Nepoštovanje prema ruskim oslobodiocima: Žrtve se ignorišu, ulice heroja ukidaju

Datum objave: petak, januar 18, 2013
Veličina slova: A- A+

Vojnici i generali Crvene armije, koji su u Drgom svetskom ratu dali život za slobodu Srbije, sigurno nisu zaslužili nipodaštavanje i negativnu propagandu, koja se našem narodu i dalje servira iz drugosrbijanske medijske kuhinje, a često i od strane države.

Zašto je u Srbiji i danas nepoželjno da se javno kaže da su ruski vojnici imali ključnu ulogu u oslobođenju Jugoslavije?

 

http://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/rusija_srbija.jpg

 

Zbog čega se i posle promene vlasti ne ponište sramne odluke žutog režima da preimenuje ulice širom Srbije, koje su nosile imena slavnih generala Crvene armije? Da li smo titoizam samo zamenili neoliberalizmom, sa ciljem da se razbije i najmanja veza između srpskog i ruskog naroda? Zašto se spomenici ruskim herojima ne održavaju? O ovim, ali i drugim pitanjima, redakcija “Srbin info” je razgovarala sa istoričarem Draganom Petrovićem.

Svedoci smo da se čak i u udžbenicima za istoriju učešće ruskih vojnika u oslobađanju Srbije minimalizuje, prećutkuje ili dovodi u negativni kontekst. Da li prisustvujemo novoj reviziji istorije?

Radi se uglavnom o autorima i krugovima pod uticajem Soroševskih struktura, koje pokušavaju da umanje istorijsku ulogu Rusije na Balkanu, ali i da sakriju posledice politike Velike Britanije prema Srbiji, koju je preuzela i Amerika. A Britanska politika od 1815. godine pa nadalje je takva da kada su oni identifikujući bliskost srpskog faktora sa Rusijom, čak kočili proces oslobađanja Srba i drugih pravoslavnih naroda Balkana od turskog azijatskog ropstva.

Koliko puta smo čuli u sredstvima informisanja i od ljudi koji su u javnoj sferi da nam Rusi navodno nikada nisu ozbiljno pomogli u istoriji, što je zaista notorna laž. U poslednjih nekoliko vekova nije praktično postojao ni jedan oslobodilački napor Srba, prvo pod turskim ropstvom, a potom i u okviru Austro-Ugarske a da nije bio potpomognut na različite načine od Rusije kako one zvanične, tako i nezvanične.

 

Carska Rusija je poslala vojsku direktno u pomoć i Karađorđu, kao što je ključno pomogla Milošu Obrenoviću da mirnim putem dođe do Hatišerifa 1830. i 1833, odnosno da i de jure bude potvrđena u međunarodnoj ravni unutrašnja nezavisnost Srbije i teritorijalno proširenje, i to upravo zahvaljujući ruskoj ratnoj pobedi nad Turskom 1829, koja je između ostalog donela i nezavisnost Grčke.

Kada je Srbija poražena u ratu sa Turskom 1876. izdejstvovan je mir zahvaljujući pre svega Rusiji, bez međunarodnih gubitaka za Srbe, a onda je Petrograd objavio rat Turskoj, faktički je porazio, a Srbija ulazi ponovo u sukob i osvaja Niš i druge okruge na jugu. Slično je i sa Crnom Gorom, kao drugom srpskom slobodnom državom koja stalno dobija pomoć od Rusije. U Prvom svetskom ratu, zahvaljujući ruskom caru koji staje iza Srbije dolazi suštinska pomoć, koja je još uvek nedovoljno spremnu Rusiju koštala mnogo ulaska u rat, a samog cara Nikolaja II u krajnjem zbiru prestola i života, te nestanka dinastije Romanovih.

Gde je  makar neki simbolični spomenik ovom čoveku i vladaru na našim prostorima, koji je toliko toga dobrog uradio za Srbe?

U Srbiji su masovno preimenovane ulice sa imenima ruskih heroja, koji su zaslužni za oslobođanje Srbije, ali i cele bivše Jugoslavije u Drugom svetskom ratu. Da li je apsurdno da u isto vreme u Novom Beogradu nove ulice dobijaju imena – Evropska ili Japanska?

– Tokom Drugog svetskog rata SSSR je u najvećem delu izneo pobedu nad Hitlerovom Nemačkom i svim drugim članicama Osovine u Evropi Finskom, Rumunijom, Mađarskom, Bugarskom…

Doprinos zapadnih saveznika je daleko manji, osim eliminacije Italije, jer su prvi pravi borbeni dodir sa većim nemačkim snagama imali tek od juna 1944. godine. direktan i indirektan doprinos sovjetske Rusije u oslobođenju Srbije je presudan.

Posredni doprinos je u tome što su uz velike ljudske i materijalne gubitke doprineli da i oslobodilački pokret u Jugoslaviji, koji su faktički činili Srbi, pobedi. Samo u neposrednim uličnim borbama za oslobođenje Beograda je poginulo blizu hiljadu sovjetskih vojnika. Da ne govorimo o materijalnoj pomoći iz Rusije.

Zato je za svaku osudu izmena naziva beogradskih ulica kad su u pitanju ruski heroji. Stiče se utisak da je paralelno sa nekim drugim potezima drugosrbijanaca i žute vlasti to bilo motivisano antiruskim stavom kao delom atlantističke ideologije.

Da li smatrate da zatiranjem srpsko-ruskih bliskih veza, drugosrbijanska antielita zapravo želi da napiše novu istoriju Srba?

– Da, to je jedan od glavnih razloga, jer su oni u geopolitičkom smislu marionete atlantističkih snaga. Pošto ne smeju da se javno upuštaju u takve istorijske falsifikate kao što je veličanje istorijskog savezništva Srba recimo sa Nemcima ili anglo-amerikancima, onda se namerno umanjuje značaj istorijskih rusko-srpskih odnosa. Da slučajno potvrđujem izmišljenu floskulu da „nam Rusi nikada nisu realno pomogli“, kao istoričaru i autoru mnogih stručnih knjiga bila bi mi otvorena vrata svih velikih medija i dobio bih raznovrsna naučna priznanja. Međutim, na televizijama sa nacionalnom frekvencijom mesta ima samo za politički podobne drugosrbijanskom načinu razmišljanja i atlantističkoj opciji.

A istina je da su nam Rusi najnaklonjeniji od svih velikih sila u celokupnoj našoj istoriji i da su nas više puta direktno pomogli da uopšte opstanemo. I pored toga što su, naročito u pokušaju osvajanja Bosforskog moreuza u nekoliko navrata davali nešto veću podršku Bugarskoj nego nama, posebno u vreme San Stefana i Berlinskog kongresa, kao i ideološkog mimoilaženja u periodu između dva svetska rata, Rusija nam je i danas najveći saveznik.

Tačno je i to da je od svih zapadnih sila, nama  praktično jedino koliko-toliko bila naklonjena Francuska i perspektive za pospešivanje tih odnosa postoje. Zajedno sa drugim zemljama BRIK (pored Rusije) to su i sile od kojih se nešto može očekivati u međunarodnim relacijama i u sadašnjosti i u budućnosti.

Marionetska vlast je upravo ona koja vodi svoju zemlju suprotno od stvarnih geopolitičkih interesa tog naroda, upravo zato što je i instalirana od onih sila koje su najmanje naklonjene nama, poput SAD i Britanije. Kada je u pitanju Nemačka, odnosi sa njom nisu prijateljski, ali bi se u perspektivi, tesnom saradnjom sa Rusijom mogli izvesno popraviti stalnim cenjkanjem, ali i našom budnošću.

Okupacioni aparat u Srbiji se oslanja na kontrolu nad medijima za protektoratsko vođenje, ali i slamanje našeg naroda i države, od teritorijalnog smanjenja i rasparčavanja (Crna Gora, u planu i Vojvodina), ekonomskog satiranja neoliberalnom ekonomijom, do kulturnog debilizovanja, što podrazumeva i neznanje o pravoj istoriji i o tome da nam je zapravo Rusija najveći saveznik i prijatelj.

Pogledajte samo koliko anglosaksonci guraju Tursku na naše kulturne prostore, koja nam je suštinski geopolitički protivnik, a koliko istiskuju Rusiju – zaključuje Dr Dragan Petrović, naučni istraživač u oblasti mmeđunarodnih odnosa i savremene istorije, autor 27 naučnih knjiga iz ovih oblasti, kao i viši naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

 

 

Izvor: SRBIN.INFO




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top