Обележен Дан сећања на жртве Холокауста

Свечаном академијом у некадашњем Спасићевом павиљону на Старом сајмишту обележен је Дан сећања на жртве Холокауста у Београду.

Академији су присуствовали градски менаџер Горан Весић, председник Јеврејске општине Београд Данило Медић, амбасадорка Израела у Србији Алона Фишер Кам, рабин Исак Асиел, те потомци настрадалих Јевреја у логору Старо сјамиште.

На почетку свог обраћања Весић је казао да је прва одлука прошлог сазива Скупштине Града пре четири године била да 10. мај прогласи Даном сећања на жртве Холокауста у Београду.

„Изабрали смо да нам та одлука буде прва, јер смо на тај начин желели да покажемо да желимо да се трајно сећамо својих комшија Јевреја који су страдали само зато што су били прогањани од стране нациста, обележени као народ који треба да нестане”, казао је Весић.

Додао је да је 10. мај проглашен Даном сећања на жртве Холокауста у Београду, јер су нацисти тог дана 1942. године прогласили Београд градом без Јевреја.

„Хвала Богу, нису били у праву, било је оних који су успели да преживе, али нажалост много њих је страдало и то овде”, рекао је.

Весић је навео да је пре четири године једна од његових првих посета била посета Синагоги и Јеврејској заједници и навео да је та заједница у том тренутку била у врло лошем материјалном положају, да је било потребно скупити новац чак и да се плати струја.

„То није срамота људи који су радили у тој заједници, то је срамота за нас који имамо обавезу да им помогнемо да раде, да функционишу, живе, негују своју културу, традицију”, казао је Весић и додао да је данас ситуација другачија, те да је Србија прва земља у Европи која је усвојила закон којим је регулисана реституција породицама жртава које су остале без наследника у Холокаусту.

Навео је да данас Јеврејска заједница има уговор са државом, да се имовина враћа, те да је на основу свега урађеног у претходне четири године постала поново део београдског друштва.

„Након Другог светског рата Јеврејска заједница је, нажалост, постала невидљива, није била пуно присутна у друштву, а Јевреји су стотинама година били важан део нашег друштва, који су доприносили нашој култури, историји…„, казао је градски менаџер.

Навео је да ће убрзо бити отворен културни центар Јеврејске заједнице, који ће Град Београд активно помагати, као и држава и истакао да ће се на тај начин очувати сећање на људе страдале у Другом светском рату.

Казао је да ће сутра Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања упутити предлог закона о Старом сајмишту, те да очекује да ће до краја године тај закон бити и усвојен и додао да ће након тога бити расписан и међународни конкурс за решење меморијалног центра.

Подсетио је да је заједно са јеврејском и ромском заједницом постигнута сагласност о томе како ће функционисати будући меморијални центар и навео да ће имати три независна музеја, музеј Холокауста, који ће бити сећање на страдале Јевреје, музеј који ће подсећати на страдале Роме и музеј који ће представљати сећање на страдале Србе.

„Имаћемо три независна музеја, јер су сва три народа страдала овде и на тај начин ћемо одужити свој дуг онима који су страдали овде”, казао је Весић и додао да је то најважнија ствар коју ће урадити, јер ће на тај начин бити исправљена неправда која траје од краја Другог светског рата.

„Заиста је било тужно да ово место не буде обележено”, казао је Весић и навео да сада постоји државна воља да се Старо сајмиште претвори у меморијални центар, те да ће и председник Србије Александар Вучић бити председник Комисије која ће одлучивати како ће се градити тај центар.

Додао је да меморијални центар неће бити само место које ће служити за сећање на људе који су страдали, већ да ће бити и место на којем ће моћи да се учи шта је Холокауст.

„На овом тужном месту гледајмо у будућност, јер будућност и све оно што радимо има смисла само ако будемо нашли начин да научимо грешке из прошлости”, казао је Весић.

Подсетио је да је пре неколико дана потписан уговор у којем је Град Београд дозволио проширење јеврејског гробља и најавио да ће се направити и пројекат за уређење тог гробља, које је, каже, културни споменик и сведочанство историје, не само Јеврејске заједнице, већ и Београда и Србије.

Председник Јеврејске заједнице Београд Данило Медић, наводећи да је неко морао да направи камион и душегубке у којима су страдали Јевреји, те да је неко морао да пусти и гас, казао је да су сви они знали шта раде, те да ту долази до питања личне одговорности свих тих људи који су учествовали у том злочину.

Казао је да, с друге стране има примера Београђана који су спашавали своје комшије Јевреје и навео пример директора Београдске гимназије, који је без обзира на то што је ризиковао свој живот, који је на крају изгубио, спасао јеврејске ђаке који су били код њега у школи тако што им је давао документа са италијанским именима да могу да пребегну.

„Свако је могао да одлучи и тада и сада шта је његова одговорност у друштву и шта он лично ради”, казао је Медић и додао да су његову породицу спасили београдски Немци.

„Наша одговорност је да не заборавимо, јер ти процеси могу да се понове. Зло живи и ако ми будемо само пасивни и пустимо да се ствари дешавају, те лоше и зле ствари могу да се понове”, навео је Медић.

На територији Београда страдало је преко 11.000 Јевреја из Београда, Баната, централне и јужне Србије, као и јеврејских избеглица из Аустрије и Чехословачке.

Почетком децембра 1941. године отворен је логор Сајмиште, где је затворено преко 6.000 жена и деце. Сви су убијени до 10. маја 1942. године.

(Танјуг)

Извор: ПОЛИТИКА

Везане вијести:

Изложба „Писма Хилде Дајч“ 10. маја у Вршцу

Рута смрти од Старог сајмишта до Јајинаца

Јаша Алмули: „Страдање и спасавање српских Јевреја“