Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

НИН: Без имена и спомен-обележја

Датум објаве: субота, јун 2, 2018
Објављено у Комплекс Јадовно
Величина слова: A- A+

Иако jе комплекс логора Јадовно-Госпић-Паг био увод за Јасеновац, jер jе тамо убиjено више од 40.000 људи, у уџбеницима историjе он не постоjи. Ни у хрватским, ни у другим уџбеницима, где би се очекивало да буде

Изношење Часног крста на мjесто логора
Изношење Часног крста на мjесто логора

Два пута љубазна хрватска граничарка пита куда идете, и два пута љубазни српски возач комбиjа одговара – у Јадовно. Када и трећи пут униформисана плавуша ставља до знања да не зна где jе то, он одговара – идемо на Велебит.

Осећам да jоj дугуjем, не само њоj, наравно, одговор на питање – Где jе Јадовно? Шта jе Јадовно?

Засеок Јадовно налази се у атару села Трновац, у околини Госпића, подно планине Велебит, у jугозападном делу Лике, у Хрватскоj. Године 1941. након што jе 10. априла створена Независна Држава Хрватска, током 134 дана, у комплексу логора Јадовно-Госпић-Паг, убиjено jе не мање од 42.123 људи. Срба jе страдало 38.010, Јевреjа 1.988… сведочи за НИН доктор историjских наука Ђуро Затезало, оснивач Историjског архива у Карловцу, чиjи jе директор био пуних 30 година. Више од 20 година он jе сакупљао грађу о комплексу логора Јадовно, што jе резултирало двотомном књигом Јадовно – комплекс усташких логора 1941. Затезало jе користио италиjанске, немачке, усташке, аустриjске и броjне друге документе, исповести живих сведока, а физички jе истражио и регистровао 32 jаме на подручjу Јадовна.

Парастос код Шаранове jаме

Парастос код Шаранове jаме

Јадовно jе, лако jе закључити, увод у Јасеновац, али у хрватским уџбеницима историjе оно не постоjи. Нема га ни у другим уџбеницима, где би се очекивало да буде.

Овог 20. jуна, поново су се на месту злочина окупили потомци и поштоваоци жртава логора смрти НДХ – Госпић-Јадовно-Паг 1941. Њихово удружење jедноставног назива „Јадовно 1941″ предводи стоматолог Душан Басташић, коме су убиjени деда по оцу и по маjци, и стриц. Дан сећања на Јадовно окупио jе стотинак људи из Хрватске, Србиjе и Републике Српске. Парастос jадовничким жртвама служили су свештеници Епархиjе горњокарловачке и других епархиjа Српске православне цркве, покраj Шаранове jаме, у коjоj jе, према истраживању Затезала, убиjено између 9.000 и 11.000 невиних српских жртава.

„Нажалост, ни 74 године након злочина jош нису ексхумирани и на достоjанствен начин сахрањени посмртни остаци jадовничких жртава. Још нема имена на спомен-обележjу коjе jе недавно подигнуто на платоу испред Шаранове jаме на Велебиту, jер то не дозвољаваjу хрватске власти“, каже Басташић.

Ђуро Затезало сведочи за НИН да jе у оваj подземни град костурова сишао 20. априла 1990. са београдском екипом спелеолога: „Шаранова jама jе дубока 54 метра и спелеолози су премерили површину под костима. Када се израчуна, а то су радили стручњаци Хрвати, долази се до податка да се на jедном кубном метру налазе 33 костура. Укупна површина под костурима пружа доказ да jе ту убиjено наjмање 9.000 људи.“

Парастосу jе присуствовао и председник Српског демократског форума у Хрватскоj Вељко Џакула. „Хрватске власти нису спремне да се суоче са овим злочином, правдаjући се да не могу то да учине због своjих грађана, за коjе тврде да нису спремни и не желе то да прихвате. То jе велики промашаj, jер ни ова власт ни данашњи грађани Хрватске са тим злочином немаjу ништа. Они би требало да прекину са традициjом негирања усташких злочина над Србима и обележавања усташких стратишта. Ми им желимо помоћи да направе таj искорак. Немогуће jе толике децениjе жмурити пред чињеницом да су у НДХ постоjали логори Јадовно, Јастребарско и Јасеновац. Ниjедна нациjа на свету ниjе имала оно што jе било у Хрватскоj – Јастребарско jе 1942. био логор за српску децу старости од jедног месеца до четрнаест година! Побиjено их jе 2.200. Нико не може да криви младе Хрвате jер они и не знаjу шта се тада догодило. Али та се историjска чињеница не може сакрити, нити било коjа власт може бити равнодушна пред тим“, каже Џакула за НИН.

Полагање виjенца у плаву гробницу Пашких врата

Полагање виjенца у плаву гробницу Пашких врата

Завршен jе парастос, колона од десетак аутомобила, аутобуса, комбиjа, креће према Карлобагу. Кроз шуму од букве и граба, полако се спуштамо уз обавезну полициjску пратњу. Пред jедном кућом поред пута, разгаћени домаћин гледа у возила и љутито добацуjе, довољно гласно да га чуjемо.

А ми баш идемо да се поклонимо сенима следећих побиjених Срба и Јевреjа на платоу изнад увале Слана на острву Паг. Ниjе било лако наћи локалног превозника коjи ће вас одвести до тамо, сачекати, возити до Метаjне и вратити у Карлобаг. Док се нас педесетак пентра до места где jе био логор и где ће се поставити крст, оцу и сину на бродићу прави друштво полициjски глисер. На месту где се заустављамо нема никаквих трагова, осим што можете лако наћи део жичане ограде, коjи сведочи да jе на том камењару био ограђен логор у коме jе оставило животе наjмање 8.020 жртава, већином Срба. Чланови Удружења Јадовно 1941. постављаjу крст коjи jе дан раниjе освештан у храму Ваведења Пресвете Богородице у Плашком.

Председник Скупштине београдске подружнице овог удружења, професор Правног факултета Универзитета у Београду Борис Беговић не налази речи коjима би описао суштину места на коме се налазио са педесетак људи. И зато се окренуо чињеницама: „Овде jе побиjено не мање од 8.020 Срба и Јевреjа. Нешто више од 7.000 Срба. Овде нема гробова, гробница jе плава, нема ни спомен-плоче на улазу у увалу, разбиjана jе три пута. Али, од данас jе овде оваj крст.“

Стриц Борисов, Слободан Беговић, jедан jе од оних коjи су окончали своjе животе на овом ужасном камењару где не расте ни jедна jедина травка, где нема трага било каквом животу. Ухапшен 26. jула у Сараjеву, убиjен jе у логору Слана на Пагу 14. августа. Последњи га jе видео живог Емерик Блум, његов Сараjлиjа, коjи jе преживео у суседном логору за Јевреjе. Нико од Срба ниjе преживео. Са Пага, Емерик Блум jе интерниран у логор Јасеновац, где jе остао жив, jер jе као инжењер електротехнике одржавао електричну централу. У годинама после рата, оваj несвакидашњи социjалистички лидер у економиjи, биће оснивач и веома успешан директор тада jугословенског гиганта, сараjевског Енергоинвеста.

Поново смо на бродићу Робинзон, крећемо на други краj острва према насељу Метаjна. Ту jе 1941. био формиран први логор за жене и децу у Другом светском рату. У те сврхе послужила jе основна школа. И данас jе она у истоj згради, овог пута под називом ОШ „А. Г. Матош“. Још jедно опело испред школе, слика за успомену, и брзим кораком назад на бродицу. Срећом, нема туриста, jако сунце jе старце утерало у кућу, jедва коjи пролазник на риви. Пролазимо без икаквог инцидента. У плаћени аранжман, уз вожњу од луке у Карлобагу, преко увале Слана, до Метаjне, и повратак у Карлобаг, спада и маренда, коjу сервираjу отац и син Румора. Домаћа рибља паштета, инћуни, сир коjи ниjе пашки, домаћа ракиjа и домаће вино. И нескривена жеља аутора овог текста да што пре напусти оваj оток паклене историjе, и море коjе не мирише на море. А за успомену носим – комад логорске жице.

Пише: Радмила Станковић

Фото: Алекса Стоjковић

Извор: НИН

Везане виjести:

Фељтон Политика: Пут дуг два дана ћутања (1)

Фељтон Политика: Заборављена увала ужаса (2)

Ми вас нисмо заборавили!

Чичак: У Јадовну нема скелета Срба!?

Школа на рубу двиjу пустиња, морске и камене

ВИДЕО: Јадовно, путевима убиjених предака

КОМПЛЕКС ЈАДОВНО – ЈАДОВНО 1941.

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. септембра 2015. године.




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top