Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Над јамом код села Пријебој у Лици, 27. јула 2019. поставили смо Крст часни. Наш девети Крст на мјестима страдања.

Обиљежено 27 година од страдања Срба из Чардака

Датум објаве: недеља, мај 5, 2019
Величина слова: A- A+

У спомен-комплексу Чардак у општини Дервента данас је обиљежено 27 година од страдања 37 Срба из овог насеља, које су на Мали Васкрс убили припадници Хрватског вијећа одбране и паравојних хрватско-муслиманских формација.

Дервента - полагање вијенаца Фото: СРНА
Дервента – полагање вијенаца Фото: СРНА

Тим поводом у Цркви Светог апостола Томе, која је саставни дио спомен-комплекса, служена је Света литургија, а потом и парастос, након чега су положени вијенци и прислужене свијеће за страдале.

Обиљежавању 27 година од страдања дервентских Срба присуствовао је и изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, који је рекао да је на Мали Васкрс 1992. године над српским становништвом Чардака направљен велики покољ.

„Становништво Дервенте тада још није било ни схватило да ће бити рата. То је био страшан чин регуларне војске Хрватске потпомогнуте са паравојним муслиманско-хрватским формацијама“, рекао је Драгичевић.

Он каже да је на мјесту спомен-комплекса Чардак након ослобођена Дервенте пронађено 19 тијела погинулих цивила и војника, који су бачени и покривени само земљом.

Драгичевић је истакао да су досадашње пресуде за почињене злочине над Србима срамне и да се у Републици Српској још трага за 1.600 несталих Срба.

„Сваке године понаваљамо исту причу коју ћемо понављати све док правда не стигне све злочинце. Злочин је злочин, а жртва је жртва и није битно на којој се страни дешавао“, додао је Драгичевић.

Начелник општине Дервента Милорад Симић рекао је да треба опраштати, али се злочин над Србима у Дервенти не смије заборавити, јер ће се у противном поновити.

„Људи су побијени на кућним праговима само зато што су вјеровали – неће комшија на мене, нема разлога за то. Људи су хтјели само сачувати своја огњишта, оно што су у животу стицали. Срби у Чардаку су вјеровали у ријеч, људе, у хришћанина, у човјека који се обраћа Богу“, рекао је Симић.

Он је додао да су сви Срби са овог подручја, који се у прољеће 1992. године нису склонили на слободну територију, отјерани у логоре.

Предсједник Удружења ратних заробљеника Драго Кнежевић рекао је да се 27 година од страдање Срба из насеља Чардак обиљежава у великом болу и са велим разочарењем, јер је за почињене злочине осуђено само четворо злочинаца и то на мале казне.

„Дамир Липовац је осуђен на 7,5 година затвора што је убио два заробљеника у Пољарима и што их је мучио. Азра Башић која је заклала Благоја Ђураша у логору Дом ЈНА је добила 14 година затвора. Да су то чинили Срби добили би стотине година затвора“, каже Кнежевић.

Бивши логораш Чедо Продић присјећа се свих мука кроз које је прошао са заробљеним Србима насеља Чардак.

„Кроз тешке муке смо пролази и свашта смо проживели. Данас смо се присјетили комшија који су побијени на кућном прагу, који су мученици“, рекао је Продић и додао да правосуђе не ради како треба, јер много злочинци нису осуђени.

Вијенце испред спомен-комплекса положиле су породице убијених Срба, изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, начелник општине Милорад Симић, делегација Скупштине општине Дервента, Удружења ратних заробљеника, Борачке организације, Удружење ветерана и Организације породица заробљених и несталих.

Вијенце су положиле и делегација Полицијске станице Дервента, Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, те представници политичких партија.

Извор:  СРНА

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top