fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Ни четврт вијека од злочина над Србима нико није оптужен

Парох коњички јереј Милан Бужанин наглашава у изјави за Срну да за злочине над Србима у Брадини, почињене прије четврт вијека, не само да још нико није осуђен, него још ни против кога није подигнута ни оптужница…

Парох коњички јереј Милан Бужанин
Парох коњички јереј Милан Бужанин

Приредили: Невенко ЕРИЋ и Огњен БЕГОВИЋ

Преживјели и протјерани Срби из коњичког села Брадина у четвртак, 25. маја, обиљежиће у сеоском Храму Вазнесења Господњег и његовој порти 25 година откако су злочинци из редова муслиманских и хрватских снага побили њихове браћу, сестре, мајке, очеве, родбину, кумове и комшије, ово и околна села спалили, а њих заувијек протјерали са вјековних огњишта.

Тог 25. маја 1992. године на најбруталнији начин убијено је 48 српских цивила, остали одведени у логоре и протјерани, а Храм Вазнесења Господњег запаљен и срушен.

Парох коњички јереј Милан Бужанин наглашава у изјави за Срну да за злочине над Србима у Брадини, почињене прије четврт вијека, не само да још нико није осуђен, него још ни против кога није подигнута ни оптужница.

Портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић изјавио је Срни да је у овом тужилаштву у раду више предмета ратних злочина над српским становништвом на подручју Коњица, укључујући и Брадину.

Парох Бужанин рекао је да је предсједник Републике Српске Милорад Додик покровитељ и овогодишњег обиљежавања страдања Срба из Брадине.

Програмом обиљежавања предвиђено је да у 10.00 часова у обновљеном Храму Вазнесења Господњег Свету архијерејску литургију служи Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, уз саслужење свештенства Српске православне цркве.

„Пошто је ове године слава храма – Спасовдан, истог дана, након литургије биће обављен и славски обред“, рекао је парох Бужанин.

Према његовим ријечима, након литургије, у 11.30 часова, биће служен парастос и положени вијенци на спомен-обиљежје српским жртвама отаџбинског рата у БиХ, који се налази у порти храма.

Парох Бужанин истиче да се очекује долазак званичника Републике Српске, те представника Срба у институцијама БиХ.

„Ове године требало би да помену присуствују и представници амбасада Србије, Русије и САД у БиХ, што се раније није дешавало“, напоменуо је Бужанин.

Бужанин наводи да у Брадини сада стално живи само двоје Срба, а да преко љета буде још неколико.

„У ранијем периоду је нешто кућа обновљено, а у посљедње вријеме ништа, тако да нема повратка Срба у село“, констатује парох Бужанин.

За три дана, од 25. до 27. маја 1992. године, бошњачки и хрватски злочинци бацили су 26 тијела у јаму испред православног храма у Брадини. У логорима су животе изгубила још 22 српска цивила, а за пет лица се и даље трага.

Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова из породице Куљанин, а страдали су и Вујичићи, Мркајићи, Жуже, Куреши, Глигоревићи, Копривице, Драганићи и Живаци.

Преостало српско становништво протјерано је са огњишта, њихова покретна имовина је опљачкана, а куће и црква запаљени.

Прије рата, у Брадини је било 280 српских кућа са око 1.200 становника.

Према Срниним сазнањима, МУП Републике Српске до сада је поднио шест кривичних пријава, односно извјештаја и допуна против 18 идентификованих лица за које постоји основана сумња да су 25. на 26. мај 1992. године у Брадини починили једно или више кривичних дјела ратног злочина.

Након истраге и прикупљених доказа, непобитно је утврђено да су припадници муслиманских оружаних снага планирали, организовали и извршили акцију у којој су Брадина и околна села уништени и етнички очишћени од српског становништва.

Према истом извору, 25. маја 1992. године у Брадини је убијено најмање 38 идентификованих српских жртава, извршено пет силовања, док је више стотина Срба противправно лишено слободе и одведено у логоре, највише у Челебиће.

Преостало српско становништво протјерано је са огњишта, њихова покретна имовина опљачкана, а куће и црква запаљени.

На тај начин припадници муслиманских оружаних формација починили су више кривичних дјела ратног злочина против српског цивилног становништва, а доказано је да је у случају Брадине и околних српских села у општини Коњиц ријеч о удруженом злочиначком подухвату, тврди полиција Српске.

Преживјели Срби из Брадине сваке године сјећају се да су се тих страшних дана „саплитали о лешеве најмилијих“, као и да је „команда хрватске и бошњачке паравојске платила нека лица ромске националности који су ноге убијених везали конопцима, а онда их коњима вукли до багером ископане јаме испред православне цркве у центру села“.

Храм Светог Вазнесења Христовог у Брадини код Коњица саграђен је 1938. године трудом и прилозима мјештана на челу са тадашњим парохом Јованом Сломовићем поријеклом из Чајнича.

Највећи ктитор је био Влад или Владимир Олшански /поријеклом Чех/, који је био инжењер на изградњи жељезничког тунела у близини храма, па је давао материјал и машине које су биле потребне градитељима.

Трудом некадашњих житеља овог мјеста који сада живе у избјеглиштву /већином у Србији и другим мјестима БиХ, док неки живе и у иностранству/, обновљена је спољашност храма и постављен нови кров, те је на тај начин спријечено даље пропадање.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Коњиц: Сјећање на страдање Срба из села Брадина | Јадовно …

БРАДИНА: СРПСКЕ РАНЕ КРВАРЕ И НАКОН 21 ГОДИНЕ …

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: