fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Немци у Краљеву убили 2.190 цивила!

Стрељани српски цивили
Стрељани српски цивили

У ноћи између 15. и 16.октобра 1941. године Немци су у знак одмазде стрељали 2.190 стараца, жена и деце, jер су четници и партизани у заjедничкоj акциjи убили 14 воjника Вермахта.

Стрељања су се догодила због устаничке активности у околини града, односно како би се терором деблокирао град.

Масакр у Краљеву jе коинцидирао с много познатиjим масакром у Крагуjевцу. Збивања у Краљеву су године 1975. послужила као подлога за играни филм “Црвена земља”.

Како jе Априлски рат имао карактер недовршеног рата у слободарскоj свести српског народа, уследило jе формирање два покрета отпора немачкоj окупациjи.

У телеграму вишоj команди Вилхелм Лист, воjни заповедник Југоистока, 13. септембра 1941. саопштава: „Установљена jе веза између устаника, коjе заповедник Србиjе назива „комунистма” и четницима“.

Репринт: Народни музеj Краљево

У циљу гушења устанка, Врховна команда Вермахта и окупационе власти у Србиjи донели су низ наредби коjе су предвиђале драстичне казнене мере.

У Србиjи се од краjа септембра 1941. репресивне мере претвараjу у одмазду над целокупним становништвом. Генерално наређење за извршење злочина, иницирано jе 16. септембра 1941. наредбом Адолфа Хитлера издатом Вилхелму Листу, воjном заповеднику.

Начелник Врховне команде Вилхелм Каjтел истог дана jе проследио: “Вођа jе сада наредио да треба свуда применити наjоштриjе мере како би се покрет угушио у наjкраћем року… Као одмазда за живот 1 немачког воjника мора се у тим случаjевима узети као опште правило да одговара смртна казна 50-100 комуниста. Начин извршења смртне казне мора jош поjачати застрашуjући ефекат!”

Франц Беме, на предлог фелдмаршала Листа, већ 20. септембра 1941. примио jе дужност Опуномоћеног главнокомандуjућег генерала у Србиjи, тиме целокупну воjну и извршну власт:

– Ваш jе задатак да прокрстарите земљом у коjоj се 1914. потоцима лила немачка крв услед подмуклости Срба, мушкараца и жена. Ви сте осветници тих мртвих. За целу Србиjу има се створити застрашуjући пример коjи мора погодити целокупно становништво – наредио jе тада Франц Беме, на предлог фелдмаршала Листа, када jе примио дужност Опуномоћеног главнокомандуjућег генерала у Србиjи.

Конкретизациjа сурових наредби наjвише немачке команде уследила jе кроз „застрашуjуће примере” у околини Шапца, у Краљеву и Крагуjевцу.Репринт: Народни музеj Краљево

Саботаже устаника у околини Краљева, о чему сведоче броjни телеграми немачкоj управноj власти, прерасле су у стварање устаничког  обруча око града и у њему стационираних немачких снага. Партизанско-четничка блокада у коjоj су устаници до 4. октобра заузели воjне положаjе на свим прилазима граду, координирана jе из заjедничког штаба у Дракчићима.

Противмера 717. дивизиjе Вермахта била jе да од 4. октобра, када су затворени радници Фабрике авиона, почну са затварањем талаца у локомотивску халу, у кругу Железничке радионице.

Радници и службеници оновремених фабрика, железничари, рациjом покупљени грађани постали су таоци у сабирном логору на градскоj перифериjи, коjи су савременици по складиштима воjног материjала jугословенске воjске називали лагером.

Оружани напади партизанско-четничких jединица на 717. дивизиjу Вермахта, у коjима jе погинуло 14, а рањено 10 немачких воjника, непосредно су послужили за дословно спровођење наредби драконским кажњавањем талаца.Репринт: Народни музеj Краљево

У ланцу воjне одговорности регуларне воjске Немачке, Вермахта, пошто jе штаб 717. дивизиjе примио наредбу генерала Франца Бемеа од 10. октобра 1941, штаб дивизиjе jе исту проследио командантима пукова. Командант 749. пука, маjор Ото Деш, издао jе наредбу о извршењу масовне одмазде.

Овлашћења су била jасна, конкретизовано њихово извршење у размерама 100 талаца за 1 погинулог, 50 за рањеног немачког воjника.

Ванредно стање с преким судом уведено jе у Краљеву 15. октобра, истог дана када jе почело стрељање талаца. Испред митраљеза, воjника 749. пешадиjског пука 717. посадне дивизиjе, од коjих су 2/3 чинили Аустриjанци, таоци су натерани да копаjу ровове, не слутећи да ће то постати њихове раке.

Казивања преживелих са стрељања, поруке коjе су таоци слали породицама из локомотивске хале, потресна су сведочанства о последњим данима живота стрељаних. Марко Сломовић:

– Врата од хале се затворише и ми остасмо напољу. Било нас jе око 100. Показаше нам гомилу алата и наредише да свако узме ашов, пиjук или лопату. Тада нас построjише по троjицу и под стражом поведоше уз пругу према Ложионици. Зауставили су нас на великоj ледини, обраслоj жбуњем, у кругу Железничке радионице… Немци су нам рекли да не копамо ровове према средини већ само около, тако да jе сада оно што смо копали представљало велики квадрат на чиjу смо средину бацали ископану земљу. Приметио сам испред нас неколико митраљеских гнезда… Све наде у живот одjедном су пале у воду… Неки су излетели из нашег строjа и на немачком почели да обjашњаваjу да имаjу малу децу… Једни су мирно чекали да им митраљеска зрна прекрате живот. Други су почели да грде Немце, да их псуjу, проклињу. Митраљески рафали прекинули су све то – писао jе Марко Сломовић.

Последњи дан стрељања био jе 20. октобар. Чланови Ватрогасног друштва, контролисаног кретања и под сумњом немачких власти од изласка њихових колега из Краљева, коjи су преко Ибарског моста на превару као ватрогасни оркестар прошли поред немачких стражи, 27. септембра 1941. ка одреду на Гочу, према наређењу Команданта Места, одређени су да после стрељања сахрањуjу жртве.

Иза масовног злочина, читав простор лагера засут jе кречом. Многе породице изгубиле су више своjих чланова у октобарском стрељању (Блажићи, Димитриjевићи, Радомировићи, Марковићи, Обрадовићи, Петровићи…). Дубоко, као белег, сећање на жртве стрељања остало jе у свести нараштаjа, породица, суграђана.

Потрага за „људским ликом и именом жртве” водила jе ка укупном броjу од 2.190 стрељаних у лагеру, испод кога не треба ићи у даљим истраживањима.

Краљево помен
Краљево помен

Захваљуjући сачуваним примарним изворима, сведочењима савременика, вишегодишња истраживања су утврдила да jе стрељано наjмање 2.190 цивила, међу коjима jе било и деце, жена и стараца. Значаjниjе од до сада утврђеног броjа jе чињеница да jе иза сваке цифре jедно име и презиме, за већину са податком о месту рођења, имену оца, занимању и месту запослења, фотографиjом, уколико jе сачувана.

Социолошко-демографске анализе настале на основу обjедињене мемориjалне баштине у бази података, непосредно говоре о суровости и геноцидности ратног злочина против човечности коjи jе починила регуларна воjска Вермахта у Краљеву, октобра 1941.

Аутентични спискови са именима стрељаних настали су непуну годину иза октобарске трагедиjе, током априла 1942. по наредби начелника округа краљевског од 24. марта 1942. први проговараjу о стрељанима.

С места наjвеће трагедиjе у историjи краљевачког подручjа преживело jе наjмање 27 талаца, чиjа су сведочења забележена као драгоцена мемоарска грађа.

(М. Бабић)

Извор: ТЕЛЕГРАФ

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: