међу најбољима у Европи. Већина људи је кратке памети, па се и не сећа како је, на пример, играла Црвена звезда. Када те она рашири на терену и „удави“ човека, не знаш где си. А опет, лопта иде он ноге до ноге, никако да дођеш до ње. То што Барселона игра све ове последње године, играла је Звезда у моје време. И слободно могу да кажем да је била претеча „тика-така“ игре каталонског гиганта. Партизан се ослањао на одличне шпицеве и форсирао је игру по крилима, мој Хајдук је био тактички беспрекоран с појединцима који су могли сами да реше меч…

* Шта бисте из дуге и богате каријере посебно издвојили?

– Свакако опроштај великог Пелеа. На „Маракани“ је било 183.000 гледалаца, па сам, иако сам преко главе претурио много утакмица, имао трему, која је престала када сам први пут дотакао лопту. Била је то сјајна представа, повели смо са 1:0 голом Јерковића, у листу стрелаца се уписао и Џајић, на крају је било 2:2. Ја сам на полувремену узео дрес од Пелеа, знајући да ће после утакмице бити лудило. Ипак, покојни Мирослав Павловић Павика је успео да дође и до другог Пелеовог дреса… Ја сам тај Пелеов дрес поклонио једном попу, а он га сада продаје за 150.000 евра. Ето, и попови су код нас постали бизнисмени.

Аутор: Ј. Секулић

Извор: НОВОСТИ

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: