Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

Nikola Milovančev: Zašto N. Bakareca boli istina o Paveliću i ustašama u vezi sa logorom Zemun?

Datum objave: sreda, april 17, 2019
Objavljeno u Nikola Milovančev
Veličina slova: A- A+
Nikola Milovančev (Foto: Jadovno 1941)

Povodom teksta „Vi verujete i u Nedića”, „Politika”, 4. april 2019, prenetom i na „Stanju stvari“

Umesto da odgovori na moj članak „Ima nas koji verujemo u Kosovski zavet”, g. Nebojša Bakarec je napisao nekoliko neistina i političkih diskvalifikacija, a na pitanja nije odgovorio.

G. Bakarec u svom reagovanju ponavlja tvrđenje da Kosovski zavet nije povezan sa religijom. Možda bi bilo dobro da je 17. marta ove godine došao u Zemun, u Hram Rođenja Presvete Bogorodice, na predavanje „Sveti vladika Nikolaj i Kosovski zavet”. Predavač je bio o. Stefan, iguman manastira Velika Remeta. Ne sumnjam da bi prisutni tada sa zanimanjem ispratili i izlaganje g. Bakareca i primereno ga nagradili.

Bakarec dalje pominje bestijalno divljanje secesionističkih specijalaca u K. Mitrovici 26. marta 2018. Na moje pitanje na osnovu kojih i čijih sporazuma su ti okupatori prešli na sever Kosova, gde nisu mogli da primirišu do 2013, on ne odgovara. Ja smatram i da se sada ne sme izaći na izbore u četiri opštine na severu KiM po zakonima secesionista, već da predsednica Skupštine mora da tamo raspiše lokalne izbore po zakonima Srbije.

A sada o ličnim diskvalifikacijama. Odgovoriću na to, iako znam da je njihov autor već pravomoćno osuđivan zbog uvreda. Tačno je jedino da sam na izborima 2016. bio kandidat na poslaničkoj listi DSS-Dveri, u kvoti DSS-a, kao član Srpskog liberalnog saveta, nastalog posle gašenja Srpske liberalne stranke (SLS), koju su vodili akademici N. Milošević i Kosta Čavoški. Nemojte mi prebacivati nikakva plastična „vešala”; ja sam, čak, odmah kada se ta provokacija dogodila, rekao: Pa tu je reč o tipičnoj podmetačini, na to ni magarac ne bi naseo.

A o mom „ljotićevstvu i „nedićevstvu”? Potičem iz antifašističke porodice, koja nije htela da identifikuje antifašizam sa titoizmom. Moj deda Nikola, ugledni zemunski građanin, bio je u ilegalnom pokretu u Zemunu od 1941. Okusio je 1944. zatvor Gestapoa i Banjicu. A 1945. je odbio da uđe u KP i odbio partizansku Spomenicu rečima: „Borba protiv okupatora je bila moja građanska dužnost, a nisam se borio za privilegije”. I moj otac Đorđe, kasnije višestruki prvak Jugoslavije u motociklizmu, sa 17 godina je otišao na Sremski front, a posle kod Pakraca naleteo na minu kao divizijski kurir na motociklu.

Floskula o „ljotićevstvu”? Nisam se dosad bavio Ljotićem, niti pisao, niti igde govorio o njemu. Što se Nedića tiče, bio sam jednom, u postupku rehabilitacije, od suda pozvan kao svedok, zbog moje istorijske ocene, ali tada nisam mogao da dođem, a kasnije nisam više bio pozivan. Postupak rehabilitacije pokrenula je stranka SLS 2008, uz Udruženje političkih zatvorenika, i sa tim nikakve veze nisam imao. Ne poznajem nikoga sa protesta u Siminoj ulici, a iz agencijskih vesti vidim da ih priprema meni nepoznata organizacija Srbska akcija; navodi g. Bakareca o tome biće predmet sudskog postupka. Inače, mislim da samo ludak među Srbima može da pozdravlja nacističkim pozdravom. N. Bakareca je jako uznemirio moj članak u „Novostima” iz 2016. godine „Za Sajmište kriv Pavelić, a ne Nedić”, kojem namerno ispušta naslov. U članku pišem da su, po nalazima Državne komisije za utvrđivanje ratnih zločina, 1946. kao odgovorni za logor Zemun („Sajmište”) proglašeni poglavnik Nezavisne države Hrvatske (NDH) Ante Pavelić, Slavko Kvaternik i drugi nacistički i ustaški zločinci, a ne Milan Nedić. Zašto Bakareca boli istina o Paveliću i ustašama u vezi sa logorom Zemun?

I kasnije sam više puta pisao o nacističko-ustaškim zverstvima u logoru Zemun i da se on nalazio u NDH, a ne u Nedićevoj Srbiji. A o Nediću napisah jedan važan pasus: da je odbio i poslednji, najmanji nacistički zahtev u vezi sa Istočnim frontom: da tamo pošalje tri srpska vojnika. Za razliku od Nedića, neki drugi su pod Staljingrad išli dobrovoljno; pretpostavljam da g. Bakarec zna koji je ustaški natporučnik iz Osijeka prvi odlikovan „Željeznim križem” po dolasku u Rusiju, već u jesen 1941. Da ga podsetim: bio je to Eduard Bakarec stariji, stric Eduarda Bakareca mlađeg, „zapovjednika” Osijeka 1991. i brigadira (brigadnog generala) HV u poslednjem ratu. Pitam N. Bakareca, kao rođenog Osječanina: Ko se iz njegove porodice borio od 1941. do 1945. na strani antifašizma? Da, članovi naših porodica očito su bili suprotstavljeni i 1941. i 1991. i ponosim se time.

Pravnik i istoričar

Autor: NIKOLA MILOVANČEV

Izvor: STANjE STVARI (Politika, 16. 4. 2019)

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top